Komentarišući predlog Brisela, da o nezavisnosti Crne Gore mora odličiti najmanje 55 posto građana koji su izašli na izbore, Emanuela Del Re, profesorica na katedri za međunarodne odnose na Univerzitetu “La Sapienca “u Rimu za nas procjenjuje:
“Smatram da ulazimo u bitku brojevima koja, iskreno govoreći, nije potrebna u ovakvom kontekstu kada se vodi diskusija o sudbini jedne države. Smatram da Evropska unija ima svoje razloge da ponudi model koji je oslonjen na njenu politiku koja je već duže na snazi. Pokazuje se opet da Unija ima rezervi prema nezavisnosti Crne Gore i vjerovatno ovom bitkom brojeva poručuje da se sa secesijom moglo pričekati budući da predstoji razdoblje u kojem će za par godina neke granice na Balkanu ionako biti uklonjene. EU smatra mogućom i mekšu formulu koja ipak daje šanse za afirmaciju nezavisnosti Crne Gore.
Lucia Montanaro Jankovski iz Centra za Evropsku politiku u Briselu smatra da je predlog specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka solidan kompromis:
“S jedne strane je unionistički blok koji je tražio 51 posto od upisanih birača, a s druge suverenistički koji se zalaže za 41 posto upisanih. Evropska unija predložila je 55 izašlih na birališta. Mislim dakle da je Brisel pronašao kompromis koji će dozvoliti da ishod referenduma bude vjerodostrojan i omogućiti više stabilnosti u regionu.”
Premijer Milo Đukanović za sada odbija da kaže sta će se dogoditi ukoliko pristalice nezavisnosti osvoje od 50 do 55 glasova. To bi značilo njegovu pobjedu na papiru s kojom se faktički ne može učiniti bog zna šta. Emanuela del Re:
“Mislim da se mora bolje razumijeti uloga različitih činilaca. Ne zaboravimo da nisu u pitanju samo Đukanović i Evropska unija već je tu i Srbija sa serijom zahtjeva koje je teško interpretirati. Beograd predlaže 55 posto registrovanih birača za validnu odluku u Crnoj Gori, naglašavam registrovanih, a ne onih koji su glasali. Srbija u stvarnosti zadržava poziciju koju je teško razumjeti, jer se s jedne strane nalazi pred neumitnošću događaja, a s druge se ne trudi da udahne zivot u zajednicu sa Crnom Gorom. Imamo takođe nagovještaja da Srbija neće tek tako pustiti da stvari idu svojim tokom. Beograd stavlja jasno do znanja da se ne može odlučivati o sudbini jednog naroda, o otcjepljenju uz 50 posto glasova.“
Šta će se dogoditi ukoliko Podgorica odbije Lajčakov paket, koji su scenariji mogući? Lucia Montanaro Jankovski:
“To za sada ne znamo, jer ovo je samo predlog Evropske unije to nije obaveza Crne Gore. Sada ona mora da uporedi evropski paket sa svojim propisima i vidi da li je ono što predlaže Unija prihvatljivo. U svakom slučaju, pritisak je snažan. Smatram da će opozicione stranke prihvatiti Lajčakov paket, a Djukanović će takođe biti obavezan da pristane. U tom slučaju, svaki rezultat ispod 55 posto nije validan. Što je niži odziv birača, veće su šanse za nezavisnost i obratno - što veći odziv birača veće su mogućnosti za opstanak državne zajednice.”
Slično mišljenje iznosi i Emanuela del Re:
“Mislim da Crna Gopra mora pristati na kompromise jer nema drugog izlaza. Lično smatram da države i narodi imaju pravo na samoopredjeljenje i trebali bi da odlučuju sami, a ne da slijede uputstva izvana uz toliko prisile. Jasno je, međutim, da je Evropska unija jedini horizont Crne Gore u ovom momentu i tu je izbor već načinjen. Crna Gora je prihvatila euro kao svoju valutu i razvila brojne poslovne veze sa Unijom. Očigledno je dakle da Crna Gora mora pristati na forsirani kompromis. Kao država suočila bi se sa revandikacijama iz Srbije, gdje u parlamentu Tomislav Nikolić i ultranacionalisti ovih dana upozoravaju da u slučaju nezavisnosti predstoji formiranje autonomne srpske oblasti unutar Crne Gore. Moramo, dakle, imati na umu koliko je problem kompleksan i koliko je osjetljiva rasprava o procentima.”
Lucia Montanaro Jankovski smatra da bi odbijanje predloga iz Brisela uputilo jasan signal da u Crnoj Gori nedostaje volja da se ide u susret evropskim standardima i evropskim integracijama:
“U svakom slučaju, smatram da će Đukanović morati da vodi žestoku kampanju kako bi okupio dovoljno snaga za ideju o nezavisnosti. Mislim da predlog Brisela daje kredibilnu nadu objema stranama.”
“Smatram da ulazimo u bitku brojevima koja, iskreno govoreći, nije potrebna u ovakvom kontekstu kada se vodi diskusija o sudbini jedne države. Smatram da Evropska unija ima svoje razloge da ponudi model koji je oslonjen na njenu politiku koja je već duže na snazi. Pokazuje se opet da Unija ima rezervi prema nezavisnosti Crne Gore i vjerovatno ovom bitkom brojeva poručuje da se sa secesijom moglo pričekati budući da predstoji razdoblje u kojem će za par godina neke granice na Balkanu ionako biti uklonjene. EU smatra mogućom i mekšu formulu koja ipak daje šanse za afirmaciju nezavisnosti Crne Gore.
Lucia Montanaro Jankovski iz Centra za Evropsku politiku u Briselu smatra da je predlog specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka solidan kompromis:
“S jedne strane je unionistički blok koji je tražio 51 posto od upisanih birača, a s druge suverenistički koji se zalaže za 41 posto upisanih. Evropska unija predložila je 55 izašlih na birališta. Mislim dakle da je Brisel pronašao kompromis koji će dozvoliti da ishod referenduma bude vjerodostrojan i omogućiti više stabilnosti u regionu.”
Premijer Milo Đukanović za sada odbija da kaže sta će se dogoditi ukoliko pristalice nezavisnosti osvoje od 50 do 55 glasova. To bi značilo njegovu pobjedu na papiru s kojom se faktički ne može učiniti bog zna šta. Emanuela del Re:
“Mislim da se mora bolje razumijeti uloga različitih činilaca. Ne zaboravimo da nisu u pitanju samo Đukanović i Evropska unija već je tu i Srbija sa serijom zahtjeva koje je teško interpretirati. Beograd predlaže 55 posto registrovanih birača za validnu odluku u Crnoj Gori, naglašavam registrovanih, a ne onih koji su glasali. Srbija u stvarnosti zadržava poziciju koju je teško razumjeti, jer se s jedne strane nalazi pred neumitnošću događaja, a s druge se ne trudi da udahne zivot u zajednicu sa Crnom Gorom. Imamo takođe nagovještaja da Srbija neće tek tako pustiti da stvari idu svojim tokom. Beograd stavlja jasno do znanja da se ne može odlučivati o sudbini jednog naroda, o otcjepljenju uz 50 posto glasova.“
Šta će se dogoditi ukoliko Podgorica odbije Lajčakov paket, koji su scenariji mogući? Lucia Montanaro Jankovski:
“To za sada ne znamo, jer ovo je samo predlog Evropske unije to nije obaveza Crne Gore. Sada ona mora da uporedi evropski paket sa svojim propisima i vidi da li je ono što predlaže Unija prihvatljivo. U svakom slučaju, pritisak je snažan. Smatram da će opozicione stranke prihvatiti Lajčakov paket, a Djukanović će takođe biti obavezan da pristane. U tom slučaju, svaki rezultat ispod 55 posto nije validan. Što je niži odziv birača, veće su šanse za nezavisnost i obratno - što veći odziv birača veće su mogućnosti za opstanak državne zajednice.”
Slično mišljenje iznosi i Emanuela del Re:
“Mislim da Crna Gopra mora pristati na kompromise jer nema drugog izlaza. Lično smatram da države i narodi imaju pravo na samoopredjeljenje i trebali bi da odlučuju sami, a ne da slijede uputstva izvana uz toliko prisile. Jasno je, međutim, da je Evropska unija jedini horizont Crne Gore u ovom momentu i tu je izbor već načinjen. Crna Gora je prihvatila euro kao svoju valutu i razvila brojne poslovne veze sa Unijom. Očigledno je dakle da Crna Gora mora pristati na forsirani kompromis. Kao država suočila bi se sa revandikacijama iz Srbije, gdje u parlamentu Tomislav Nikolić i ultranacionalisti ovih dana upozoravaju da u slučaju nezavisnosti predstoji formiranje autonomne srpske oblasti unutar Crne Gore. Moramo, dakle, imati na umu koliko je problem kompleksan i koliko je osjetljiva rasprava o procentima.”
Lucia Montanaro Jankovski smatra da bi odbijanje predloga iz Brisela uputilo jasan signal da u Crnoj Gori nedostaje volja da se ide u susret evropskim standardima i evropskim integracijama:
“U svakom slučaju, smatram da će Đukanović morati da vodi žestoku kampanju kako bi okupio dovoljno snaga za ideju o nezavisnosti. Mislim da predlog Brisela daje kredibilnu nadu objema stranama.”
