U trenutku kada građani shvate da su verski spomenici bogatstvo Kosova, onda više neće biti potrebno da vojnici Kfora čuvaju manastire i ostale objekte Srpske pravoslavne crkve. To je za Radio Slobodna Evropa ocenio Iljber Hisa, rukovodilac grupe za kulturnu baštinu i verske spomenike u političkoj grupi Pregovaračkog tima Prištine:
“Postoji spremnost kosovske strane da na najbolji mogući način učestvuje u zaštiti kulturnog nasleđa Kosova.”
Prema njegovim rečima, zakoni buduće države Kosovo garantovaće slobodu veroispovesti i unutrašnje organizacije. U principima Kontakt grupe posebno se govori o zaštiti verskih spomenika na Kosovu, a konkretno pitanje Srpskog pravoslavnog nasleđa. Protosinđel Sava Janjić, iz manastira Visoki Dečani, kaže da će zaštita srpskog pravoslavnog nasleđa biti deo sveobuhvatnog sporazuma o budućem statusu Kosova. Janjić kaže da će zaštita obuhvatiti dva nivoa:
“Pored nivoa rešavanja putem postojećih zakona na Kosovu, postojaće i jedan međunarodni nivo rešavanja koji će biti vezan za samo statusno pitanje. Prema tome, ovo je jedno kompleksno pitanje koje ne može da se svede samo na zaštitu manastira, već je i u vezi sa celokupnim sporazmom o bududućem statusu, odnosno sa pitanjem i decentralizacije i povratka. Iako pojedinačno biće sve u jednom zajedničkom paketu.”
Prema rečima Janjića, manastiri će dobiti instiucionalnu zaštitu, a bezbenosna će zavisiti od stabilizacije stanja:
“Manastiri će kao institucija imati poseban status u okviru Kosova, ali s tim da pojedine instiucije na Kosovu ne mogu da tretiraju te manastire kao nekakvu sopstvenu imovinu. Kao jedan od modela koji je predlagan jeste model koji imaju svetogorski manastiri u Grčkoj. Naravno, o tom pitanju će se posebno raspravljati.”
Prema rečima Iljbera Hise, kosovska strana će predstaviti platformu o regulisanju pitanja verskih objekata u trenutku kada to zatraže međunarodni pregovarači:
“Kada se u okviru pregovora o statusu otvori ovo pitanje, mi ćemo imati spremni platformu.”
Srpski manastiri su u periodu posle rata bili pod jakom zaštitom snaga Kfora, ali danas, u mnogim mestima punktovi su redukovani ili uklonjeni. Međutim, manastiri na zapadu Kosova, među njima Visoki Dečani, iz bezbednosnih razloga imaju neposrednu zaštitu. Janjić ocenjuje da će srpski manastiri biti bez ikakve zaštite samo ako se na Kosovu uspostavi otvoreno društvo:
“Videćemo kako će se Kosovo kao društvo razvijati, da li u pravcu jednog tolerantnog, multietničkog, multireligioznog društva ili će se nastaviti razne vrste pritisaka, od otvorenih napada do raznih institucionalnih prepreka. U tom slučaju, mere zaštite biće duže.”
Prema oceni Iljbera Hise, poštovanje pravoslavnih manastira predstavlja test da li Kosovari znaju da izgrade državu ili ne:
“Za ovo je potreban proces koji podrazumeva kako prenos nadleznosti u budućoj državi, tako i postojanje svesti od građana da su srpski manastiri i crkve bogatstvo Kosova i veliki ispit državnosti.”
Otac Sava Janjić kaže da će srpski manastiri na Kosovu, bez obzira na budući status, dobiti međunarodne garancije i biće obaveza kosovskih institucija. Od poštovanja religijskih objekata, kaže, zavisi put kosovskog društva i ka Evropi i ka demokratiji.
“Postoji spremnost kosovske strane da na najbolji mogući način učestvuje u zaštiti kulturnog nasleđa Kosova.”
Prema njegovim rečima, zakoni buduće države Kosovo garantovaće slobodu veroispovesti i unutrašnje organizacije. U principima Kontakt grupe posebno se govori o zaštiti verskih spomenika na Kosovu, a konkretno pitanje Srpskog pravoslavnog nasleđa. Protosinđel Sava Janjić, iz manastira Visoki Dečani, kaže da će zaštita srpskog pravoslavnog nasleđa biti deo sveobuhvatnog sporazuma o budućem statusu Kosova. Janjić kaže da će zaštita obuhvatiti dva nivoa:
“Pored nivoa rešavanja putem postojećih zakona na Kosovu, postojaće i jedan međunarodni nivo rešavanja koji će biti vezan za samo statusno pitanje. Prema tome, ovo je jedno kompleksno pitanje koje ne može da se svede samo na zaštitu manastira, već je i u vezi sa celokupnim sporazmom o bududućem statusu, odnosno sa pitanjem i decentralizacije i povratka. Iako pojedinačno biće sve u jednom zajedničkom paketu.”
Prema rečima Janjića, manastiri će dobiti instiucionalnu zaštitu, a bezbenosna će zavisiti od stabilizacije stanja:
“Manastiri će kao institucija imati poseban status u okviru Kosova, ali s tim da pojedine instiucije na Kosovu ne mogu da tretiraju te manastire kao nekakvu sopstvenu imovinu. Kao jedan od modela koji je predlagan jeste model koji imaju svetogorski manastiri u Grčkoj. Naravno, o tom pitanju će se posebno raspravljati.”
Prema rečima Iljbera Hise, kosovska strana će predstaviti platformu o regulisanju pitanja verskih objekata u trenutku kada to zatraže međunarodni pregovarači:
“Kada se u okviru pregovora o statusu otvori ovo pitanje, mi ćemo imati spremni platformu.”
Srpski manastiri su u periodu posle rata bili pod jakom zaštitom snaga Kfora, ali danas, u mnogim mestima punktovi su redukovani ili uklonjeni. Međutim, manastiri na zapadu Kosova, među njima Visoki Dečani, iz bezbednosnih razloga imaju neposrednu zaštitu. Janjić ocenjuje da će srpski manastiri biti bez ikakve zaštite samo ako se na Kosovu uspostavi otvoreno društvo:
“Videćemo kako će se Kosovo kao društvo razvijati, da li u pravcu jednog tolerantnog, multietničkog, multireligioznog društva ili će se nastaviti razne vrste pritisaka, od otvorenih napada do raznih institucionalnih prepreka. U tom slučaju, mere zaštite biće duže.”
Prema oceni Iljbera Hise, poštovanje pravoslavnih manastira predstavlja test da li Kosovari znaju da izgrade državu ili ne:
“Za ovo je potreban proces koji podrazumeva kako prenos nadleznosti u budućoj državi, tako i postojanje svesti od građana da su srpski manastiri i crkve bogatstvo Kosova i veliki ispit državnosti.”
Otac Sava Janjić kaže da će srpski manastiri na Kosovu, bez obzira na budući status, dobiti međunarodne garancije i biće obaveza kosovskih institucija. Od poštovanja religijskih objekata, kaže, zavisi put kosovskog društva i ka Evropi i ka demokratiji.
