Nakon što je najpre izjavio da je nekadašnji šef obezbeđenja haškog begunca Ratka Mladića Jovo Đogo u nadležnosti civilnih državnih struktura i Bezbednosno-informativna agencije, ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković kaže da će 6. februara, prilikom susreta sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte, biti prezentirano šta je učinjeno po pitanju hapšenja haških optuženika:
“Mislim da ćemo mi Karli del Ponte i ostalima reći šta je to šta smo mi radili i koje smo rezultate u ovom prethodnom periodu postigli po pitanju hapšenja optuženih pred Haškim tribunalom, a na njima je da procene vreme da li je proteklo, da li će biti još dozvoljeno, u svakom slučaju razgovaraćemo o tom pitanju.”
Hapšenje bivšeg šefa Mladićevog obezbeđenja Jova Đoga, koji je osumnjičen za pomaganje u skrivanju Mladića, trebalo bi da bude jedna od karika u lancu koja će dovesti do hapšenja najtraženijeg haškog begunca, a istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu, određujući tridesetodnevni pritvor Đogu, kao razloge naveo je da postoji opasnost da ponovi krivično delo pomaganja u skrivanju Mladića, kao i mogućnost da utiče na svedoke. Povodom odluke istražnog sudije da ovaj postupak bude proglašen državnom tajnom, branilac Jova Đoga, advokat Đorđe Kalanj, predao je žalbu na ovu naredbu. On u izjavi za naš program ističe da podaci u spisima predmeta nisu toliko značajni kako bi morali biti tretirani kao državna tajna, i dodaje da se njegov klijent već izjasnio pred istražnim sudijom:
“On je saslušan 27. januara, dao je iskaz ali u iskazu je samo saopštio istražnom sudiji da neće iznositi svoju odbranu, da neće odgovarati na postavljena pitanja, već da će to ostavati za neku kasniju fazu krivičnog postupka.”
Inače, kako navode pojedini beogradski mediji, Jovo Đogo bio je na čelu Biroa Republike Srpske u Beogradu i sa te pozicije nabavljao dokumenta ljudima iz Republike Srpske. Vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da je dobro što je predmet Jova Đoga proglašen državnom tajnom jer bi sve informacije vezane za taj slučaj ukoliko bi dospele u javnost mogle pomoći u daljem skrivanju Mladića. On takođe naglašava da je ovaj slučaj predstvalja potpuno nov momenta u nastojanjima da se uhapsi i Haškom tribunalu izruči Ratko Mladić:
“Prvi put se radi konkretno na hapšenju Ratka Mladića i nešto što se može povezati sa konkretnim akcijama koje imaju za cilj da se Ratko Mladić izvede pred sud. Po prvi put se ljudi koji su pomagali Ratku Mladiću u skrivanju hapse, izvode pred sud i po svemu sudeći oni će biti procesuirani, tako da mislim da bi ovo mogao biti dobar put. Mislim da su ovo verovatno najave da bi se Ratko Mladić mogao naći pred Haškim sudom.”
Iz Tužilaštva u Hagu nedavno se mogao čuti stav da bi Ratko Mladić konačno do kraja februara morao biti u pritvoru Sheveningenu. Evo kako je ministar odbrane Zoran Stanković odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će do tog roka biti nekih konkretnih rezultata kada je reč o hapšenju Ratka Mladića:
“Rokovi nam stalno nameću neki dug, ali u ovim pregovorima u kojima sam ja učestvovao i ove aktivnosti koje ja imam, nešto što se od nas traži je konkretan rezultat. Ja mislim da ću moći Karli del Ponte i ostalima da predočim konkretne rezultate naših dosadašnjih istraživanja i da će oni biti prihvaćeni na onaj način za koji smatramo da je prihvatljiv”.
“Mislim da ćemo mi Karli del Ponte i ostalima reći šta je to šta smo mi radili i koje smo rezultate u ovom prethodnom periodu postigli po pitanju hapšenja optuženih pred Haškim tribunalom, a na njima je da procene vreme da li je proteklo, da li će biti još dozvoljeno, u svakom slučaju razgovaraćemo o tom pitanju.”
Hapšenje bivšeg šefa Mladićevog obezbeđenja Jova Đoga, koji je osumnjičen za pomaganje u skrivanju Mladića, trebalo bi da bude jedna od karika u lancu koja će dovesti do hapšenja najtraženijeg haškog begunca, a istražni sudija Drugog opštinskog suda u Beogradu, određujući tridesetodnevni pritvor Đogu, kao razloge naveo je da postoji opasnost da ponovi krivično delo pomaganja u skrivanju Mladića, kao i mogućnost da utiče na svedoke. Povodom odluke istražnog sudije da ovaj postupak bude proglašen državnom tajnom, branilac Jova Đoga, advokat Đorđe Kalanj, predao je žalbu na ovu naredbu. On u izjavi za naš program ističe da podaci u spisima predmeta nisu toliko značajni kako bi morali biti tretirani kao državna tajna, i dodaje da se njegov klijent već izjasnio pred istražnim sudijom:
“On je saslušan 27. januara, dao je iskaz ali u iskazu je samo saopštio istražnom sudiji da neće iznositi svoju odbranu, da neće odgovarati na postavljena pitanja, već da će to ostavati za neku kasniju fazu krivičnog postupka.”
Inače, kako navode pojedini beogradski mediji, Jovo Đogo bio je na čelu Biroa Republike Srpske u Beogradu i sa te pozicije nabavljao dokumenta ljudima iz Republike Srpske. Vojni analitičar Zoran Dragišić smatra da je dobro što je predmet Jova Đoga proglašen državnom tajnom jer bi sve informacije vezane za taj slučaj ukoliko bi dospele u javnost mogle pomoći u daljem skrivanju Mladića. On takođe naglašava da je ovaj slučaj predstvalja potpuno nov momenta u nastojanjima da se uhapsi i Haškom tribunalu izruči Ratko Mladić:
“Prvi put se radi konkretno na hapšenju Ratka Mladića i nešto što se može povezati sa konkretnim akcijama koje imaju za cilj da se Ratko Mladić izvede pred sud. Po prvi put se ljudi koji su pomagali Ratku Mladiću u skrivanju hapse, izvode pred sud i po svemu sudeći oni će biti procesuirani, tako da mislim da bi ovo mogao biti dobar put. Mislim da su ovo verovatno najave da bi se Ratko Mladić mogao naći pred Haškim sudom.”
Iz Tužilaštva u Hagu nedavno se mogao čuti stav da bi Ratko Mladić konačno do kraja februara morao biti u pritvoru Sheveningenu. Evo kako je ministar odbrane Zoran Stanković odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će do tog roka biti nekih konkretnih rezultata kada je reč o hapšenju Ratka Mladića:
“Rokovi nam stalno nameću neki dug, ali u ovim pregovorima u kojima sam ja učestvovao i ove aktivnosti koje ja imam, nešto što se od nas traži je konkretan rezultat. Ja mislim da ću moći Karli del Ponte i ostalima da predočim konkretne rezultate naših dosadašnjih istraživanja i da će oni biti prihvaćeni na onaj način za koji smatramo da je prihvatljiv”.
