Lokalna koalicija Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara sa Srpskom radikalnom strankom u Bečeju nije ni prestala da intrigira, a predsednik ove mađarske stranke Šandor Pal, koji je uoči izbora za predsednika opštine postigao sporazum o saradnji sa omladinskim pokretom “64 županije” ponovo je iznenadio javnost priznanjem.
“Mogu ponovo da vam kažem da su se predstavnici Srpske radikalne stranke i ‘64 županije’ sastali na jednom ručku koji smo mi inicirali, šta je sad tu sporno.”
Ne radi se dalekosežnijim političkom dogovoru sa radikalima, tvrdi Laslo Rokuš, lokalni koordinator ultra desene organizacije mladih Mađara. Lepo smo ručali zajedno i složili se da smo i mi i oni nacionalisi koji vole svoj narod, kaže on.
“Nismo šovinisti, znači, biti nacionalista to još ne znači da smo šovinisti. I tu smo se složili, pričali smo o nekim detaljima, to je bio neki razgovor za ručkom, ništa neki sporazum šta ćemo raditi, ubuduće rešiti, tako da do toga nije došlo. Bilo je reči da ćemo za obeležavanje 550-te godišnjice bitke kod Beograda, da ćemo tu zajednički nastupiti jel’ tu su pod vođstvom Brankovića i Janka Sibinjanina i srpski i mađarski vojnici branili i odbranili hrišćansku Evropu od turske najezde. Znači to je i naš i njihov praznika i tu eventualno možemo da nastupimo i samo, znači, za to obeležavanje.”
Ta vrsta političkih aranžmana ne treba da nas iznenađuje. Očito je da akteri te trojke imaju više zajedničikih odlika nego razlika, ukazuje Pavel Domonji iz Helšinskog odbora za ljudska prava.
“I jedni i drugi insistiraju na etnicitetu, i jedni i drugi su nacionalisti i jedni i drugi teritorijalizuju svoje zahteve, tako da paktiranje sa radikalima na jednoj, i koptiranje sa omladinskim pokretom ‘64 županije’ ne treba da iznenađuje jer sve tri strane zato koračaju pod istom političkom zastavom.”
Bez obzira kojem nacionalnom korpusu pripadale ekstrmističke grupe one uništavaju multientičnost Vojvodine i njenu suštinu, ocenjuje predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš.
“Mene ne i čudi činjenica da su se Pal Šandor, predstavnici Srpske radikalne stranke i pokreta ‘64 županije’ sreli u Bečeju u toku prošle nedelje i pre nekoliko dana i da se dogovorila dalja saradnja. Mene, nažalost, sve ovo podseća na onu situaciju koja se već ranije dešavala u Bosni i Hercegovini u kojoj su HDZ, SDS i SDA pobedili na izborima i započeli rat. Mislim da će građani Bečeja dati jasnu poruku, odnosno jasno reći zastupnicima ovakvih ideja šta misle.”
Mi nismo u prilici da biramo srpske stranke za saradnju, iznosi sa druge strane Šandor Pal.
“Nama su partneri one srpske snage koje nam nametne srpsko biračko telo. Zato ja ne vidim koja je razlika između, nazovi demokratskih stranaka i Srpske radikalne stranke, kad su se predstavnici svih stranaka slikali sa kalašnjikovima i bili na Palama da pojedu svoj deo pečenog vola, a sad nama drže moralne pridike o tome ko je pogodan, a ko nije pogodan za saradnju.”
Pavel Domonji ukazuje da ne treba izgubiti iz vida sledeće:
“Recimo, gospodin Pal Šandor je odustao od zahteva za autonomijom Vojvodine i priklonio se zahtevu za autonomijom Mađara, dakle jedna vrsta kombinacije teritorijalne i personalne autonomije za koju se on zalaže. Znate šta, hoću samo sa skrenem pažnju na tu činjenicu da nesposobnost srbijanske političke elite da napravi jedan iskorak u pravcu donošenja novog ustava, široke decentralizacije, proširenje ovlašćenja lokalnih samouprava, ne samo da radikalizuje manjine, nego i pruža šanse onioj vrsti politike koja bi u slučaju promišljenih, dakle manjinskih aranžmana uživala tek marginalnu podršku.”
“Mogu ponovo da vam kažem da su se predstavnici Srpske radikalne stranke i ‘64 županije’ sastali na jednom ručku koji smo mi inicirali, šta je sad tu sporno.”
Ne radi se dalekosežnijim političkom dogovoru sa radikalima, tvrdi Laslo Rokuš, lokalni koordinator ultra desene organizacije mladih Mađara. Lepo smo ručali zajedno i složili se da smo i mi i oni nacionalisi koji vole svoj narod, kaže on.
“Nismo šovinisti, znači, biti nacionalista to još ne znači da smo šovinisti. I tu smo se složili, pričali smo o nekim detaljima, to je bio neki razgovor za ručkom, ništa neki sporazum šta ćemo raditi, ubuduće rešiti, tako da do toga nije došlo. Bilo je reči da ćemo za obeležavanje 550-te godišnjice bitke kod Beograda, da ćemo tu zajednički nastupiti jel’ tu su pod vođstvom Brankovića i Janka Sibinjanina i srpski i mađarski vojnici branili i odbranili hrišćansku Evropu od turske najezde. Znači to je i naš i njihov praznika i tu eventualno možemo da nastupimo i samo, znači, za to obeležavanje.”
Ta vrsta političkih aranžmana ne treba da nas iznenađuje. Očito je da akteri te trojke imaju više zajedničikih odlika nego razlika, ukazuje Pavel Domonji iz Helšinskog odbora za ljudska prava.
“I jedni i drugi insistiraju na etnicitetu, i jedni i drugi su nacionalisti i jedni i drugi teritorijalizuju svoje zahteve, tako da paktiranje sa radikalima na jednoj, i koptiranje sa omladinskim pokretom ‘64 županije’ ne treba da iznenađuje jer sve tri strane zato koračaju pod istom političkom zastavom.”
Bez obzira kojem nacionalnom korpusu pripadale ekstrmističke grupe one uništavaju multientičnost Vojvodine i njenu suštinu, ocenjuje predsednik vojvođanske skupštine Bojan Kostreš.
“Mene ne i čudi činjenica da su se Pal Šandor, predstavnici Srpske radikalne stranke i pokreta ‘64 županije’ sreli u Bečeju u toku prošle nedelje i pre nekoliko dana i da se dogovorila dalja saradnja. Mene, nažalost, sve ovo podseća na onu situaciju koja se već ranije dešavala u Bosni i Hercegovini u kojoj su HDZ, SDS i SDA pobedili na izborima i započeli rat. Mislim da će građani Bečeja dati jasnu poruku, odnosno jasno reći zastupnicima ovakvih ideja šta misle.”
Mi nismo u prilici da biramo srpske stranke za saradnju, iznosi sa druge strane Šandor Pal.
“Nama su partneri one srpske snage koje nam nametne srpsko biračko telo. Zato ja ne vidim koja je razlika između, nazovi demokratskih stranaka i Srpske radikalne stranke, kad su se predstavnici svih stranaka slikali sa kalašnjikovima i bili na Palama da pojedu svoj deo pečenog vola, a sad nama drže moralne pridike o tome ko je pogodan, a ko nije pogodan za saradnju.”
Pavel Domonji ukazuje da ne treba izgubiti iz vida sledeće:
“Recimo, gospodin Pal Šandor je odustao od zahteva za autonomijom Vojvodine i priklonio se zahtevu za autonomijom Mađara, dakle jedna vrsta kombinacije teritorijalne i personalne autonomije za koju se on zalaže. Znate šta, hoću samo sa skrenem pažnju na tu činjenicu da nesposobnost srbijanske političke elite da napravi jedan iskorak u pravcu donošenja novog ustava, široke decentralizacije, proširenje ovlašćenja lokalnih samouprava, ne samo da radikalizuje manjine, nego i pruža šanse onioj vrsti politike koja bi u slučaju promišljenih, dakle manjinskih aranžmana uživala tek marginalnu podršku.”
