Kazano rječnikom sportskih novinara, četrdesetak dana do referenduma u Crnoj Gori na terenu traje odmjeravanje snaga. Unionisti igraju povučeno, dok blagu inicijativu imaju independisti. U selu Lozna pokraj Bijelog Polja oni su uvjek velikom većinom dobijali izbore. To je selo u kojem žive uglavnom Bošnjaci, pa unionisti još uvijek nijesu ni pokušali da dođu u takozvanu kampanju od vrata do vrata. Za razliku od njih independisti su često u Loznoj. Uglavnom evidentiraju socijalne probleme građana. To je logična briga za svoj narod i ne može se nazvati korišćenjem pozicija vlasti, smatraju Lozanci, koji odbacuju mogućnost da je bilo ko pokušao da ih potkupi, a o čemu se u Crnoj Gori u posljednje vrijeme uveliko govori.
RSE: Je li počela kampanja?
LOZNIČANIN 1: Pa, počela je. Počela je. Imamo svoje štabove. Radimo, objašnjavamo ljudima. Ne radi se o nekoj priči bezveze. Ne radi se o biranju vlasti. Jednostavno, radi se o tome, brate, da vratimo ono što nam je uzeto. Da vratimo svoju državu.
LOZNIČANIN 2: Mene interesuje đe će Bošnjaci da glasaju.
RSE: Đe ćete Vi?
LOZNIČANIN 2: Ja mislim za suverenu.
LOZNIČANIN 1: Ja garantujem da će Bošnjaci jednoglasno biti za suverenu Crnu Goru.
RSE: Kada odete u neku kuću desi li Vam se da vas pitaju ljudi kako to da Mašanu Buškoviću plaćate račun za struju, a meni ništa?
LOZNIČANIN 1: Ne. Do sad niko mi nije postavio pitanje. Bilo je, na primjer, nekih pitanja kada ne dovrše neki put i tako, nešto može li. Može. Sve će se moći uraditi samo ne sad, jer sad idemo samo bez ikakvog obećanja, bez ičega, nego jednostavno hoćemo sad da se borimo da dobijemo svoju državu.
RSE: Šta mislite, da li se razmišlja o nekoj trgovini glasova? Ima li trgovine?
LOZNIČANIN 3: Ja lično nijesam upoznat. Moguće da ima i tih stvari, ali.
RSE: Sjećate li se Mašana Buškovića?
LOZNIČANIN 3: Gledao sam tu emisiju, ali mislim da je montirano. Nema, nema Mašana među nama Bošnjacima. Mi ga ne znamo.
LOZNIČANIN 4: Ima razmišljanja oko ucjena. Traže ljudi i novac i tražiće sigurno i posao i neke uslove će tražiti.
LOZNIČANIN 5: Srijeću se. Sijeću se i takva razmišljanja. Neko pokušava da taj svoj glas na neki način unovči ili preko posla ili na neki drugi način. Međutim, nas interesuje opšta stvar.
Na drugoj obali rijeke Lim u odnosu na selu Lozna je Brzava. Tamo živi isključivo pravoslavno stanovništvo i povjerenje na dosadašnjim izborima oni su u velikoj većini davali partijama koje se zalažu za zajednicu Srbije i Crne Gore. Tako će se izjasniti i na referendumu, vjeruje društvo okupljeno pokraj prodavnice u centru sela. S toga ih za sada u većoj mjeri ne obilaze ni jedni, ni drugi, kažu, a reakcija na pomen da bi neko pokušao kupiti njihove glasače za referendum bila je veoma burna:
BRZAVČANIN 1: Sramota, brate, ništa više. Srmota. Ako ima sramote ovo je sramota. Na tanko se uže kida.
BRZAVČANIN 2: Tamo đe osjeća da neko nije siguran da li je za državu zajedničku, da li je za samostalnu, e, tamo oni idu. Oni tačno znaju njegovo mišljenje, moje mišljenje, tvoje mišljenje.
BRZAVNIČANIN 3: Nije to loša ideja. Da se jednom rasčisti jesmo li za tamo ili za ovamo. U vezi ovih klasičnih tih pritisaka. Nema, narod se opametio. Nema vi mene da ubeđujete za ono ili za ovo. Hvala Bogu i ove televizije i listovi.
RSE: Da li dolaze unionisti, SNP, SNS, DSS?
BRZAVNIČANIN 4: Ne. Nema tu mnogo toga. Još je rano za to. Možda bude pritisaka kasnije, još je dugo do glasanja. Nema. Nema kod nas.
Ali, ako političara nema koliko bi se mogli očekivati , poštari dolaze učestalije nego obično. Socijalna i druga primanja bitno su ažurirana, primijećuju u Brzavi:
BRZAVNIČANIN 5: Mislim da to nije u redu. Vrijeme stipendija nije. Socijala je bila do sad. Sad se povećava. Ja baš ovdje primam te papire. Donese poštar. Ostavi. Vidim da je to malo povećano. E, da li je to sad redovni postupak? Da li će to biti ubuduće, ja ne znam. Ali mislim da ima toga više.
RSE: Kako gledate na to?
BRZAVNIČANIN 5: Mene, kao mene, se čini da je to malo sad baš zbog toga udvaranje narodu.
RSE: Može li koga prelomit tim papirima stipendijama, socijalama?
BRZAVNIČANIN 5: Ekonomska situacija je loša. Možda može. Može, jadan bio.
RSE: Je li počela kampanja?
LOZNIČANIN 1: Pa, počela je. Počela je. Imamo svoje štabove. Radimo, objašnjavamo ljudima. Ne radi se o nekoj priči bezveze. Ne radi se o biranju vlasti. Jednostavno, radi se o tome, brate, da vratimo ono što nam je uzeto. Da vratimo svoju državu.
LOZNIČANIN 2: Mene interesuje đe će Bošnjaci da glasaju.
RSE: Đe ćete Vi?
LOZNIČANIN 2: Ja mislim za suverenu.
LOZNIČANIN 1: Ja garantujem da će Bošnjaci jednoglasno biti za suverenu Crnu Goru.
RSE: Kada odete u neku kuću desi li Vam se da vas pitaju ljudi kako to da Mašanu Buškoviću plaćate račun za struju, a meni ništa?
LOZNIČANIN 1: Ne. Do sad niko mi nije postavio pitanje. Bilo je, na primjer, nekih pitanja kada ne dovrše neki put i tako, nešto može li. Može. Sve će se moći uraditi samo ne sad, jer sad idemo samo bez ikakvog obećanja, bez ičega, nego jednostavno hoćemo sad da se borimo da dobijemo svoju državu.
RSE: Šta mislite, da li se razmišlja o nekoj trgovini glasova? Ima li trgovine?
LOZNIČANIN 3: Ja lično nijesam upoznat. Moguće da ima i tih stvari, ali.
RSE: Sjećate li se Mašana Buškovića?
LOZNIČANIN 3: Gledao sam tu emisiju, ali mislim da je montirano. Nema, nema Mašana među nama Bošnjacima. Mi ga ne znamo.
LOZNIČANIN 4: Ima razmišljanja oko ucjena. Traže ljudi i novac i tražiće sigurno i posao i neke uslove će tražiti.
LOZNIČANIN 5: Srijeću se. Sijeću se i takva razmišljanja. Neko pokušava da taj svoj glas na neki način unovči ili preko posla ili na neki drugi način. Međutim, nas interesuje opšta stvar.
Na drugoj obali rijeke Lim u odnosu na selu Lozna je Brzava. Tamo živi isključivo pravoslavno stanovništvo i povjerenje na dosadašnjim izborima oni su u velikoj većini davali partijama koje se zalažu za zajednicu Srbije i Crne Gore. Tako će se izjasniti i na referendumu, vjeruje društvo okupljeno pokraj prodavnice u centru sela. S toga ih za sada u većoj mjeri ne obilaze ni jedni, ni drugi, kažu, a reakcija na pomen da bi neko pokušao kupiti njihove glasače za referendum bila je veoma burna:
BRZAVČANIN 1: Sramota, brate, ništa više. Srmota. Ako ima sramote ovo je sramota. Na tanko se uže kida.
BRZAVČANIN 2: Tamo đe osjeća da neko nije siguran da li je za državu zajedničku, da li je za samostalnu, e, tamo oni idu. Oni tačno znaju njegovo mišljenje, moje mišljenje, tvoje mišljenje.
BRZAVNIČANIN 3: Nije to loša ideja. Da se jednom rasčisti jesmo li za tamo ili za ovamo. U vezi ovih klasičnih tih pritisaka. Nema, narod se opametio. Nema vi mene da ubeđujete za ono ili za ovo. Hvala Bogu i ove televizije i listovi.
RSE: Da li dolaze unionisti, SNP, SNS, DSS?
BRZAVNIČANIN 4: Ne. Nema tu mnogo toga. Još je rano za to. Možda bude pritisaka kasnije, još je dugo do glasanja. Nema. Nema kod nas.
Ali, ako političara nema koliko bi se mogli očekivati , poštari dolaze učestalije nego obično. Socijalna i druga primanja bitno su ažurirana, primijećuju u Brzavi:
BRZAVNIČANIN 5: Mislim da to nije u redu. Vrijeme stipendija nije. Socijala je bila do sad. Sad se povećava. Ja baš ovdje primam te papire. Donese poštar. Ostavi. Vidim da je to malo povećano. E, da li je to sad redovni postupak? Da li će to biti ubuduće, ja ne znam. Ali mislim da ima toga više.
RSE: Kako gledate na to?
BRZAVNIČANIN 5: Mene, kao mene, se čini da je to malo sad baš zbog toga udvaranje narodu.
RSE: Može li koga prelomit tim papirima stipendijama, socijalama?
BRZAVNIČANIN 5: Ekonomska situacija je loša. Možda može. Može, jadan bio.