RSE: Gospodine Lajon, Međunarodna krizna grupa je praktično pred zatvaranjem kancelarije u Beogradu, mada ćete Vi tu ostati još neko vrijeme kao specijalni izaslanik za Balkan. Šta je razlog povlačenja te uticajne međunarodne organizacije, s obzirom da u regionu još nijesu okončani neki važni procesi, kao što je riješavanje državnog statusa Crne Gore i budućeg statusa Kosova?
LAJON: Prvo i osnovno, mi nismo pred zatvaranjem. Mi se u Beogradu nećemo zatvoriti do kraja 2006. i ako stvari idu na gore, na loše onda se nećemo zatvoriti uopšte. Ali razlog zbog čega mi imamo nameru da trenutno smanjimo broj osoblja u Beogradu je ustvari zato što mi smatramo da će do kraja 2006. da budu rešene, manje više rešene i poznati smer svih važnih problema na Balkanu koji su ostali i koji bi mogli prouzrokovati sukobe. To su budućnost Crne Gore i budući status Kosova.
RSE: Drugim riječima, ne vidite neke nove bezbjednosne rizike?
LAJON: Ne. I naša organizacija se bavi ekskluzivno sprečavanjem sukoba. I ako mi procenimo da neće biti sukoba na jednom prostoru, onda mi ne ostajemo na prostoru gde mi smatramo da nema rizika novog vojnog oružanog sukoba i u jednom smislu to su dobre vesti za balkanske zemlje.
RSE: Procesi riešavanja budućeg statusa Kosova i državnog statusa Crne Gore teku paralelno. Da li smatrate da je to otežavajuća okolnost ili dobra stvar?
LAJON: Ja mislim da je dobra stvar ako mi što brže rešimo sva ostala granična statusna pitanja zato što ni Kosovo, ni Crna Gora, ni Srbija ne mogu da krenu napred da razvijaju svoje ekonomije, svoj društveni život, svoj politički život sve dok nisu rešili najosnovnije pitanje gde su naše granice i koje su naše ingerencije. I sve dok Crna Gora, Srbija i Kosovo nisu rešili ta pitanja, političari uvek mogu da se sakriju iza tih većih državnih problema kao razloga za politiku ne činjenja.
RSE: U Crnoj Gori su u toku pregovori vlasti i opozicije oko referendumskih pravila uz posredništvo Evropske unije, čiji se visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbijednost Havijer Solana do skoro otvoreno zalagao za opstanak državne zajednice. Pitam Vas ovo kao analitičara, da li mislite da je u posljednje vrijeme došlo do izmjene stava Brisela oko ovog pitanja?
LAJON: Koliko mi možemo da vidimo što se zvaničnih izjava tiče u Briselu od strane Havijera Solane oni i dalje podržavaju na zvaničnom nivou opstanak državne zajednice, ali nezvanično, iza zatvorenih vrata svi su veoma pesimistični i svi su manje više prihvatili da će državna zajednica da prestane da postoji negdje sredinom ove godine i oni se polako psihološki pripremaju za takvu eventualnost.
RSE: U Srbiji ste često bili na meti moćnih interesnih grupa koje ste otvoreno optuživali da su se nelegalno obogatili na privilegijama Miloševićevog režima, ali i novih demokratskih vlasti. Da li i u Crnoj Gori prepoznajete taj problem nelegalno stečenog kapitala i koliko su te okolnosti prepreka demokratizaciji i napretku država u regionu uopšte?
LAJON: Ja mislim da je i u Crnoj Gori isti problem u drugoj meri, zato što su u Crnoj Gori problemi druge prirode, ali ipak posle ratnih sukoba devedesetih godina pojavila se jedna nova oligarhija u svim republikama bivše Jugoslavije i ta oligarhija, deo njih su se obogatili na način koji nije baš transparentan i zbog toga uvek je postavljeno dosta pitanja o korupciji, o nezakonskim, da li su ti ljudi bili možda angažovani u nekim aktivnostima koje su možda bile nezakonske. Problem je u tome što ti novi oligarsi na neki način vrše veoma, veoma perfidan uticaj na svakodnevni politički život u tome što imaju dosta para i mogu da kupe i mogu da podmite i mogu svašta da rade. Već smo videli dosta tih slučajeva koji su izašli u javnost, mislim posebno sad na Srbiju, gde su bili slučajevi podmićivanja, gde su bili slučajevi kupovine narodnih poslanika i slično. Koliko ja vidim u Crnoj Gori, obzirom da je Crna Gora jedna od tih republika koje su izašle iz tog sistema i bile angažovane na neki način u ratnim sukobima devedesetih, da postoji isti problem.
LAJON: Prvo i osnovno, mi nismo pred zatvaranjem. Mi se u Beogradu nećemo zatvoriti do kraja 2006. i ako stvari idu na gore, na loše onda se nećemo zatvoriti uopšte. Ali razlog zbog čega mi imamo nameru da trenutno smanjimo broj osoblja u Beogradu je ustvari zato što mi smatramo da će do kraja 2006. da budu rešene, manje više rešene i poznati smer svih važnih problema na Balkanu koji su ostali i koji bi mogli prouzrokovati sukobe. To su budućnost Crne Gore i budući status Kosova.
RSE: Drugim riječima, ne vidite neke nove bezbjednosne rizike?
LAJON: Ne. I naša organizacija se bavi ekskluzivno sprečavanjem sukoba. I ako mi procenimo da neće biti sukoba na jednom prostoru, onda mi ne ostajemo na prostoru gde mi smatramo da nema rizika novog vojnog oružanog sukoba i u jednom smislu to su dobre vesti za balkanske zemlje.
RSE: Procesi riešavanja budućeg statusa Kosova i državnog statusa Crne Gore teku paralelno. Da li smatrate da je to otežavajuća okolnost ili dobra stvar?
LAJON: Ja mislim da je dobra stvar ako mi što brže rešimo sva ostala granična statusna pitanja zato što ni Kosovo, ni Crna Gora, ni Srbija ne mogu da krenu napred da razvijaju svoje ekonomije, svoj društveni život, svoj politički život sve dok nisu rešili najosnovnije pitanje gde su naše granice i koje su naše ingerencije. I sve dok Crna Gora, Srbija i Kosovo nisu rešili ta pitanja, političari uvek mogu da se sakriju iza tih većih državnih problema kao razloga za politiku ne činjenja.
RSE: U Crnoj Gori su u toku pregovori vlasti i opozicije oko referendumskih pravila uz posredništvo Evropske unije, čiji se visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbijednost Havijer Solana do skoro otvoreno zalagao za opstanak državne zajednice. Pitam Vas ovo kao analitičara, da li mislite da je u posljednje vrijeme došlo do izmjene stava Brisela oko ovog pitanja?
LAJON: Koliko mi možemo da vidimo što se zvaničnih izjava tiče u Briselu od strane Havijera Solane oni i dalje podržavaju na zvaničnom nivou opstanak državne zajednice, ali nezvanično, iza zatvorenih vrata svi su veoma pesimistični i svi su manje više prihvatili da će državna zajednica da prestane da postoji negdje sredinom ove godine i oni se polako psihološki pripremaju za takvu eventualnost.
RSE: U Srbiji ste često bili na meti moćnih interesnih grupa koje ste otvoreno optuživali da su se nelegalno obogatili na privilegijama Miloševićevog režima, ali i novih demokratskih vlasti. Da li i u Crnoj Gori prepoznajete taj problem nelegalno stečenog kapitala i koliko su te okolnosti prepreka demokratizaciji i napretku država u regionu uopšte?
LAJON: Ja mislim da je i u Crnoj Gori isti problem u drugoj meri, zato što su u Crnoj Gori problemi druge prirode, ali ipak posle ratnih sukoba devedesetih godina pojavila se jedna nova oligarhija u svim republikama bivše Jugoslavije i ta oligarhija, deo njih su se obogatili na način koji nije baš transparentan i zbog toga uvek je postavljeno dosta pitanja o korupciji, o nezakonskim, da li su ti ljudi bili možda angažovani u nekim aktivnostima koje su možda bile nezakonske. Problem je u tome što ti novi oligarsi na neki način vrše veoma, veoma perfidan uticaj na svakodnevni politički život u tome što imaju dosta para i mogu da kupe i mogu da podmite i mogu svašta da rade. Već smo videli dosta tih slučajeva koji su izašli u javnost, mislim posebno sad na Srbiju, gde su bili slučajevi podmićivanja, gde su bili slučajevi kupovine narodnih poslanika i slično. Koliko ja vidim u Crnoj Gori, obzirom da je Crna Gora jedna od tih republika koje su izašle iz tog sistema i bile angažovane na neki način u ratnim sukobima devedesetih, da postoji isti problem.
