RSE: Gospodine Cvikl, Crna Gora i Slovenija imaju vrlo intenzivnu saradnju, posebno u domenu pružanja ekspertske pomoći koja se tiče evropskih integracija. Da li su interesi Slovenije u ovom odnosu prvenstveno ekonomski ili možda politički?
CVIKL: Ja bih rekao da Slovenija ima kao i sa drugim zemljama koje su išle na putu ka evropskoj integraciji veoma blisku saradnju, recimo sa Republikom Makedonijom.Tako da je rad sa Crnom Gorom kao i rad sa Srbijom, rad sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom na neki način u našem i političkom i ekonomskom interesu. U političkom zbog toga jer mi verujemo da treba tu rupu između naše južne granice i severne granice Grčke, znači rupu koja tvori zemlje nekadašnje bivše Jugoslavije i Albanije koje još nisu članice Evroske unije zatvoriti, a ekonomski zbog toga jer će to podsticati dalji razvoj i aktiviranje svih potencijala i u Crnoj Gori i u drugim zemljama bivše Jugoslavije i Albanije i na taj način će i Evropska unija biti sposobna da u zajedničko tržište uključi praktično preko 500 miliona ljudi.
RSE: Gdje vidite glavne probleme Crne Gore kada su u pitanju procesi integracija?
CVIKL: Mislim daje osnovno pitanje na neki način unutrašnje pitanje. Te reforme rade se ne zbog ulaska u Evropsku uniju, nego zbog toga da bi ljudi u Crnoj Gori, kao što smo mi u Sloveniji to radili, imali što bolju budućnost. Ja mislim da je dobro izgraditi oko pitanja ulaska u Evropsku uniju politički koncenzus.Do toga je u Crnoj Gori već došlo. Dobro, to je vezano na neki način i za referendum, ali mislim da ako se gleda da su reforme koje jesu teške, reforme zbog toga da bi ljudi u Crnoj Gori živeli bolje, utoliko će se lakše prihvatiti one mere koje je nužno prihvatiti na putu ka Evropskoj uniji.
RSE: Da li je za proces integracija veličina Crne Gore prednost ili mana?
CVIKL: Imali smo različite zemlje koje su u prošlih 50 godina ušle u Evropsku uniju. Misim da nije toliko u pitanju veličina, nego je unutrašnja organizacija rada vlade i parlamenta i kako je teritorijalno zemlja izgrađena. Ja mislim da ce Crna Gora uz pola miliona ljudi, dobro, biti jedna od najmanjih zemalja u Evropskoj uniji, ali to je prednost ako ima direktne sprege između poboljšanog kvaliteta života ljudi u Crnoj Gori na tom putu ulaska u Evropsku uniju. Mislim da je mana, pre svega zbog toga sto je na neki način mala zemlja skuplja zemlja, ali je prednost u tome da se ipak može lakše i politički dogovoriti i da se mogu lakše popraviti problemi nego u nekoj velikoj zemlji gde su ekonomski problemi. Mislim da Crna Gora ima puno potencijala, kao što je turizam. Vaša je priroda fantastična i na takav način kao što radite sada na CNN treba Crnu Goru predočiti svetu, Evropskoj uniji i pošto su reforme i aktivnosti koje radite prave mere to ce jedno sa drugim biti vaša prednost da napravite što bolje uslove za život ljudi u Crnoj Gori.
RSE: Da li mislite da bi Crna Gora mogla računati na brzi nastavak pregovora sa Evropskom unijom o pridruživanju ukoliko se izglasa nezavisnost? Ja ću Vam reći da je upravo slovenačka agencija STA emitovala vijest da će Evropska unija najvjerovatnije dati mandat za odvojene pregovore sa Crnom Gorom ukoliko bude izglasana njena nezavisnost.
CVIKL: Ja mislim da je odluka Evrpske unije oko takozvanog „dualnog kraka“ ili „dvostrukog kolosjeka“ bila presudna na neki način, jednostavno zbog toga jer zajednica Srbije i Crne Gore ipak nije bila dovoljno ekonomski integrirana međusobno.U suštini u toj zajednici između Srbije i Crne Gore međusobna nezavisnost, osim ako uzmemo vanjsku politiku, a i ta se menja, ipak je tako velika i to je logični dalji korak. Kada je već bio dogovoren „dualni kolosjek“ mislim da je to normalna poruka Evropske unije i ja nisam iznenađen ako je ta vest tačna.
RSE: Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, Vlada Crne Gore je najavila i značajnu pomoć Slovenije u tom prelaznom periodu, a koja se tiče procesa priznavanja, potom u diplomatsko konzularnim poslovima i slično. Da li Evropska unija podržava takav angažman Slovenije?
CVIKL: Ja gledam na referendum Crne Gore kao na korak gde vi želite jednostavno brže nego što bi mogla napraviti zajednica Crne Gore i Srbije ulazak u Evropsku uniju. Kada će i Crna Gora biti članica Evropske unije i Srbija faktički ako pogledamo prema novom Ustavu Evropske unije, neće biti nikakvih razlika kao što je to u sadašnjoj situaciji. Mislim da je bitno, pre svega, da političari i u Srbiji i u Crnoj Gori na tom „dualnom kolosjeku“ rade prave reforme koje će njih što brže dovesti u Evropsku uniju. U tom kontekstu podrška Slovenije posle eventualnog pozitivnog ishoda referenduma sasvim je logičan korak jer ona znači da će uz Makedoniju, uz aktivnosti u Bosni i Hercegovini, uz aktivnosti u Hrvatskoj, Albaniji i Crna Gora biti ona koja ce na neki način moći nastaviti razgovore a onda mislim da će političke snage i u Srbiji ipak uočiti da treba pojačati proces pridruživanja Evropskoj uniji, imajući u vidu i one uslove koje treba ispuniti.
RSE: Da li je osnova današnje saradnje sa Slovenijom i jedna politička bliskost na relaciji Đukanović – Kučan koja je uspostavljena nakon što se zvanična Podgorica ’97, ’98. godine distancirala od Miloševićeve politike. Znamo iz tog perioda da je Crna Gora, takođe, preko Slovenije ostvarivala veliki, veliki broj diplomatskih kontakata?
CVIKL: Ja sada ne bih ulazio u neku personalnu vezu. Ja mislim da su oba političara i gospodin Kučan i gospodin Đukanović, pre svega, suprotstavljajući se Miloševićevoj politici radili ono što bi trebao raditi svaki političar. Mislim da je odvajanje Crne Gore od pogrešnih poteza politike koju je predvodio Milošević na teritoriju bivše Jugoslavije, zajedno sa nekim drugima, sasvim normalan i logičan potez. Ipak se treba brinuti o tome kako ljudi žive, a ne brinuti se o nekim pitanjima prošlosti. Treba gledati napred. Ne treba se vraćati u prošlost i u tom kontekstu ja mislim da je podrška koju Slovenija daje Crnj Gori ista podrška koju davamo svakoj zemlji na putu ka Evropskoj uniji koju dajemo Makedoniji, dajemo Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, dajemo Crnoj Gori i davaćemo i Srbiji.
CVIKL: Ja bih rekao da Slovenija ima kao i sa drugim zemljama koje su išle na putu ka evropskoj integraciji veoma blisku saradnju, recimo sa Republikom Makedonijom.Tako da je rad sa Crnom Gorom kao i rad sa Srbijom, rad sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom na neki način u našem i političkom i ekonomskom interesu. U političkom zbog toga jer mi verujemo da treba tu rupu između naše južne granice i severne granice Grčke, znači rupu koja tvori zemlje nekadašnje bivše Jugoslavije i Albanije koje još nisu članice Evroske unije zatvoriti, a ekonomski zbog toga jer će to podsticati dalji razvoj i aktiviranje svih potencijala i u Crnoj Gori i u drugim zemljama bivše Jugoslavije i Albanije i na taj način će i Evropska unija biti sposobna da u zajedničko tržište uključi praktično preko 500 miliona ljudi.
RSE: Gdje vidite glavne probleme Crne Gore kada su u pitanju procesi integracija?
CVIKL: Mislim daje osnovno pitanje na neki način unutrašnje pitanje. Te reforme rade se ne zbog ulaska u Evropsku uniju, nego zbog toga da bi ljudi u Crnoj Gori, kao što smo mi u Sloveniji to radili, imali što bolju budućnost. Ja mislim da je dobro izgraditi oko pitanja ulaska u Evropsku uniju politički koncenzus.Do toga je u Crnoj Gori već došlo. Dobro, to je vezano na neki način i za referendum, ali mislim da ako se gleda da su reforme koje jesu teške, reforme zbog toga da bi ljudi u Crnoj Gori živeli bolje, utoliko će se lakše prihvatiti one mere koje je nužno prihvatiti na putu ka Evropskoj uniji.
RSE: Da li je za proces integracija veličina Crne Gore prednost ili mana?
CVIKL: Imali smo različite zemlje koje su u prošlih 50 godina ušle u Evropsku uniju. Misim da nije toliko u pitanju veličina, nego je unutrašnja organizacija rada vlade i parlamenta i kako je teritorijalno zemlja izgrađena. Ja mislim da ce Crna Gora uz pola miliona ljudi, dobro, biti jedna od najmanjih zemalja u Evropskoj uniji, ali to je prednost ako ima direktne sprege između poboljšanog kvaliteta života ljudi u Crnoj Gori na tom putu ulaska u Evropsku uniju. Mislim da je mana, pre svega zbog toga sto je na neki način mala zemlja skuplja zemlja, ali je prednost u tome da se ipak može lakše i politički dogovoriti i da se mogu lakše popraviti problemi nego u nekoj velikoj zemlji gde su ekonomski problemi. Mislim da Crna Gora ima puno potencijala, kao što je turizam. Vaša je priroda fantastična i na takav način kao što radite sada na CNN treba Crnu Goru predočiti svetu, Evropskoj uniji i pošto su reforme i aktivnosti koje radite prave mere to ce jedno sa drugim biti vaša prednost da napravite što bolje uslove za život ljudi u Crnoj Gori.
RSE: Da li mislite da bi Crna Gora mogla računati na brzi nastavak pregovora sa Evropskom unijom o pridruživanju ukoliko se izglasa nezavisnost? Ja ću Vam reći da je upravo slovenačka agencija STA emitovala vijest da će Evropska unija najvjerovatnije dati mandat za odvojene pregovore sa Crnom Gorom ukoliko bude izglasana njena nezavisnost.
CVIKL: Ja mislim da je odluka Evrpske unije oko takozvanog „dualnog kraka“ ili „dvostrukog kolosjeka“ bila presudna na neki način, jednostavno zbog toga jer zajednica Srbije i Crne Gore ipak nije bila dovoljno ekonomski integrirana međusobno.U suštini u toj zajednici između Srbije i Crne Gore međusobna nezavisnost, osim ako uzmemo vanjsku politiku, a i ta se menja, ipak je tako velika i to je logični dalji korak. Kada je već bio dogovoren „dualni kolosjek“ mislim da je to normalna poruka Evropske unije i ja nisam iznenađen ako je ta vest tačna.
RSE: Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, Vlada Crne Gore je najavila i značajnu pomoć Slovenije u tom prelaznom periodu, a koja se tiče procesa priznavanja, potom u diplomatsko konzularnim poslovima i slično. Da li Evropska unija podržava takav angažman Slovenije?
CVIKL: Ja gledam na referendum Crne Gore kao na korak gde vi želite jednostavno brže nego što bi mogla napraviti zajednica Crne Gore i Srbije ulazak u Evropsku uniju. Kada će i Crna Gora biti članica Evropske unije i Srbija faktički ako pogledamo prema novom Ustavu Evropske unije, neće biti nikakvih razlika kao što je to u sadašnjoj situaciji. Mislim da je bitno, pre svega, da političari i u Srbiji i u Crnoj Gori na tom „dualnom kolosjeku“ rade prave reforme koje će njih što brže dovesti u Evropsku uniju. U tom kontekstu podrška Slovenije posle eventualnog pozitivnog ishoda referenduma sasvim je logičan korak jer ona znači da će uz Makedoniju, uz aktivnosti u Bosni i Hercegovini, uz aktivnosti u Hrvatskoj, Albaniji i Crna Gora biti ona koja ce na neki način moći nastaviti razgovore a onda mislim da će političke snage i u Srbiji ipak uočiti da treba pojačati proces pridruživanja Evropskoj uniji, imajući u vidu i one uslove koje treba ispuniti.
RSE: Da li je osnova današnje saradnje sa Slovenijom i jedna politička bliskost na relaciji Đukanović – Kučan koja je uspostavljena nakon što se zvanična Podgorica ’97, ’98. godine distancirala od Miloševićeve politike. Znamo iz tog perioda da je Crna Gora, takođe, preko Slovenije ostvarivala veliki, veliki broj diplomatskih kontakata?
CVIKL: Ja sada ne bih ulazio u neku personalnu vezu. Ja mislim da su oba političara i gospodin Kučan i gospodin Đukanović, pre svega, suprotstavljajući se Miloševićevoj politici radili ono što bi trebao raditi svaki političar. Mislim da je odvajanje Crne Gore od pogrešnih poteza politike koju je predvodio Milošević na teritoriju bivše Jugoslavije, zajedno sa nekim drugima, sasvim normalan i logičan potez. Ipak se treba brinuti o tome kako ljudi žive, a ne brinuti se o nekim pitanjima prošlosti. Treba gledati napred. Ne treba se vraćati u prošlost i u tom kontekstu ja mislim da je podrška koju Slovenija daje Crnj Gori ista podrška koju davamo svakoj zemlji na putu ka Evropskoj uniji koju dajemo Makedoniji, dajemo Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, dajemo Crnoj Gori i davaćemo i Srbiji.
