Za predsjednka Skupštine Ranka Krivokapića relativno brzo prizanje nezavisne Crne Gore od strane zvanične Moskve nije iznenađenje. On kaže da je očekivao da će Rusija to učiniti, čak i prije Islanda, države iz koje je stiglo prvo međunarodno priznanje u Podgoricu:
„Ja sam očekivao da će Moskva biti među prvima, znajući želju Moskve koja je imala 200 godina diplomatske odnose sa Crnom Gorom, da te odnose osnaži, jer svaka velika zemlja kao i mala želi pokazati svoje trajanje. Za mene to nije iznenađenje bez obzira što je Crna Gora jasno orijentisana ka Evropskoj uniji i to Moskva jasno podržava, tu orijentaciju Crne Gore ka Evropskoj uniji. Što je suština? Da se pokaže da su u modernom svijetu velike politike usklađene - i politika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i Evropske unije. Tako da me to ohrabruje na neki način.“
Spoljnopolitički komentator moskovskog dnevika „Komersant“ Genadij Sisojev kaže da je priznanje i očekivano i logično, jer jasno proizilazi iz politke Moskve prema Crnoj Gori. Iako je Rusija određeno vrijeme podržavala očuvanje državne zajednice istovremeno je razvijala posebne odnose i sa Podgoricom i sa Beogradom, navodi Sisojev:
„Drugom polovinom prošle godine Moskva je definisala svoj stav i povodom crnogorskog referenduma. Tada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da je Moskva spremna da prizna nezavisnu Crnu Goru, ako to bude rezultat volje izjašnjavanja njenih građana. I više od toga, koliko ja znam, negde septembra - oktobra prošle godine Moskva nije dozvolila da tada, ne baš blagonakon stav Evropske unije, prema crnogorskom referendumu bude proširen, postane stav Kontakt grupe. Tada se Moskva tome suprotstavila.“
Crnogorska vlast od ’97. godine uglavnom slovi za prozapadnu, odnosno proameričku vladu. Stoga je zvanično priznavanje nezavisnosti iz Moskve prije Vašingtona i članica Evropske unije na izvjestan način kuriozitet. Uspostavljanje dobrih političkih veza sa Moskvom rezultiralo je posljednjih godina i ekonomskom saradnjom, naročito u privredi i turizmu. Komentatora „Komersanta“ Sisojeva, pitali smo i da li su jedan od razloga za brzo priznavanje nezavisnosti, između ostalih, značajne ruske investicije u Crnoj Gori, od kojih je najveća privatizacija KAP-a čiji je vlasnik ruski biznismen Oleg Deripaska:
„Normalno, klima, odnosno odnos neke zemlje prema ruskim investicijama je od velikog značaja za Moskvu, jer spoljna politika Moskve u poslednje vreme u odnosu na Balkan i druge regione postaje sve više pragmatična. Posebno Moskva se više ne oslanja samo na reči, nego na konkretne poteze ove ili one vlade i tu je odnos konkretne vlade prema ruskom kapitalu za Moskvu od velikog značaja. I tu između Srbije i Crne Gore postoji velika razlika, a Moskva uočava tu razliku u odnosu na ruski kapital.“
Na drugoj strani, dugogodišnji dopisnik iz Moskve i spoljnopolitički komentator, Radio Televizije Crne Gore, Radivoje Rabrenović, uvjeren je da presudni uticaj na rusko priznanje crnogorske nezavisnosti nije ekonomskog karaktera, već istorijskog:
„Priznanje zvanične Moskve stiglo je dan uoči Dana Rusije, to je njihov nacionalni praznik, jedan od najznačajnijih praznika ruskog naroda uopšte. To je jednostavno dio neke tradicije koja je u odnosima između Crne Gore i Rusije neizbrisiva i ne zavisi ni od političkih, ni od ekonomskih, niti od trenutnih turističkih ili drugih interesa“.
Pokušali smo dobiti još jedno relevantno mišljenje, glavnog savjetnika premijera Mila Đukanovića, Milana Roćena, donedavno ambasadora državne zajednice u Moskvi, čovjeka koji slovi za najzaslužnijeg za dobru komunikaciju Podgorice i Moskve, ali bezuspješno.
A odnosi Podgorice i Moskve prošle su nedjelje u još dva slučaja punili stranice crnogorske štampe. Naime, iz Crne Gore je 7.juna na četrdesetodnevno poklonjenje u Rusiju prenijeta ruka Svetog Jovana Krstitelja, jedne od najznačajnijih pravoslavnih svetinja koja se čuva u Cetinjskom manastiru. Takođe, prošle nedjelje akter teške saobraćajne nesreće u kojoj su tri mladića poginula bio je ruski diplomata Mihail Jaruta, koji je zbog diplomatskog imuniteta vraćen u Rusiju. Povodom tragedije šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uputio je telegram saučešća premijeru Milu Đukanoviću.
„Ja sam očekivao da će Moskva biti među prvima, znajući želju Moskve koja je imala 200 godina diplomatske odnose sa Crnom Gorom, da te odnose osnaži, jer svaka velika zemlja kao i mala želi pokazati svoje trajanje. Za mene to nije iznenađenje bez obzira što je Crna Gora jasno orijentisana ka Evropskoj uniji i to Moskva jasno podržava, tu orijentaciju Crne Gore ka Evropskoj uniji. Što je suština? Da se pokaže da su u modernom svijetu velike politike usklađene - i politika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i Evropske unije. Tako da me to ohrabruje na neki način.“
Spoljnopolitički komentator moskovskog dnevika „Komersant“ Genadij Sisojev kaže da je priznanje i očekivano i logično, jer jasno proizilazi iz politke Moskve prema Crnoj Gori. Iako je Rusija određeno vrijeme podržavala očuvanje državne zajednice istovremeno je razvijala posebne odnose i sa Podgoricom i sa Beogradom, navodi Sisojev:
„Drugom polovinom prošle godine Moskva je definisala svoj stav i povodom crnogorskog referenduma. Tada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da je Moskva spremna da prizna nezavisnu Crnu Goru, ako to bude rezultat volje izjašnjavanja njenih građana. I više od toga, koliko ja znam, negde septembra - oktobra prošle godine Moskva nije dozvolila da tada, ne baš blagonakon stav Evropske unije, prema crnogorskom referendumu bude proširen, postane stav Kontakt grupe. Tada se Moskva tome suprotstavila.“
Crnogorska vlast od ’97. godine uglavnom slovi za prozapadnu, odnosno proameričku vladu. Stoga je zvanično priznavanje nezavisnosti iz Moskve prije Vašingtona i članica Evropske unije na izvjestan način kuriozitet. Uspostavljanje dobrih političkih veza sa Moskvom rezultiralo je posljednjih godina i ekonomskom saradnjom, naročito u privredi i turizmu. Komentatora „Komersanta“ Sisojeva, pitali smo i da li su jedan od razloga za brzo priznavanje nezavisnosti, između ostalih, značajne ruske investicije u Crnoj Gori, od kojih je najveća privatizacija KAP-a čiji je vlasnik ruski biznismen Oleg Deripaska:
„Normalno, klima, odnosno odnos neke zemlje prema ruskim investicijama je od velikog značaja za Moskvu, jer spoljna politika Moskve u poslednje vreme u odnosu na Balkan i druge regione postaje sve više pragmatična. Posebno Moskva se više ne oslanja samo na reči, nego na konkretne poteze ove ili one vlade i tu je odnos konkretne vlade prema ruskom kapitalu za Moskvu od velikog značaja. I tu između Srbije i Crne Gore postoji velika razlika, a Moskva uočava tu razliku u odnosu na ruski kapital.“
Na drugoj strani, dugogodišnji dopisnik iz Moskve i spoljnopolitički komentator, Radio Televizije Crne Gore, Radivoje Rabrenović, uvjeren je da presudni uticaj na rusko priznanje crnogorske nezavisnosti nije ekonomskog karaktera, već istorijskog:
„Priznanje zvanične Moskve stiglo je dan uoči Dana Rusije, to je njihov nacionalni praznik, jedan od najznačajnijih praznika ruskog naroda uopšte. To je jednostavno dio neke tradicije koja je u odnosima između Crne Gore i Rusije neizbrisiva i ne zavisi ni od političkih, ni od ekonomskih, niti od trenutnih turističkih ili drugih interesa“.
Pokušali smo dobiti još jedno relevantno mišljenje, glavnog savjetnika premijera Mila Đukanovića, Milana Roćena, donedavno ambasadora državne zajednice u Moskvi, čovjeka koji slovi za najzaslužnijeg za dobru komunikaciju Podgorice i Moskve, ali bezuspješno.
A odnosi Podgorice i Moskve prošle su nedjelje u još dva slučaja punili stranice crnogorske štampe. Naime, iz Crne Gore je 7.juna na četrdesetodnevno poklonjenje u Rusiju prenijeta ruka Svetog Jovana Krstitelja, jedne od najznačajnijih pravoslavnih svetinja koja se čuva u Cetinjskom manastiru. Takođe, prošle nedjelje akter teške saobraćajne nesreće u kojoj su tri mladića poginula bio je ruski diplomata Mihail Jaruta, koji je zbog diplomatskog imuniteta vraćen u Rusiju. Povodom tragedije šef ruske diplomatije Sergej Lavrov uputio je telegram saučešća premijeru Milu Đukanoviću.
