RSE: Gospodine Nosov, do crnogorskog referenduma ostalo je manje od 10 dana. Ocjena stranih posmatrača je da se uz izvjesne tenzije proces mogućeg razdruživanja Srbije i Crne Gore odvija u korektnoj atmosferi. Da li je to uspjeh, ako znamo kako su se posljednjih 15 godina na prostoru bivše Jugoslavije rješavala pitanja državne samostalnosti?
NOSOV: Ja mislim da jeste uspeh ako to uporedite sa primerom drugih zemalja i uporedite sa početkom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Jedino što jeste problem je ta ista matrica s kojom se bivša Jugoslavija raspala, s njom se nismo obračunali i to znači da sada imamo, ja to ponekad volim da kažem, mirne fašiste. Dakle, oni nisu ratoborni, nisu ratnohuškači, ali i dalje seju govor mržnje i dalje pozivaju na linč i dalje zloupotrebljavaju tu jednu svoju javnu poziciju stečenu u vreme oružanih sukoba da bi širili mržnju među različitim, nazovimo to, nacijama na Balkanu. Imam, da kažem, problem s tim etničkim identitetom koji se stalno postavlja, pa u Srbiji žive Srbi, u Crnoj Gori žive Crnogorci, u Bosni žive Bosanci, a to je naše građansko pravo. Ali, baš sam gledao na Radio Televiziji Srbije koja, čini mi se, naveliko učestvuje u toj kampanji, jednu emisiju u kojoj se stavljaju na isti tas dva stava koja nikako ne mogu da budu na istom tasu, a to su stavovi opcije za zajedničku državu i stavovi opcije za nezavisnu Crnu Goru. Kada kažem da ne mogu da budu na istom tasu, ne mogu zato što mi nismo savršena demokratija i nije ovo kod nas počelo juče i sad mi ne znamo ko su ti ljudi i šta oni rade.
RSE: Da li Vas ipak čudi da se političke elite Podgorice i Beograda, sad govorim o ovom zvaničnom dijelu, nijesu uspjele dogovoriti o budućim odnosima bez obzira na ishod referenduma? Da li mislite da je u pitanju politički inat ili jedan racionalan pristup po principu – razgovaraćemo nakon što vidimo rezultate?
NOSOV: Ja ne znam da li je to racionalan pristup. Meni se čini da u odnosima Podgorice i Beograda nema ničeg što je racionalno. Imali smo izjavu premijera Koštunice koji kaže da je on ubeđen da će narod Crne Gore glasati za integracije i protiv razdruživanja Srbije i Crne Gore, a s druge strane, čini mi se da Podgorica čitav ovaj set oko referenduma, bar je to moja perspektiva iz Beograda, igra vrlo fer u odnosu na Srbiju. Juče smo imali poruke da će sve biti otvoreno za studente, biće sve otvoreno za sve građane, nema nikakvog ukidanja bilo čijeg prava u Crnoj Gori, a sa druge strane Beograd, uzmimo, naprimer, ministra Vuksanovića koji je pre neki dan poslao saopštenje u kome kaže: „Ako se odvojite, da vide crnogorski đaci koliko će skupo plaćati knjige“. Ja ponekad imam osećaj da su to deca kojima su ukrali deo igrališta, pa se oni to obračunavaju sa gangom iz susednog kraja. I to je ključna stvar - zato što tu nema jedne ozbiljnosti u odnosima između Beograda i Podgorice, kao dve suštinski različite tačke u odnosima Srbije i Crne Gore.
RSE: Gdje mislite da su korijeni upravo toga o čemu ste govorili, dakle jedne činjenice da se državna samostalnost Crne Gore, što zvanična Podgorica tvrdi, da je njen interes kod jednog dijela javnosti u Srbiji doživljava kao neprijateljski akt, kao nešto što je usmjereno protiv Srbije.
NOSOV: Da, ali tako su ljudi u Srbiji videli bosanski slučaj. Tako su videli hrvatski slučaj, tako su videli slučaj Slovenije. To je zato što posle 15 godina ubeđivanja naroda ovde da smo mi čuvari Jugoslavije, čuvari te večne tvorevine napokon, ja ću Vas samo podsetiti, one silne propagande u kojoj su i mnogi ljudi iz Crne Gore učestvovali, kao na primer gospodin Bulatović, imate ljude koji zapravo nisu politički svesni, nisu svesni tog jednog političkog subjekta koji svaki građanin može da predstavlja. Ja imam pravo da se zalažem za nezavisnost Crne Gore, imam pravo da se zalažem za nezavisnost Kosova, imam pravo da tražim nešto od ove zemlje, čak i kao građanin ove zemlje. Ja imam to jedno političko pravo da to radim. Ovi ljudi to nemaju. Nema te svesti i razlika je zapravo u toj jednoj medijskoj kampanji. Ja često stojim na stanovištu da su mediji najodgovorniji za odnos običnog čoveka prema nekom pitanju, tako i prema ovom pitanju. Pogledajte samo etničku distancu prema Albancima u Srbiji. Pogledajte kakva se to atmosfera u zadnjih šest meseci koja se stvara po novinama. Ona ne pali zato što su ljudi iz Srbije i Crne Gore toliko povezani, prosto žive u istoj državi i ostali su posle raspada bivše Jugoslavije i mnogi ljudi u Srbiji vide Crnu Goru kao svoje saučesnike, odnosno ljude iz Crne Gore kao saučesnike u Haškom tribunalu za ovaj zajednički zločinački poduhvat i postoji ta jedna druga solidarnost. Ali za mnoge ljude to je tačno, to predstavlja jedan neprijateljski akt kako bi se Srbija svela na „jednu šljivu“, kako često kažu. Srbija mora da se suoči sa tim zašto se ona svela i svodi se polako na tu „jednu šljivu“ možda zbog tog odnosa da je Beograd najpametniji, a svi drugi ništa ne razumeju i svi drugi nisu za integracije, nisu za Evropu, svi su destabilizujući faktori, teroristi i ostalo, dok je u Beogradu sve sjajno i to polazi s tog jednog stava žrtve, stava jedne velike potrebe za vladanjem regionom i potrebe za teritorijama i kako nam se čini da ako imamo više teritorija da smo bolji.
RSE: Da li su upravo ti mitovi u osnovi činjenice da su sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije, željele da izađu iz te zajednice?
NOSOV: Razumem šta hoćete da me pitate. Ona nije želela da izađe iz te zajednice upravo zbog te atmosfere. Zato što kada živite u jednoj kući, jednoj zgradi, pa neko dođe da sruši zgradu, vama neko ispriča da je on došao buldožerom da vam sruši zgradu, pa naravno da ćete da izađete da branite tu zgradu. To je jedna psihološki logična stvar koja bi se dogodila u odbrani nečega. Glavni problem jeste u jednom nacionalnom jedinstvu za teritorije i toj jednoj mitomaniji koja ovde postoji. Ja sam skoro slušao mlade ljude na nekoj radionici koji su mi govorili o tome kako, to je samo jedan parametar koji ilustruje to o čemu govorimo, znate šta je rekao jedan mlad čovek koji je fakultetski obrazovan na pitanje šta on misli o Albancima. On je rekao: „Pa, dobro. Ja mislim da je sve to loše. Oni su glupi, ružni“ i tako, naveo je karakteristike koje ne bih ponavljao i onda kaže: „Albaniju je stvorila Amerika kako bi Srbima onemogućila da idu na more“. To govori osoba koja je fakultetski obrazovana. Hoću da kažem da samo postoji jedan prototip nerazumevanja stvari oko sebe. Ko sam ja? Odakle ja dolazim? Pitanje identiteta.
RSE: Ima li šanse da se takva vrsta nacionalnog animoziteta stvori i prema Crnogorcima?
NOSOV: Teško je to procenjivati. Ono što je sigurno je to da su tenzije između, uslovno rečeno, Srba i Crnogoraca porasle i one se s vremena na vreme mogu osetiti i u javnom govoru, pogotovo kada se kaže - Crnogorci koji žive u Beogradu, oni su svi u foteljama, oni žive na visokoj nozi, oni i tako dalje i tako dalje. I to se dešava u javnom govoru i to ponavljaju na državnoj televiziji. Tako da u tako jednoj atmosferi ja mogu da očekujem nekakve tenzije, ali prosto mislim da su Srbijanci umorni više od ratova protiv svojih komšija i da to polako posustaje i da će ljudi shvatati. Druga stvar, moramo biti objektivni i reći da veliki deo Srbije traži samostalnu Srbiju.I nije tako veliki problem Crna Gora, veći problem je Kosovo za ljude u Srbiji. Problem je zbog toga što se Crna Gora sad odvaja zato što se, to je jedna od teorija zavera koja se ovde čuje, dogovorila sa kosovskim Albancima da se i Kosovo odvoji i sad oni hoće nas da unište, a mi im nećemo dati. To je jedna percepcija u kojoj mi živimo i to je ono što slušate svakog dana.
RSE: Da li bi za Srbiju bilo pozitivno osamostaljenje Crne Gore? Da li bi možda donijelo i neke pozitivne efekte?
NOSOV: Za Srbiju bi to donelo pozitivne efekte zato što bi se malo bavila sobom. Srbija mora da nauči da se bavi sobom. Ovdašnji političari moraju da nauče da malo asfaltiraju ulice, da malo manje brane Kosovo, jer mi idemo po rupama i to je glavni problem što ovde od najsitnijeg činovnika u banci koji, kada vam neko uplati novac sa Kosova, kaže: „Kosovo je sastavni deo Srbije“, pa do vrha države se ponavlja ista mantra koja ništa ne znači.Tako isto ja vidim odvajanje Crne Gore kao jedan konačni raspad Jugoslavije i onda nam ostaje Kosovo kao otvoreno pitanje i pozicija, odnosno decentralizacija same Srbije, zato što je važno i da Crna Gora pogleda sama u sebe i pogleda u svoje probleme, pogleda u svoju prošlost što je, takođe, važno. Mi sad svi ćutimo o onome što se dešavalo na području Crne Gore u velikoj meri, neću da upoređujem situaciju sa Srbijom, ali ja sam slušao pre neki dan neke ljude koji kažu kako je, eto Crna Gora osvijetlila svoj obraz time što nije učestvovala u ratu što nije tačno. Crna Gora mora da se, takođe, obračuna sa svojom prošlošću i to će sve biti važno zato što Hrvatska ide tim putem, ako Bosna i Hercegovina ide tim putem, pa valjda će se i Srbija setiti da je vreme da krene tim putem.
RSE: Zemlje regiona teže i toj nekoj privrednoj, kulturnoj saradnji, posebno u oblasti obrazovanja. Pomenuli ste gospodina Vuksanovića koji je najavio neke barijere u tom pravcu u slučaju razdruživanja. Može li se ova čitava situacija negativno odraziti na interese mladih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori?
NOSOV: Kako ne. Što se gospodina Vuksanovića tiče ja bih, možda je ovo mnogo oštrom i možda malo prostije, ali ja prosto ne mogu drugačije da razgovaram sa osobom koju znam jako dugo, a to je „Pas laje, vetar nosi“. Tako da to treba posmatrati iz te perspektive. Gospodin Vuksanović može da proba da onemogući crnogorske studente da budu u Beogradu ili da im poveća cenu knjiga, ali ja znam mnogo studenata u Beogradu koji će se solidarisati, kupovati tri knjige za isti novac za svoje crnogorske kolege, tako da uvek postoji način da se odupremo jednoj organizovanoj diskriminaciji, bar na nekom manjem nivou i kažemo „ne“. Ali generalno uopšte ta atmosfera u kojoj mi postavljamo stvari, pa meni treba 40 minuta do Tivta avionom. Toliko mi treba vremena da dođem do primorja, pa zašto postavljati takvu jednu barijeru između Srbije i Crne Gore zbog toga što će tamo negde biti naznačena neka granica i što građani određenog dela teritorije na Balkanu žele da sami upravljaju svojom teritorijom i budu prezentovani u svetu. I to se hoće odraziti na mlade ljude zato što mi imamo generacije koje rastu u poricanju naše zločinačke prošlosti, mi imamo generacije koje rastu u jednoj etničkoj netoleranciji, odnosno netoleranciji prema drugima i mi imamo generacije koje iskreno veruju da je Vojislav Šešelj heroj i to su generacije koje stasavaju svuda oko nas i mi se moramo s time izboriti. Ovakva atomosfera koja govori o odnosu Srbije i Crne Gore u ovm trenutku samo odmaže proces, da tako nazovem, buđenja svesti u Srbiji.
RSE: Znači, trebaće nam vremena?
NOSOV: Trebaće nam vremena, to je sigurno, ali ja mislim da već u taj ponedeljak posle referenduma putujem u Crnu Goru, ne zbog referenduma, već zbog odmora. Ja mislimda ljudi jednostavno neće obraćati pažnju u slučaju da ne moraju, znači ako treba da dođu na granicu i ako tamo neko počne da ih maltretira ili ako treba da otputuju na more, pa ih neko vređa ili neko iz Crne Gore dođe ovde, onda će ti ljudi obraćati pažnju. Ali ako atmosfera bude ostala ista i ako se ljudi budu isto ponašali, pa više niko i ne obraća pažnju.
NOSOV: Ja mislim da jeste uspeh ako to uporedite sa primerom drugih zemalja i uporedite sa početkom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Jedino što jeste problem je ta ista matrica s kojom se bivša Jugoslavija raspala, s njom se nismo obračunali i to znači da sada imamo, ja to ponekad volim da kažem, mirne fašiste. Dakle, oni nisu ratoborni, nisu ratnohuškači, ali i dalje seju govor mržnje i dalje pozivaju na linč i dalje zloupotrebljavaju tu jednu svoju javnu poziciju stečenu u vreme oružanih sukoba da bi širili mržnju među različitim, nazovimo to, nacijama na Balkanu. Imam, da kažem, problem s tim etničkim identitetom koji se stalno postavlja, pa u Srbiji žive Srbi, u Crnoj Gori žive Crnogorci, u Bosni žive Bosanci, a to je naše građansko pravo. Ali, baš sam gledao na Radio Televiziji Srbije koja, čini mi se, naveliko učestvuje u toj kampanji, jednu emisiju u kojoj se stavljaju na isti tas dva stava koja nikako ne mogu da budu na istom tasu, a to su stavovi opcije za zajedničku državu i stavovi opcije za nezavisnu Crnu Goru. Kada kažem da ne mogu da budu na istom tasu, ne mogu zato što mi nismo savršena demokratija i nije ovo kod nas počelo juče i sad mi ne znamo ko su ti ljudi i šta oni rade.
RSE: Da li Vas ipak čudi da se političke elite Podgorice i Beograda, sad govorim o ovom zvaničnom dijelu, nijesu uspjele dogovoriti o budućim odnosima bez obzira na ishod referenduma? Da li mislite da je u pitanju politički inat ili jedan racionalan pristup po principu – razgovaraćemo nakon što vidimo rezultate?
NOSOV: Ja ne znam da li je to racionalan pristup. Meni se čini da u odnosima Podgorice i Beograda nema ničeg što je racionalno. Imali smo izjavu premijera Koštunice koji kaže da je on ubeđen da će narod Crne Gore glasati za integracije i protiv razdruživanja Srbije i Crne Gore, a s druge strane, čini mi se da Podgorica čitav ovaj set oko referenduma, bar je to moja perspektiva iz Beograda, igra vrlo fer u odnosu na Srbiju. Juče smo imali poruke da će sve biti otvoreno za studente, biće sve otvoreno za sve građane, nema nikakvog ukidanja bilo čijeg prava u Crnoj Gori, a sa druge strane Beograd, uzmimo, naprimer, ministra Vuksanovića koji je pre neki dan poslao saopštenje u kome kaže: „Ako se odvojite, da vide crnogorski đaci koliko će skupo plaćati knjige“. Ja ponekad imam osećaj da su to deca kojima su ukrali deo igrališta, pa se oni to obračunavaju sa gangom iz susednog kraja. I to je ključna stvar - zato što tu nema jedne ozbiljnosti u odnosima između Beograda i Podgorice, kao dve suštinski različite tačke u odnosima Srbije i Crne Gore.
RSE: Gdje mislite da su korijeni upravo toga o čemu ste govorili, dakle jedne činjenice da se državna samostalnost Crne Gore, što zvanična Podgorica tvrdi, da je njen interes kod jednog dijela javnosti u Srbiji doživljava kao neprijateljski akt, kao nešto što je usmjereno protiv Srbije.
NOSOV: Da, ali tako su ljudi u Srbiji videli bosanski slučaj. Tako su videli hrvatski slučaj, tako su videli slučaj Slovenije. To je zato što posle 15 godina ubeđivanja naroda ovde da smo mi čuvari Jugoslavije, čuvari te večne tvorevine napokon, ja ću Vas samo podsetiti, one silne propagande u kojoj su i mnogi ljudi iz Crne Gore učestvovali, kao na primer gospodin Bulatović, imate ljude koji zapravo nisu politički svesni, nisu svesni tog jednog političkog subjekta koji svaki građanin može da predstavlja. Ja imam pravo da se zalažem za nezavisnost Crne Gore, imam pravo da se zalažem za nezavisnost Kosova, imam pravo da tražim nešto od ove zemlje, čak i kao građanin ove zemlje. Ja imam to jedno političko pravo da to radim. Ovi ljudi to nemaju. Nema te svesti i razlika je zapravo u toj jednoj medijskoj kampanji. Ja često stojim na stanovištu da su mediji najodgovorniji za odnos običnog čoveka prema nekom pitanju, tako i prema ovom pitanju. Pogledajte samo etničku distancu prema Albancima u Srbiji. Pogledajte kakva se to atmosfera u zadnjih šest meseci koja se stvara po novinama. Ona ne pali zato što su ljudi iz Srbije i Crne Gore toliko povezani, prosto žive u istoj državi i ostali su posle raspada bivše Jugoslavije i mnogi ljudi u Srbiji vide Crnu Goru kao svoje saučesnike, odnosno ljude iz Crne Gore kao saučesnike u Haškom tribunalu za ovaj zajednički zločinački poduhvat i postoji ta jedna druga solidarnost. Ali za mnoge ljude to je tačno, to predstavlja jedan neprijateljski akt kako bi se Srbija svela na „jednu šljivu“, kako često kažu. Srbija mora da se suoči sa tim zašto se ona svela i svodi se polako na tu „jednu šljivu“ možda zbog tog odnosa da je Beograd najpametniji, a svi drugi ništa ne razumeju i svi drugi nisu za integracije, nisu za Evropu, svi su destabilizujući faktori, teroristi i ostalo, dok je u Beogradu sve sjajno i to polazi s tog jednog stava žrtve, stava jedne velike potrebe za vladanjem regionom i potrebe za teritorijama i kako nam se čini da ako imamo više teritorija da smo bolji.
RSE: Da li su upravo ti mitovi u osnovi činjenice da su sve bivše jugoslovenske republike, osim Srbije, željele da izađu iz te zajednice?
NOSOV: Razumem šta hoćete da me pitate. Ona nije želela da izađe iz te zajednice upravo zbog te atmosfere. Zato što kada živite u jednoj kući, jednoj zgradi, pa neko dođe da sruši zgradu, vama neko ispriča da je on došao buldožerom da vam sruši zgradu, pa naravno da ćete da izađete da branite tu zgradu. To je jedna psihološki logična stvar koja bi se dogodila u odbrani nečega. Glavni problem jeste u jednom nacionalnom jedinstvu za teritorije i toj jednoj mitomaniji koja ovde postoji. Ja sam skoro slušao mlade ljude na nekoj radionici koji su mi govorili o tome kako, to je samo jedan parametar koji ilustruje to o čemu govorimo, znate šta je rekao jedan mlad čovek koji je fakultetski obrazovan na pitanje šta on misli o Albancima. On je rekao: „Pa, dobro. Ja mislim da je sve to loše. Oni su glupi, ružni“ i tako, naveo je karakteristike koje ne bih ponavljao i onda kaže: „Albaniju je stvorila Amerika kako bi Srbima onemogućila da idu na more“. To govori osoba koja je fakultetski obrazovana. Hoću da kažem da samo postoji jedan prototip nerazumevanja stvari oko sebe. Ko sam ja? Odakle ja dolazim? Pitanje identiteta.
RSE: Ima li šanse da se takva vrsta nacionalnog animoziteta stvori i prema Crnogorcima?
NOSOV: Teško je to procenjivati. Ono što je sigurno je to da su tenzije između, uslovno rečeno, Srba i Crnogoraca porasle i one se s vremena na vreme mogu osetiti i u javnom govoru, pogotovo kada se kaže - Crnogorci koji žive u Beogradu, oni su svi u foteljama, oni žive na visokoj nozi, oni i tako dalje i tako dalje. I to se dešava u javnom govoru i to ponavljaju na državnoj televiziji. Tako da u tako jednoj atmosferi ja mogu da očekujem nekakve tenzije, ali prosto mislim da su Srbijanci umorni više od ratova protiv svojih komšija i da to polako posustaje i da će ljudi shvatati. Druga stvar, moramo biti objektivni i reći da veliki deo Srbije traži samostalnu Srbiju.I nije tako veliki problem Crna Gora, veći problem je Kosovo za ljude u Srbiji. Problem je zbog toga što se Crna Gora sad odvaja zato što se, to je jedna od teorija zavera koja se ovde čuje, dogovorila sa kosovskim Albancima da se i Kosovo odvoji i sad oni hoće nas da unište, a mi im nećemo dati. To je jedna percepcija u kojoj mi živimo i to je ono što slušate svakog dana.
RSE: Da li bi za Srbiju bilo pozitivno osamostaljenje Crne Gore? Da li bi možda donijelo i neke pozitivne efekte?
NOSOV: Za Srbiju bi to donelo pozitivne efekte zato što bi se malo bavila sobom. Srbija mora da nauči da se bavi sobom. Ovdašnji političari moraju da nauče da malo asfaltiraju ulice, da malo manje brane Kosovo, jer mi idemo po rupama i to je glavni problem što ovde od najsitnijeg činovnika u banci koji, kada vam neko uplati novac sa Kosova, kaže: „Kosovo je sastavni deo Srbije“, pa do vrha države se ponavlja ista mantra koja ništa ne znači.Tako isto ja vidim odvajanje Crne Gore kao jedan konačni raspad Jugoslavije i onda nam ostaje Kosovo kao otvoreno pitanje i pozicija, odnosno decentralizacija same Srbije, zato što je važno i da Crna Gora pogleda sama u sebe i pogleda u svoje probleme, pogleda u svoju prošlost što je, takođe, važno. Mi sad svi ćutimo o onome što se dešavalo na području Crne Gore u velikoj meri, neću da upoređujem situaciju sa Srbijom, ali ja sam slušao pre neki dan neke ljude koji kažu kako je, eto Crna Gora osvijetlila svoj obraz time što nije učestvovala u ratu što nije tačno. Crna Gora mora da se, takođe, obračuna sa svojom prošlošću i to će sve biti važno zato što Hrvatska ide tim putem, ako Bosna i Hercegovina ide tim putem, pa valjda će se i Srbija setiti da je vreme da krene tim putem.
RSE: Zemlje regiona teže i toj nekoj privrednoj, kulturnoj saradnji, posebno u oblasti obrazovanja. Pomenuli ste gospodina Vuksanovića koji je najavio neke barijere u tom pravcu u slučaju razdruživanja. Može li se ova čitava situacija negativno odraziti na interese mladih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori?
NOSOV: Kako ne. Što se gospodina Vuksanovića tiče ja bih, možda je ovo mnogo oštrom i možda malo prostije, ali ja prosto ne mogu drugačije da razgovaram sa osobom koju znam jako dugo, a to je „Pas laje, vetar nosi“. Tako da to treba posmatrati iz te perspektive. Gospodin Vuksanović može da proba da onemogući crnogorske studente da budu u Beogradu ili da im poveća cenu knjiga, ali ja znam mnogo studenata u Beogradu koji će se solidarisati, kupovati tri knjige za isti novac za svoje crnogorske kolege, tako da uvek postoji način da se odupremo jednoj organizovanoj diskriminaciji, bar na nekom manjem nivou i kažemo „ne“. Ali generalno uopšte ta atmosfera u kojoj mi postavljamo stvari, pa meni treba 40 minuta do Tivta avionom. Toliko mi treba vremena da dođem do primorja, pa zašto postavljati takvu jednu barijeru između Srbije i Crne Gore zbog toga što će tamo negde biti naznačena neka granica i što građani određenog dela teritorije na Balkanu žele da sami upravljaju svojom teritorijom i budu prezentovani u svetu. I to se hoće odraziti na mlade ljude zato što mi imamo generacije koje rastu u poricanju naše zločinačke prošlosti, mi imamo generacije koje rastu u jednoj etničkoj netoleranciji, odnosno netoleranciji prema drugima i mi imamo generacije koje iskreno veruju da je Vojislav Šešelj heroj i to su generacije koje stasavaju svuda oko nas i mi se moramo s time izboriti. Ovakva atomosfera koja govori o odnosu Srbije i Crne Gore u ovm trenutku samo odmaže proces, da tako nazovem, buđenja svesti u Srbiji.
RSE: Znači, trebaće nam vremena?
NOSOV: Trebaće nam vremena, to je sigurno, ali ja mislim da već u taj ponedeljak posle referenduma putujem u Crnu Goru, ne zbog referenduma, već zbog odmora. Ja mislimda ljudi jednostavno neće obraćati pažnju u slučaju da ne moraju, znači ako treba da dođu na granicu i ako tamo neko počne da ih maltretira ili ako treba da otputuju na more, pa ih neko vređa ili neko iz Crne Gore dođe ovde, onda će ti ljudi obraćati pažnju. Ali ako atmosfera bude ostala ista i ako se ljudi budu isto ponašali, pa više niko i ne obraća pažnju.
