Iako se u poslednje vreme govorilo o tome da se srpski pregovarački tim nada da bi se pre rešenja konačnog statusa moglo očekivati proglašenje ex-teritorijalnog statusa manastira, sada se sve češće pominje formulacija da je neophodno da se uspostavi institucionalna zaštita sa posebnim međunarodnim garancijama.
Bivši dekan Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić:
„Onaj koji nudi garancije na sve strane, to su međunarodna zajednica i drugi faktori.“
Govoreći o stavu Srpske pravoslavne crkve, Dimitrije Kalezić kaže:
„Da se ti spomenici pošto-poto očuvaju i dalje održavaju, ali da ti spomenici nisu samo materijalna dobra. To nisu samo spomenici kulture, već i živi spomeni, u koje ljudi treba da dolaze da se mole. To je stav.“
Sličan stav za naš program iznosi i Dragan Kojadinović, ministar kulture u Vladi Srbije:
„Šta će nam crkve i manastiri ukoliko u njima ne bude života i ako ne bude života oko crkava i manastira. Znači, to podrazumeva i povratak 200 i nešto hiljada izbeglica. Mi razmišljamo u tom smeru, a sve ostalo jednostavno ne dolazi u obzir.“
Član srpskog pregovaračkog tima Ranđel Nojkić smatra da se srpska kulturna baština može sačuvati samo ako oko objekata postoje zaštićene zone:
„Manastiri i kulturna baština su veoma važni i veoma je važno i to da oni budu zaštićeni na adekvatan način. Ono što je predlog i što predstavnici Srpske pravoslavne crkve zahtevaju, to je da se odredi teritorija koja će biti vrlo jasno definisana i koja će obezbeđivati određenu zaštitu. Zone oko manastira jesu nešto što u ovom trenutku pruža izvesnu sigurnost i bezbednost. Dakle, potrebno je da se odredi teritorija oko ovih objekata koja će biti vrlo jasno definisana u smislu da se zaštiti ne samo teritorija nego i ono što se nalazi na toj teritoriji. Prema tome, to jeste za sada način na koji bi se zaštitili manastiri i ostali verski objekti.“
Bivši dekan Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić:
„Onaj koji nudi garancije na sve strane, to su međunarodna zajednica i drugi faktori.“
Govoreći o stavu Srpske pravoslavne crkve, Dimitrije Kalezić kaže:
„Da se ti spomenici pošto-poto očuvaju i dalje održavaju, ali da ti spomenici nisu samo materijalna dobra. To nisu samo spomenici kulture, već i živi spomeni, u koje ljudi treba da dolaze da se mole. To je stav.“
Sličan stav za naš program iznosi i Dragan Kojadinović, ministar kulture u Vladi Srbije:
„Šta će nam crkve i manastiri ukoliko u njima ne bude života i ako ne bude života oko crkava i manastira. Znači, to podrazumeva i povratak 200 i nešto hiljada izbeglica. Mi razmišljamo u tom smeru, a sve ostalo jednostavno ne dolazi u obzir.“
Član srpskog pregovaračkog tima Ranđel Nojkić smatra da se srpska kulturna baština može sačuvati samo ako oko objekata postoje zaštićene zone:
„Manastiri i kulturna baština su veoma važni i veoma je važno i to da oni budu zaštićeni na adekvatan način. Ono što je predlog i što predstavnici Srpske pravoslavne crkve zahtevaju, to je da se odredi teritorija koja će biti vrlo jasno definisana i koja će obezbeđivati određenu zaštitu. Zone oko manastira jesu nešto što u ovom trenutku pruža izvesnu sigurnost i bezbednost. Dakle, potrebno je da se odredi teritorija oko ovih objekata koja će biti vrlo jasno definisana u smislu da se zaštiti ne samo teritorija nego i ono što se nalazi na toj teritoriji. Prema tome, to jeste za sada način na koji bi se zaštitili manastiri i ostali verski objekti.“
