U oglasu koji je objavio „Glas javnosti“ poziva se na bojkot tržnog centra „Idea“ jer je u pitanju kompanija iz Hrvatske i navodi citat: „Dok smo mi proterani sa naših vekovnih ognjišta širom Hrvatske i onemogućen nam je povratak našim domovima, dotle hrvatska čizma nesmetano gazi srpskom zemljom, kupuje firme i otvara prodavnice po Srbiji“. U oglasu potisanom sa „Proterani Srbi“ stajalo je i ovo: „Pratićemo ko kupuje u toj radnji i ne želi da se solidariše sa stotinama hiljada izbeglih i prognanih Srba. Stop Hrvatskoj okupaciji Srbije“.
Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov za naš program kaže da Zakon o javnom informisanju vrlo precizno definiše kažnjavanje govora mržnje, ali i naglašava da tužioci u praksi ne žele da postupaju po odredbama tog zakona. O samoj sadržini oglasa Nosov kaže:
„Praktično se u oglasu govorilo da svako onaj ko uđe u jedno hrvatsko preduzeće nije dovoljno veliki Srbin i da to poručuju prognanici iz Hrvatske. Ja sam imao prilike da posle tog oglasa razgovaram sa nekim udruženjima prognanika iz Hrvatske, odnosno izbeglica koji su bili šokirani jednom takvom stvari, u trenutku kada se odnosi između Srbije i Hrvatske normalizuju. Mi smo tražili od ,Glasa javnosti‘ da više takve stvari ne objavljuje. ,Glas javnosti‘ nije regaovao na sva ta upozorenja i mi smo onda odlučili da pokrenemo postupak pred sudom za govor mržnje, jer svakako sadržina tog oglasa predstavlja govor mržnje.“
S druge strane Ivan Čorbić, glavni i odgovorni urednik „Glasa javnosti“ u vreme kada je ovaj oglas objavljen kaže da nije bilo nikakvih nacionalističkih motiva u odluči da se publikuje oglas ovakve sadržine:
„Jednostavno smo izašli u susret tom pojedincu. To znači nije bilo ni udruženje ljudi koji su protestovali zbog otvaranja IMO centra. Čak neće Ministarstvo trgovine pokrenuti bilo kakvu inicijativu za kažnjavanje ,Glasa javnosti‘, tako da je ovo prošla priča. „
Oglas objavljen u „Glasu javnosti“ primer je logike zatvorenog društva koju nameću ekstremni pojedinci, smatra profesor na fakultetu politički nauka Ratko Božović i dodaje:
„Kad tako nešto pročitamo, znamo da to čine ekstremisti, da to čine oni ljudi koji su spremni ponovo da uđu u žustru komunikaciju sa ishodima koji su tragični.“
Andrej Nosov kaže da je cilj Inicijative mladih za ljudska prava prevashodno da se stvori sudska praksa koja bi kažnjavala govor mržnje i dodaje da očekuje da se redakcija „Glasa javnosti“ izvini zbog objavljenog oglasa. On istovremeno podseća i na nedavnu akciju koju je organizovala Incijativa mladih kada je u Srbiji bilo mnogo negativnih reakcija:
„Ja ću vas podsjetiti da je naša organizacija imala kampanju sa bilbordima koji su pozivali na pamćenje i priznavanje genocida u Srebrencii. Tada je većina kompanija i većina medija, uključujući i ,Glas javnosti‘ govorila da bi objavljivanje tih fotografija predstavljalo govor mržnje. Ovakvi pozivi koje oni sad objavljuju, po njihovom mišljenju ne predstavljaju govor mržnje. To je, dakle, jedno nerazumevanje govora mržnje kao takvog i nerazumevanje onog što treba da bude javna reč na javnoj sceni. Dakle, šta je ono što može da se kaže, šta je ono što ne može da se kaže, pa čak i u oglasu.“
Čorbić, međutim, naglašava da redakcija „Glasa javnosti“ prilikom objavljivanja oglasa nije želela da širi govor mržnje i podvlači:
„Meni je to nije izgledalo da je to neki govor mržnje ili neka pretnja da će se sada zbog toga rušiti IMO centar i tako dalje. Naši ljudi su takvi da su oni došli na otvaranje i dobili poklone. Tako da pretnji i protesta za nekupovinu nehrvatske robe nije ni bilo.“
Na posletku, Ratko Božović zaključuje da posebnu opasnost predstavlja činjenica da ovakve sadržaje objavljuju pojedini mediji:
„To je sve stari rukopis, to je sve nešto čemu bi trebalo umaći, pod uslovom da stižemo do civilnog društva i oblika koji će uvažiti toleranciju kao nešto što je pretpostavka komuniciranja i sa sobom i sa drugima.“
Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov za naš program kaže da Zakon o javnom informisanju vrlo precizno definiše kažnjavanje govora mržnje, ali i naglašava da tužioci u praksi ne žele da postupaju po odredbama tog zakona. O samoj sadržini oglasa Nosov kaže:
„Praktično se u oglasu govorilo da svako onaj ko uđe u jedno hrvatsko preduzeće nije dovoljno veliki Srbin i da to poručuju prognanici iz Hrvatske. Ja sam imao prilike da posle tog oglasa razgovaram sa nekim udruženjima prognanika iz Hrvatske, odnosno izbeglica koji su bili šokirani jednom takvom stvari, u trenutku kada se odnosi između Srbije i Hrvatske normalizuju. Mi smo tražili od ,Glasa javnosti‘ da više takve stvari ne objavljuje. ,Glas javnosti‘ nije regaovao na sva ta upozorenja i mi smo onda odlučili da pokrenemo postupak pred sudom za govor mržnje, jer svakako sadržina tog oglasa predstavlja govor mržnje.“
S druge strane Ivan Čorbić, glavni i odgovorni urednik „Glasa javnosti“ u vreme kada je ovaj oglas objavljen kaže da nije bilo nikakvih nacionalističkih motiva u odluči da se publikuje oglas ovakve sadržine:
„Jednostavno smo izašli u susret tom pojedincu. To znači nije bilo ni udruženje ljudi koji su protestovali zbog otvaranja IMO centra. Čak neće Ministarstvo trgovine pokrenuti bilo kakvu inicijativu za kažnjavanje ,Glasa javnosti‘, tako da je ovo prošla priča. „
Oglas objavljen u „Glasu javnosti“ primer je logike zatvorenog društva koju nameću ekstremni pojedinci, smatra profesor na fakultetu politički nauka Ratko Božović i dodaje:
„Kad tako nešto pročitamo, znamo da to čine ekstremisti, da to čine oni ljudi koji su spremni ponovo da uđu u žustru komunikaciju sa ishodima koji su tragični.“
Andrej Nosov kaže da je cilj Inicijative mladih za ljudska prava prevashodno da se stvori sudska praksa koja bi kažnjavala govor mržnje i dodaje da očekuje da se redakcija „Glasa javnosti“ izvini zbog objavljenog oglasa. On istovremeno podseća i na nedavnu akciju koju je organizovala Incijativa mladih kada je u Srbiji bilo mnogo negativnih reakcija:
„Ja ću vas podsjetiti da je naša organizacija imala kampanju sa bilbordima koji su pozivali na pamćenje i priznavanje genocida u Srebrencii. Tada je većina kompanija i većina medija, uključujući i ,Glas javnosti‘ govorila da bi objavljivanje tih fotografija predstavljalo govor mržnje. Ovakvi pozivi koje oni sad objavljuju, po njihovom mišljenju ne predstavljaju govor mržnje. To je, dakle, jedno nerazumevanje govora mržnje kao takvog i nerazumevanje onog što treba da bude javna reč na javnoj sceni. Dakle, šta je ono što može da se kaže, šta je ono što ne može da se kaže, pa čak i u oglasu.“
Čorbić, međutim, naglašava da redakcija „Glasa javnosti“ prilikom objavljivanja oglasa nije želela da širi govor mržnje i podvlači:
„Meni je to nije izgledalo da je to neki govor mržnje ili neka pretnja da će se sada zbog toga rušiti IMO centar i tako dalje. Naši ljudi su takvi da su oni došli na otvaranje i dobili poklone. Tako da pretnji i protesta za nekupovinu nehrvatske robe nije ni bilo.“
Na posletku, Ratko Božović zaključuje da posebnu opasnost predstavlja činjenica da ovakve sadržaje objavljuju pojedini mediji:
„To je sve stari rukopis, to je sve nešto čemu bi trebalo umaći, pod uslovom da stižemo do civilnog društva i oblika koji će uvažiti toleranciju kao nešto što je pretpostavka komuniciranja i sa sobom i sa drugima.“
