Evropsko-američki rat oko viza star je godinu dana. Problem je što Sjedinjene Američke Države i dalje traže ulazne vize građanima devet od deset država nekadašnje komunističke istočne Evrope, od 2004. članica Evropske unije. Izuzetak je jedino Slovenija čiji građani mogu u Ameriku bez vize. Građani ostalih čekaju u redovima. Te zemlje od ulaska u Uniju pritiskaju Brisel, a Brisel pritiska Vašington.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) je obećao još prošle godine u Bratislavi da će problem biti rešen, ali se od tada ništa nije promenilo. Fajnenšel tajms (Financial Times) navodi da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) zbog toga frustriran i da će na samitu jasno reći da Evropa više neće tolerisati da njeni građani budu predmet različitog viznog režima. Zato bi na samitu, pored uobičajenih političkih i ekonomskih tema,"vizni rat" mogao ispasti jedna od važnijih.
Evropljani su pred sastanak zategli do maksimuma. Poruka koju su američkoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs (Condoleezza Rice) pred sastanak zajednički uputili evropski komesari za pravosuđe i spoljne poslove Franko Fratini (Franco Frattini) i Benita Ferero-Valdner (Fererro-Waldner) nedvosmislena je:
"Evropska unija će biti pod pojačanim pritiskom da objavi uvođenje recipročnih mera kako je to naglašeno u našim viznim propisima, moguće i za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. … Postaje sve teže objasniti žiteljima naših deset država članica da su im potrebne vize za kratkotrajne posete dok građani Sjedinjenih Država mogu da putuju bez viza u svih 25 zemalja članica Evropske unije."
Sa druge strane, i američka vlada nema mnogo prostora za manevrisanje. Kongres je pritiska ne da ukine nego da još pooštri režim davanja američkih viza. Tehnički Evropska unija može uvesti recipročnu meru, ali ona bi se odnosila samo na države unutar šengenske zone. Ostale, dakle one članice Evropske unije koje još nisu u toj zoni, vize mogu uvesti i same. Iako ni jedna od ovih mera ne izgleda realna komesari Fratini i Valdner poručuju da problem viza "neće ispariti" sa dnevnog reda samita.
Kako sada stvari stoje, jedino rešenje koje se za sada nazire je delimično usvajanje evropskog zahteva, ali po američkim kriterijumima. Britanski Gardijan (Guardian) u utorak prenosi izjavu jednog neimenovanog zvaničnika Evropske unije prema kojem američki Kongres izgleda priprema ublažavanje viznih ograničenja Poljskoj čije trupe podržavaju operacije u Iraku i Afganistanu. "To koliko vojnika imate u Afganistanu i Iraku, izgleda da će odlučiti viznu politiku", rekao je neimenovani evropski zvaničnik Gardijanu.
Sa druge strane, Dejli telegraf (Daily Telegraph) prenosi izjavu jednog nemenovanog visokog zvaničnika Evropske komisije prema kojem je jedino izvodljivo rešenje bilo uvođenje "represivne mere" uvođenja viza američkim diplomatama ili vojnom osoblju koje iz službenih razloga putuje u Evropu.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) je obećao još prošle godine u Bratislavi da će problem biti rešen, ali se od tada ništa nije promenilo. Fajnenšel tajms (Financial Times) navodi da je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) zbog toga frustriran i da će na samitu jasno reći da Evropa više neće tolerisati da njeni građani budu predmet različitog viznog režima. Zato bi na samitu, pored uobičajenih političkih i ekonomskih tema,"vizni rat" mogao ispasti jedna od važnijih.
Evropljani su pred sastanak zategli do maksimuma. Poruka koju su američkoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs (Condoleezza Rice) pred sastanak zajednički uputili evropski komesari za pravosuđe i spoljne poslove Franko Fratini (Franco Frattini) i Benita Ferero-Valdner (Fererro-Waldner) nedvosmislena je:
"Evropska unija će biti pod pojačanim pritiskom da objavi uvođenje recipročnih mera kako je to naglašeno u našim viznim propisima, moguće i za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. … Postaje sve teže objasniti žiteljima naših deset država članica da su im potrebne vize za kratkotrajne posete dok građani Sjedinjenih Država mogu da putuju bez viza u svih 25 zemalja članica Evropske unije."
Sa druge strane, i američka vlada nema mnogo prostora za manevrisanje. Kongres je pritiska ne da ukine nego da još pooštri režim davanja američkih viza. Tehnički Evropska unija može uvesti recipročnu meru, ali ona bi se odnosila samo na države unutar šengenske zone. Ostale, dakle one članice Evropske unije koje još nisu u toj zoni, vize mogu uvesti i same. Iako ni jedna od ovih mera ne izgleda realna komesari Fratini i Valdner poručuju da problem viza "neće ispariti" sa dnevnog reda samita.
Kako sada stvari stoje, jedino rešenje koje se za sada nazire je delimično usvajanje evropskog zahteva, ali po američkim kriterijumima. Britanski Gardijan (Guardian) u utorak prenosi izjavu jednog neimenovanog zvaničnika Evropske unije prema kojem američki Kongres izgleda priprema ublažavanje viznih ograničenja Poljskoj čije trupe podržavaju operacije u Iraku i Afganistanu. "To koliko vojnika imate u Afganistanu i Iraku, izgleda da će odlučiti viznu politiku", rekao je neimenovani evropski zvaničnik Gardijanu.
Sa druge strane, Dejli telegraf (Daily Telegraph) prenosi izjavu jednog nemenovanog visokog zvaničnika Evropske komisije prema kojem je jedino izvodljivo rešenje bilo uvođenje "represivne mere" uvođenja viza američkim diplomatama ili vojnom osoblju koje iz službenih razloga putuje u Evropu.
