Kako će izrečena kazna Naseru Oriću uticati na rešenost Beograda da nastavi saradnju sa Haškim tribunalom, možda se može naslutiti iz prvih izjava emitovanih nakon objavljivanja izerečene kazne ratnom komandantu Srebrenice. Predsednik Tadić, odluku je nazvao skandaloznom, premijer Koštunica ismejavanjem pravde i ruganjem zločinima, a radikali potvrdom antisrpske prirode tribunala. Predstavnik za štampu vladajuće Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović sublimirao je ove tri izjave:
„Mi zaista još jednom otvoreno postavljamo pitanje – kako će ovaj Tribunal nastaviti da funkcioniše? Na koji način mi sada srpskoj javnosti da objasnimo kako taj Međunarodni krivični sud funkcioniše i kakvim se oni pravnim i svim drugim principima vode kada ovakve presude mogu da donose? To je jedna sramota i mi očekujemo da će Sud ispraviti tu sramotu.“
Mladenović ipak smatra da odluka Haškog suda ne može uticati na rešenost Beograda da okonča saradnju s Haškim tribunalom, ali da će uticati na doživljavanje tog suda u Srbiji:
„Mi imamo međunarodnu obavezu koju imamo i mi moramo da je ispunimo. Mi postavljamo pitanje – da li će Hag zaista ovako moći da nastavi da funkcioniše? Mi ne postavljamo pitanje saradnje, već funkcionisanja suda i Tužilaštva. To je pitanje. Mi moramo da sarađujemo jer je to naša međunarodna obaveza i mi moramo tu obavezu da izvršimo.“
Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković, koji je svojevremeno vršio obdukciju tela srpskih civila ubijenih u selima u okolini Srebrenice, rekao je da će insistirati na tome da postupak protiv Orića ponovo bude pokrenut. Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da nezadovoljstvo u Beogradu i Banja Luci izrečenom presudom Oriću pokazuje da nije praćeno suđenje, ali ni prethodno pročitana optužnica:
„Činjenično posmatrano, i u Beogradu i u Banjaluci izgleda da niko nije čitao optužnicu i da niko nije pratio suđenje. Niti je Naser Orić optužen za masakr u Kravicama, niti za stradanje civila u drugim selima u opštinama Zvornik, Skelane i Srebrenica. On je optužen, i za to mu je suđeno, za razaranje mimo vojne nužde i za nesprečavanje torture, mučenja i ubistava u policijskoj stanici u Srebrenici. Drugo je pitanje zašto nema te optužnice koja bi se odnosila na ono što se događalo Srbima, ali ja bih tu odmah imala odgovor. Ministar odbrane Stanković je trebao zbilja blagovremeno dati svu dokumentaciju kojom on navodno raspolaže o Fakovićima, Šehovićima, Kravicama i Skelanu. Ako poseduje takvu dokumentaciju, kao što kaže sada, onda su to vrlo važni dokazi za optužnicu upravo o kakvoj se govori u Srbiji, a ne da se nešto pripisuje drugom slučaju.“
Bivši ministar pravde Vladan Batić smatra kako je izrečena kazna Naseru Oriću uvreda za porodice žrtava i međunarodnu pravu, moral i zdrav razum. Batić podseća šta mu je pre nekoliko godina, kada je razgovarao sa njom, Karla del Ponte rekla o Naseru Oriću:
„Da je on jedan od najvećih zločinaca na ovim našim prostorima. Valjda zbog toga je i podigla optužnicu.“
Analitičari procenjuju da se ovakvom odlukom sudskog veća Haškog tribunala ruši koncept individualne odgovornosti. Nataša Kandić veruje da zločini počinjeni nad Srbima u istočnoj Bosni neće ostati nekažnjeni, jer bi sud BiH, nakon prikupljenih dokaza, mogao podići optužnice protiv odgovornih za stradanje Srba u Zvorniku, Skelanima, Fakovićima, Ratovićima i Kravicama, koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom protiv Nasera Orića.
„Mi zaista još jednom otvoreno postavljamo pitanje – kako će ovaj Tribunal nastaviti da funkcioniše? Na koji način mi sada srpskoj javnosti da objasnimo kako taj Međunarodni krivični sud funkcioniše i kakvim se oni pravnim i svim drugim principima vode kada ovakve presude mogu da donose? To je jedna sramota i mi očekujemo da će Sud ispraviti tu sramotu.“
Mladenović ipak smatra da odluka Haškog suda ne može uticati na rešenost Beograda da okonča saradnju s Haškim tribunalom, ali da će uticati na doživljavanje tog suda u Srbiji:
„Mi imamo međunarodnu obavezu koju imamo i mi moramo da je ispunimo. Mi postavljamo pitanje – da li će Hag zaista ovako moći da nastavi da funkcioniše? Mi ne postavljamo pitanje saradnje, već funkcionisanja suda i Tužilaštva. To je pitanje. Mi moramo da sarađujemo jer je to naša međunarodna obaveza i mi moramo tu obavezu da izvršimo.“
Ministar odbrane Srbije Zoran Stanković, koji je svojevremeno vršio obdukciju tela srpskih civila ubijenih u selima u okolini Srebrenice, rekao je da će insistirati na tome da postupak protiv Orića ponovo bude pokrenut. Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da nezadovoljstvo u Beogradu i Banja Luci izrečenom presudom Oriću pokazuje da nije praćeno suđenje, ali ni prethodno pročitana optužnica:
„Činjenično posmatrano, i u Beogradu i u Banjaluci izgleda da niko nije čitao optužnicu i da niko nije pratio suđenje. Niti je Naser Orić optužen za masakr u Kravicama, niti za stradanje civila u drugim selima u opštinama Zvornik, Skelane i Srebrenica. On je optužen, i za to mu je suđeno, za razaranje mimo vojne nužde i za nesprečavanje torture, mučenja i ubistava u policijskoj stanici u Srebrenici. Drugo je pitanje zašto nema te optužnice koja bi se odnosila na ono što se događalo Srbima, ali ja bih tu odmah imala odgovor. Ministar odbrane Stanković je trebao zbilja blagovremeno dati svu dokumentaciju kojom on navodno raspolaže o Fakovićima, Šehovićima, Kravicama i Skelanu. Ako poseduje takvu dokumentaciju, kao što kaže sada, onda su to vrlo važni dokazi za optužnicu upravo o kakvoj se govori u Srbiji, a ne da se nešto pripisuje drugom slučaju.“
Bivši ministar pravde Vladan Batić smatra kako je izrečena kazna Naseru Oriću uvreda za porodice žrtava i međunarodnu pravu, moral i zdrav razum. Batić podseća šta mu je pre nekoliko godina, kada je razgovarao sa njom, Karla del Ponte rekla o Naseru Oriću:
„Da je on jedan od najvećih zločinaca na ovim našim prostorima. Valjda zbog toga je i podigla optužnicu.“
Analitičari procenjuju da se ovakvom odlukom sudskog veća Haškog tribunala ruši koncept individualne odgovornosti. Nataša Kandić veruje da zločini počinjeni nad Srbima u istočnoj Bosni neće ostati nekažnjeni, jer bi sud BiH, nakon prikupljenih dokaza, mogao podići optužnice protiv odgovornih za stradanje Srba u Zvorniku, Skelanima, Fakovićima, Ratovićima i Kravicama, koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom protiv Nasera Orića.
