Taktovi ruske himne, skoro identične nekadašnjoj sovjetskoj odjekuju marta 2006. praškim Hradčanima – sedištem predsednika Češke Republike. Domaćin, Vaclav Klaus nudi gostu – Vladimiru Putinu da razgovaraju na ruskom jeziku. Predsednik Rusije to prihvata, kako je kasnije objasnio, kao izraz velike počasti. Samo koji sat kasnije prvi čovek najveće države sveta kaže u Pragu Česima, osetljivim i dan danas na rigidni komunizam nametnut im 1968. sovjetskim tenkovima, da Rusija za pohod na nekadašnju Čehoslovačku "snosi moralnu odgovornost":
"Današnja moderna Rusija nije ista onakva kakav je bio Sovjetski Savez. Moram da kažem, iskreno, da mi osećamo u svojim dušama moralnu odgovornost za te događaje."
Dan ranije gotovo iste reči Vladimira Putina milovale su u Budimpešti uši Mađara kojima su sovjetski tenkovi nametnuli tadašnju viziju demokratije nekih 12 godina pre nego što su to učinili Česima. Kakvi to novi, topli vetrovi duvaju iz Moskve prema Pragu i Budimpešti? I naravno obratno, jer ništa manje topli nisu bili odgovori predsednika Mađarske i Češke Republike Lasla Šoljoma (László.Solym) i Vaclava Klausa.
"Ne vidim ni jedan razlog da danas, 1. marta 2006. ja rešavam sa predsednikom Putinom nešto što je Brežnjevljev Sovjetski Savez učinio avgusta 1968. Obojica to znamo i shvatamo. Bio je to izuzetno tragičan trenutak za sve nas, ali ja sam za pozitivne poglede na sadašnjost i na budućnost", rekao je predsednik Češke Republike.
Osnovni razlog rusko-mađarskog i rusko-češkog otopljavanja dakako je protok vremena. Ali na centralnom praškom trgu, na spomen-ploči dvojici čeških studenata koji su se samospalili u znak protesta zbog okupacije svoje zemlje, baš kao i na spomeniku pred sedištem Parlamenta Mađarske, uvek je sveže cveće. Ni Česi ni Mađari dakle ne zaboravljaju. Drugi razlog novih rusko-čeških i rusko-mađarskih odnosa je čista politička pragmatika.
Vladimir Putin, kao iskusan političar, zna da ne može na dva fronta. Odnosi Rusije sa nekadašnjim severnim satelitima ili državama članicama Sovjetskog Saveza – Poljskom, Estonijom, Letonijom i Litvanijom nisu dobri. Tri Baltičke države tek rešavaju probleme sa Rusijom gomilane, a ne rešavane nekih sedam decenija. Naročito su složeni odnosi Rusije sa Poljskom, nekada nakon sovjetske najjačom vojnom silom Varšavskog pakta, a danas američkim strateškim partnerom u severoistočnoj Evropi. Dok je u Varšavi sedeo Aleksandar Kvašnejvski (Aleksander Kwasniewski), proamerički predsednik, i štaviše državljanin Sjedinjenih Američkih Država činilo se da odnosi Moskve i Varšave ne mogu biti napetiji. Pokazalo se da mogu kada su prošle godine u Poljskoj na vlast došli konzervativci. Uostalom, dok je Putin boravio u Budimpešti i Pragu predsednik Poljske Leh Kaćinski (Lech Kaczynski) u Kijevu je izražavao podršku prozapadnim stavovima ukrajinskog vođstva.
Kada je o Mađarskoj i Češkoj reč, obe države danas su u NATO-u i u Evropskoj uniji, ekonomije su im snažne, valute čvrste, a granice sigurne. Rusija im više nije pretnja nego partner i to trgovački, a ne politički. I ono što je treći razlog otopljavanja, a možda i najvažniji je da ni Češka Republika ni Mađarska ne pokazuju nameru da šire svoju viziju demokratije u prostor koji Rusija smatra sopstvenim zabranom. Za razliku od njih predsednik Poljske Kaćinski prema Rusiji nastupa pre svega politički rekavši na primer u sredu otvoreno da želi da deluje kao "portparol" ambicija Ukrajine da se uključi u NATO i u Evropsku uniju. Vaclav Klaus i Laslo Šoljom razgovarali su sa Vladimirom Putinom praktično isključivo o "bezbednim temama" – o privredi odnosno ekonomiji. Putin uzvraća u Pragu da je Moskvi drag češki pristup međunarodnim pitanjima.
Petr Kratohvil (Kratochvil), zamenik direktora Instituta za međunarodne odnose u Pragu: "Svi oni (ruski zvaničnici) na neki način vide istok Centralne Evrope kao prostor podeljen na dve grupe – jednu koju oni zovu 'severnim nizom', a koju čine Poljska i baltičke zemlje, i na 'južni niz' u kojem su Češka Republika, Slovačka i Mađarska. Ovi drugi su manje kritični u vezi sa Putinovom politikom i unutrašnjom i spoljnom". Tek usamljeni glas predstavljao je stav češke podružnice međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava "Amnesty International" i grupe svetskih intelektualaca u kojoj su, među ostalima, Vaclav Havel, Dezmond Tutu (Desmond), Frederik De Klerk da situacija u Čečeniji, restriktivni zakoni o radu nevladinih organizacija, stepen slobode štampe i položaj novinara ukazuju da u Rusiji postoji ozbiljno kršenje ljudskih prava. Ovakav stav i demonstracije u Budimpešti, pre simbolične nego masovne, ne spadaju u glavni politički tok ni u Pragu ni u Budimpešti. Toga su jako dobro svesni u Moskvi.
"Današnja moderna Rusija nije ista onakva kakav je bio Sovjetski Savez. Moram da kažem, iskreno, da mi osećamo u svojim dušama moralnu odgovornost za te događaje."
Dan ranije gotovo iste reči Vladimira Putina milovale su u Budimpešti uši Mađara kojima su sovjetski tenkovi nametnuli tadašnju viziju demokratije nekih 12 godina pre nego što su to učinili Česima. Kakvi to novi, topli vetrovi duvaju iz Moskve prema Pragu i Budimpešti? I naravno obratno, jer ništa manje topli nisu bili odgovori predsednika Mađarske i Češke Republike Lasla Šoljoma (László.Solym) i Vaclava Klausa.
"Ne vidim ni jedan razlog da danas, 1. marta 2006. ja rešavam sa predsednikom Putinom nešto što je Brežnjevljev Sovjetski Savez učinio avgusta 1968. Obojica to znamo i shvatamo. Bio je to izuzetno tragičan trenutak za sve nas, ali ja sam za pozitivne poglede na sadašnjost i na budućnost", rekao je predsednik Češke Republike.
Osnovni razlog rusko-mađarskog i rusko-češkog otopljavanja dakako je protok vremena. Ali na centralnom praškom trgu, na spomen-ploči dvojici čeških studenata koji su se samospalili u znak protesta zbog okupacije svoje zemlje, baš kao i na spomeniku pred sedištem Parlamenta Mađarske, uvek je sveže cveće. Ni Česi ni Mađari dakle ne zaboravljaju. Drugi razlog novih rusko-čeških i rusko-mađarskih odnosa je čista politička pragmatika.
Vladimir Putin, kao iskusan političar, zna da ne može na dva fronta. Odnosi Rusije sa nekadašnjim severnim satelitima ili državama članicama Sovjetskog Saveza – Poljskom, Estonijom, Letonijom i Litvanijom nisu dobri. Tri Baltičke države tek rešavaju probleme sa Rusijom gomilane, a ne rešavane nekih sedam decenija. Naročito su složeni odnosi Rusije sa Poljskom, nekada nakon sovjetske najjačom vojnom silom Varšavskog pakta, a danas američkim strateškim partnerom u severoistočnoj Evropi. Dok je u Varšavi sedeo Aleksandar Kvašnejvski (Aleksander Kwasniewski), proamerički predsednik, i štaviše državljanin Sjedinjenih Američkih Država činilo se da odnosi Moskve i Varšave ne mogu biti napetiji. Pokazalo se da mogu kada su prošle godine u Poljskoj na vlast došli konzervativci. Uostalom, dok je Putin boravio u Budimpešti i Pragu predsednik Poljske Leh Kaćinski (Lech Kaczynski) u Kijevu je izražavao podršku prozapadnim stavovima ukrajinskog vođstva.
Kada je o Mađarskoj i Češkoj reč, obe države danas su u NATO-u i u Evropskoj uniji, ekonomije su im snažne, valute čvrste, a granice sigurne. Rusija im više nije pretnja nego partner i to trgovački, a ne politički. I ono što je treći razlog otopljavanja, a možda i najvažniji je da ni Češka Republika ni Mađarska ne pokazuju nameru da šire svoju viziju demokratije u prostor koji Rusija smatra sopstvenim zabranom. Za razliku od njih predsednik Poljske Kaćinski prema Rusiji nastupa pre svega politički rekavši na primer u sredu otvoreno da želi da deluje kao "portparol" ambicija Ukrajine da se uključi u NATO i u Evropsku uniju. Vaclav Klaus i Laslo Šoljom razgovarali su sa Vladimirom Putinom praktično isključivo o "bezbednim temama" – o privredi odnosno ekonomiji. Putin uzvraća u Pragu da je Moskvi drag češki pristup međunarodnim pitanjima.
Petr Kratohvil (Kratochvil), zamenik direktora Instituta za međunarodne odnose u Pragu: "Svi oni (ruski zvaničnici) na neki način vide istok Centralne Evrope kao prostor podeljen na dve grupe – jednu koju oni zovu 'severnim nizom', a koju čine Poljska i baltičke zemlje, i na 'južni niz' u kojem su Češka Republika, Slovačka i Mađarska. Ovi drugi su manje kritični u vezi sa Putinovom politikom i unutrašnjom i spoljnom". Tek usamljeni glas predstavljao je stav češke podružnice međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava "Amnesty International" i grupe svetskih intelektualaca u kojoj su, među ostalima, Vaclav Havel, Dezmond Tutu (Desmond), Frederik De Klerk da situacija u Čečeniji, restriktivni zakoni o radu nevladinih organizacija, stepen slobode štampe i položaj novinara ukazuju da u Rusiji postoji ozbiljno kršenje ljudskih prava. Ovakav stav i demonstracije u Budimpešti, pre simbolične nego masovne, ne spadaju u glavni politički tok ni u Pragu ni u Budimpešti. Toga su jako dobro svesni u Moskvi.
