Trideset i četiri podatka koja Evropljani prosleđuju američkim vlastima sadrže ime i prezime putnika, adresu stanovanja, način plaćanja karte i brojeve platnih i kreditnih kartica, kompletan putni itinerer i sve telefonske brojeve. Jedno vreme su prosleđivane i informacije o odabiru željenih obroka u letelicama što je moglo jasno ukazivati na veroispovest putnika, ali je Evropska unija kroz pregovore uspela da izbaci taj podatak kao i da isposluje skraćenje perioda čuvanja dobijenih podataka.
Predočavanje ovako detaljnih privatnih informacija izazvalo je snažno negodovanje stručnjaka koji se bave zaštitom privatnih podataka. Slučaj je preuzeo Evropski parlament prosledivši Evropskom sudu pravde zahtev za preispitivanjem ugovora sklopljenog maja 2004. između Evropske komisije, kao izvršnog organa Evropske unije sa jedne i Sjedinjenih Američkih Država sa druge strane, kojim su evropski avio-prevoznici bili obavezni da predaju američkim vlastima detaljne podatke o svakom putniku koji iz Evrope ulazi u Ameriku. Evropljani su tražene podatke davali Amerikancima i pre sklapanja sporazuma, još od marta 2003. i to na osnovu neformalnog dogovora. Evropska unija je sličan dogovor postigla prošle godine i sa Kanadom čijoj su pograničnoj službi prosleđivana imena ljudi koji iz Evrope ulaze u tu zemlju. I Amerikanci i Kanađani su navodili da dobijene podatke koriste samo u svrhu borbe protiv terorizma i teških krivičnih dela i da te informacije bivaju tretirane kao vrhunska tajna.
Evropski sud pravde, najviši sud Evropske unije, presudio je u utorak da taj bilateralni sporazum nije "adekvatno pravno zasnovan". Sud je poništio odluku Saveta ministara Evropske unije koja je omogućila sklapanje sporazuma, ali nije razmatrao ostale zahteve Evropskog parlamenta uključujući i onaj da baratanje ovako detaljnim podacima dovodi u opasnost osnovna ljudska prava i slobode evropskih građana. Evropskoj komisiji i državama članicama Unije dat je rok od četiri meseca, do 30. septembra da reše problem na drugačiji način.
I Amerikanci i Evropljani su još ranije, očekujući i mogućnost ovakve odluke suda, dogovorili da izbegnu bilo kakve zastoje u saobraćaju preko Atlantika. Portparoli Misije Sjedinjenih Američkih Država u sedištu Evropske unije i Udruženja evropskih avio-prevoznika rekli su u utorak britanskoj agenciji Rojters (Reuters) da će pokušati da pronađu drugačije rešenje transfera podataka, a da istovremeno u potpunosti poštuju odluku Suda.
Moguće je da sada Evropska komisija pokuša da sklopi drugačiji sporazum, ali i da Sjedinjene Američke Države pokušaju da sklope posebne sporazume sa državama članicama Evropske unije. Rojters ocenjuje da bi Vašington radije promenio pristup nego išao na sklapanje posebnih sporazuma.
Predočavanje ovako detaljnih privatnih informacija izazvalo je snažno negodovanje stručnjaka koji se bave zaštitom privatnih podataka. Slučaj je preuzeo Evropski parlament prosledivši Evropskom sudu pravde zahtev za preispitivanjem ugovora sklopljenog maja 2004. između Evropske komisije, kao izvršnog organa Evropske unije sa jedne i Sjedinjenih Američkih Država sa druge strane, kojim su evropski avio-prevoznici bili obavezni da predaju američkim vlastima detaljne podatke o svakom putniku koji iz Evrope ulazi u Ameriku. Evropljani su tražene podatke davali Amerikancima i pre sklapanja sporazuma, još od marta 2003. i to na osnovu neformalnog dogovora. Evropska unija je sličan dogovor postigla prošle godine i sa Kanadom čijoj su pograničnoj službi prosleđivana imena ljudi koji iz Evrope ulaze u tu zemlju. I Amerikanci i Kanađani su navodili da dobijene podatke koriste samo u svrhu borbe protiv terorizma i teških krivičnih dela i da te informacije bivaju tretirane kao vrhunska tajna.
Evropski sud pravde, najviši sud Evropske unije, presudio je u utorak da taj bilateralni sporazum nije "adekvatno pravno zasnovan". Sud je poništio odluku Saveta ministara Evropske unije koja je omogućila sklapanje sporazuma, ali nije razmatrao ostale zahteve Evropskog parlamenta uključujući i onaj da baratanje ovako detaljnim podacima dovodi u opasnost osnovna ljudska prava i slobode evropskih građana. Evropskoj komisiji i državama članicama Unije dat je rok od četiri meseca, do 30. septembra da reše problem na drugačiji način.
I Amerikanci i Evropljani su još ranije, očekujući i mogućnost ovakve odluke suda, dogovorili da izbegnu bilo kakve zastoje u saobraćaju preko Atlantika. Portparoli Misije Sjedinjenih Američkih Država u sedištu Evropske unije i Udruženja evropskih avio-prevoznika rekli su u utorak britanskoj agenciji Rojters (Reuters) da će pokušati da pronađu drugačije rešenje transfera podataka, a da istovremeno u potpunosti poštuju odluku Suda.
Moguće je da sada Evropska komisija pokuša da sklopi drugačiji sporazum, ali i da Sjedinjene Američke Države pokušaju da sklope posebne sporazume sa državama članicama Evropske unije. Rojters ocenjuje da bi Vašington radije promenio pristup nego išao na sklapanje posebnih sporazuma.
