Dvadeset i pet miliona umrlih, 40 miliona zaraženih virusom HIV, 15 miliona dece bez roditelja, epilog je 25-ogodišnjeg učinka side. Te činjenice i projekcije o 65 miliona mrtvih do 2020, 80 miliona do 2025. dovele su pre pet godina do organizovanja prve konferencije Ujedinjenih nacija o globalnoj borbi protiv širenja ove bolesti.Od tog skupa nazvanog istorijskim, dakle u proteklih pet godina, postignuti su, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija, prvi put ozbiljni rezultati.
Širenje bolesti je u mnogim područjima stabilizovano, broj ljudi koji dobijaju adekvatne lekove je više nego upetostručen, a broj mesta na kojima dobijaju te lekove više nego udesetostručen i to samo tokom prošle godine. Belgijanac Peetr Piot, čelnik Programa Ujedinjenih nacija za sidu (UNAIDS) optimistički kaže Washington Postu da danas "ima više od jednog dokaza da započeti koncept počinje da daje rezultate" dok je situaciju 2001. opisao "vrhuncem očajanja". Vašingtonski list ocenjuje da je sada ozbiljna odgovornost na bogatim zemljama jer samo od njihove pomoći životi oko milion ljudi obolelih od side u nerazvijenim ili srednjerazvijenim zemljama.
Trodnevni sastanak u Njujorku trebalo bi da bude okončan nacrtom plana prema kojem bi do 2010. lečenje side bilo omogućeno svima. Koliko je to teško dosežan cilj ukazuju podaci Washington Posta: 2001. je za tek 240.000 bio omogućen medicinski tretman. Prošle godine taj broj je povećan na 1.400.000, ali i to je tek petina onih koji bi trebalo da budu lečeni. Koliko je cilj još daleko možda je lakše sagledati kroz troškove prevencije, lečenja zaraženih i zbrinjavanja siročadi roditelja umrlih od side koji bi, prema Ujedinjenim nacijama, trebalo 2010. da dosegnu 20-23 milijarde dolara.
Los Angeles Times podseća da su pre pet godina donatori obećali 7-10 milijardi dolara za borbu protiv side, a da je prikupljeno 8,3 milijardi. Pa zašto nije učinjeno više, pita se ovaj list i odgovara: zato što su troškovi potcenjeni. Los Angeles Times predviđa da će realni troškovi ove godine biti 15 milijardi dolara, iduće 18, a 2008 22 milijarde.
Londonski Financial Times zato ocenjuje da je sada "borba protiv side na prekretnici". Ispravnost tog stava potvrđuju problemi koje tek treba rešiti i razlike koje još nisu prevladane. Evo samo nekoliko važnijih:
Uprkos svim naporima samo prošle godine je pet miliona osoba, uglavnom žena zaraženo je virusom HIV. 1985. je među zaraženima bilo 35% žena, 1997. 41%, a danas ih je oko pola. Kampanja bi sada trebalo da skocentriše na žene zaključuje Christian Science Monitor i ističe još jedan problem. Sjedinjene Američke Države izdvajaju svake godine sve više novca za borbu protiv side u Africi, ali mnoge afričke zemlje odbacuju kao ideološki američki tzv. ABC pristup – A -apstinencija, B - budi veran, i C - koristi kondom. Ta priča jednostavno ne prolazi svugde. Negde, navodi ovaj list, prednost treba dati drugačijim programima. Naravno, postignuti uspeh kampanje niko ne spori. Značajno opada u podsaharskoj Africi broj osoba koje se upuštaju u seks pre petnaeste godine, žestoko, u nekim državama čak trostruko opada broj inficiranih.
Londonski Independent ocenjuje da sida zahteva angažovanje poput onog na sprečavanjima finansijskih krahova ili širenja nuklearnog naoružanja. Sida odnosi više života nego svi aktuelni ratovi i oružani sukobi, ali uprkos tome, ocenjuje Independent, još uvek ne izaziva odgovarajuću akciju.
Širenje bolesti je u mnogim područjima stabilizovano, broj ljudi koji dobijaju adekvatne lekove je više nego upetostručen, a broj mesta na kojima dobijaju te lekove više nego udesetostručen i to samo tokom prošle godine. Belgijanac Peetr Piot, čelnik Programa Ujedinjenih nacija za sidu (UNAIDS) optimistički kaže Washington Postu da danas "ima više od jednog dokaza da započeti koncept počinje da daje rezultate" dok je situaciju 2001. opisao "vrhuncem očajanja". Vašingtonski list ocenjuje da je sada ozbiljna odgovornost na bogatim zemljama jer samo od njihove pomoći životi oko milion ljudi obolelih od side u nerazvijenim ili srednjerazvijenim zemljama.
Trodnevni sastanak u Njujorku trebalo bi da bude okončan nacrtom plana prema kojem bi do 2010. lečenje side bilo omogućeno svima. Koliko je to teško dosežan cilj ukazuju podaci Washington Posta: 2001. je za tek 240.000 bio omogućen medicinski tretman. Prošle godine taj broj je povećan na 1.400.000, ali i to je tek petina onih koji bi trebalo da budu lečeni. Koliko je cilj još daleko možda je lakše sagledati kroz troškove prevencije, lečenja zaraženih i zbrinjavanja siročadi roditelja umrlih od side koji bi, prema Ujedinjenim nacijama, trebalo 2010. da dosegnu 20-23 milijarde dolara.
Los Angeles Times podseća da su pre pet godina donatori obećali 7-10 milijardi dolara za borbu protiv side, a da je prikupljeno 8,3 milijardi. Pa zašto nije učinjeno više, pita se ovaj list i odgovara: zato što su troškovi potcenjeni. Los Angeles Times predviđa da će realni troškovi ove godine biti 15 milijardi dolara, iduće 18, a 2008 22 milijarde.
Londonski Financial Times zato ocenjuje da je sada "borba protiv side na prekretnici". Ispravnost tog stava potvrđuju problemi koje tek treba rešiti i razlike koje još nisu prevladane. Evo samo nekoliko važnijih:
Uprkos svim naporima samo prošle godine je pet miliona osoba, uglavnom žena zaraženo je virusom HIV. 1985. je među zaraženima bilo 35% žena, 1997. 41%, a danas ih je oko pola. Kampanja bi sada trebalo da skocentriše na žene zaključuje Christian Science Monitor i ističe još jedan problem. Sjedinjene Američke Države izdvajaju svake godine sve više novca za borbu protiv side u Africi, ali mnoge afričke zemlje odbacuju kao ideološki američki tzv. ABC pristup – A -apstinencija, B - budi veran, i C - koristi kondom. Ta priča jednostavno ne prolazi svugde. Negde, navodi ovaj list, prednost treba dati drugačijim programima. Naravno, postignuti uspeh kampanje niko ne spori. Značajno opada u podsaharskoj Africi broj osoba koje se upuštaju u seks pre petnaeste godine, žestoko, u nekim državama čak trostruko opada broj inficiranih.
Londonski Independent ocenjuje da sida zahteva angažovanje poput onog na sprečavanjima finansijskih krahova ili širenja nuklearnog naoružanja. Sida odnosi više života nego svi aktuelni ratovi i oružani sukobi, ali uprkos tome, ocenjuje Independent, još uvek ne izaziva odgovarajuću akciju.
