Ovaj zakonski predlog nalazi se na dnevnom redu gotovo godinu dana i uvek zbog hitnost ekonomskih zakona ili međustranačkih rasprava ostaje po strani. Tako su i predstavnici Tribunala ocenili da se iz odnosa prema ovom zakonskom predlogu može zaključiti kako se vlasti ophode prema preostalim haškim obavezama, navodećí i to da se Ratko Mladić krije u kasarnama u Srbiji, što je ministar odbrane Zoran Stanković demantovao, i najavio da će uskoro biti saopšteno šta je Vojska Srbije i Crne Gore uradila radi otkrivanja i hapšenja tog haškog begunca. Predlagač zakona, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu, Rasim Ljajić:
"Moramo da delujemo vrlo brzo, očekujem da ćemo do kraja nedelje dobiti mišljenja država-članica, i da će naredne nedelje usvojiti Predlog zakona o zamrzavanju finansijskih sredstava."
Predsednik parlamenta Državne zajednice Zoran Šami, kao jedan od razloga za neusvajanje zakona o zamrzavanju imovine haških begunaca, navodi i blokadu parlamenta koju je izazvao upravo izbor novog ministra odbrane:
"Zbog krize u Ministarstvu odbrane mesec i po dana nismo imali sednicu, dok se ta kriza nije razrešila izborom novog ministra. Poslovnik Skupštine je takav da se naprosto prva sednica koja se zakaže morala da počne sa usvajanjem ostavke prethodnog ministra i izborom novog ministra, tako da, kao što se dobro sećate, ceo septembar i polovinu oktobra nismo radili, i onda se tu nakupio veliki broj zakona koje smo do kraja godine uspeli da tu priču završimo."
Vladajuća većina tvrdi da ipak ima poslaničku podršku i ostaje nejasno zbog čega usvajanje zakona izostaje na nekoliko sednica:
"Uvek je jako, da kažem pipavo, organizovati sednicu Skupštine ako želite da ona bude uspešna, jer sve odluke u ovoj Skupštini, za razliku od one republičke skupštine donose se sa dve apsolutne većine glasova. Dakle da izglasate najbanaliniju stvar morate kao pozitivnu odluku imati dve apsolutne većine."
Predstavnici opozicione Demokratske stranke već su objavili da će podržati zakonski predlog. Toplica Đorđević:
"Pa to je normalna stvar. Zamrzavanje imovine je jedan od elemenata kako se ljudi privole da poštuju zakon, i da u skladu sa zakonom čine stvari koje nisu suprotne interesima države."
Podršku zakonu o zamrzavanju finansijskih sredstava i imovine lica koja su u bekstvu, a otpužena su pred Tribunalom u Hagu, podržaće i crnogorska skupštinska grupa, kazao je Ranko Krivokapić:
"Ali za svaku eventualnost, ako postoji takva lokacija, ne znam da li nešto ima u nekretninama, jer znate od nekih 50.000 vikendica u Crnoj Gori moguće je da se nalazi neka od haških optuženika, to ćemo svakako uraditi."
Zakon predviđa zabranu korišćenja finansijskih sredstava i imovina haških begunaca, u ovom slučaju to su Ratko Mladić, Goran Hadžić i Vlastimir Đorđević. Zbog čega se poslanici Srpske radikalne stranke, ali i Socijalističke partije protive usvajanju ovog zakona, objašnajva Tomislav Nikolić:
"Mi imamo u srpskom zakonodavstvu odredbu da čovek može da uz meru koju mu sud izrekne i da dođe do konfiskacije imovine, ukoliko se bavio organizovanim kriminalom, ukoliko je stekao imovinu kriminalom, ali da nekome ko je osumnjičen uzmete imovinu, pa to je potpuno neprihvatljivo, i to je možda još dvoje-troje ljudi ostalo koje bi trebalo doborovoljno da se predaju. Država to želi, neka ih stimuliše a ne da im preti, i neka se Rasim Ljajić u to ne meša."
Prema poslovniku o radu, Skupština Državne zajednice u januaru neće raditi, pa tako ostaje i pitanje da li će pre zakon pred poslanike ili begunci pred lice pravde.
"Moramo da delujemo vrlo brzo, očekujem da ćemo do kraja nedelje dobiti mišljenja država-članica, i da će naredne nedelje usvojiti Predlog zakona o zamrzavanju finansijskih sredstava."
Predsednik parlamenta Državne zajednice Zoran Šami, kao jedan od razloga za neusvajanje zakona o zamrzavanju imovine haških begunaca, navodi i blokadu parlamenta koju je izazvao upravo izbor novog ministra odbrane:
"Zbog krize u Ministarstvu odbrane mesec i po dana nismo imali sednicu, dok se ta kriza nije razrešila izborom novog ministra. Poslovnik Skupštine je takav da se naprosto prva sednica koja se zakaže morala da počne sa usvajanjem ostavke prethodnog ministra i izborom novog ministra, tako da, kao što se dobro sećate, ceo septembar i polovinu oktobra nismo radili, i onda se tu nakupio veliki broj zakona koje smo do kraja godine uspeli da tu priču završimo."
Vladajuća većina tvrdi da ipak ima poslaničku podršku i ostaje nejasno zbog čega usvajanje zakona izostaje na nekoliko sednica:
"Uvek je jako, da kažem pipavo, organizovati sednicu Skupštine ako želite da ona bude uspešna, jer sve odluke u ovoj Skupštini, za razliku od one republičke skupštine donose se sa dve apsolutne većine glasova. Dakle da izglasate najbanaliniju stvar morate kao pozitivnu odluku imati dve apsolutne većine."
Predstavnici opozicione Demokratske stranke već su objavili da će podržati zakonski predlog. Toplica Đorđević:
"Pa to je normalna stvar. Zamrzavanje imovine je jedan od elemenata kako se ljudi privole da poštuju zakon, i da u skladu sa zakonom čine stvari koje nisu suprotne interesima države."
Podršku zakonu o zamrzavanju finansijskih sredstava i imovine lica koja su u bekstvu, a otpužena su pred Tribunalom u Hagu, podržaće i crnogorska skupštinska grupa, kazao je Ranko Krivokapić:
"Ali za svaku eventualnost, ako postoji takva lokacija, ne znam da li nešto ima u nekretninama, jer znate od nekih 50.000 vikendica u Crnoj Gori moguće je da se nalazi neka od haških optuženika, to ćemo svakako uraditi."
Zakon predviđa zabranu korišćenja finansijskih sredstava i imovina haških begunaca, u ovom slučaju to su Ratko Mladić, Goran Hadžić i Vlastimir Đorđević. Zbog čega se poslanici Srpske radikalne stranke, ali i Socijalističke partije protive usvajanju ovog zakona, objašnajva Tomislav Nikolić:
"Mi imamo u srpskom zakonodavstvu odredbu da čovek može da uz meru koju mu sud izrekne i da dođe do konfiskacije imovine, ukoliko se bavio organizovanim kriminalom, ukoliko je stekao imovinu kriminalom, ali da nekome ko je osumnjičen uzmete imovinu, pa to je potpuno neprihvatljivo, i to je možda još dvoje-troje ljudi ostalo koje bi trebalo doborovoljno da se predaju. Država to želi, neka ih stimuliše a ne da im preti, i neka se Rasim Ljajić u to ne meša."
Prema poslovniku o radu, Skupština Državne zajednice u januaru neće raditi, pa tako ostaje i pitanje da li će pre zakon pred poslanike ili begunci pred lice pravde.
