Na optužbe koje dolaze od bivših logoraša BiH, književnik Dobrica Ćosić, koga mnogi i dalje smatraju ocem nacije, uzvratio je u svom dobro poznatom stilu:
“To su besmislice i gluposti.”
Tako kaže jedan od autora Memoranduma SANU koji je otvorio vrata ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, i čovek koji je u jeku zločina bio na stalnoj vezi sa Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem.
O njegovom uticaju na odluke koje su donosili politički i vojni čelnici Republike Srpske svedoče transkripti njihovih razgovora. Podsećamo na jedan koji je, u vreme kada je Karadžić pokušavao da smeni Mladića, vodio sa nekadašnjim generalom vojske RS:
Ćosić: Dobar dan, Dobrica Ćosić na telefonu.
Mladić: E, poštovanje moje! General Mladić ovde.
Ćosić: Moramo, dragi Ratko, da se složimo svi! Svi, vi, Slobodan i Radovan morate se sada složiti, inače ćemo propasti ako se ne složimo! Evo, ja sam sada razgovarao sa Karadžićem. On je spreman da dođe kod vas u Glavni štab i da se sa vama dogovori šta da se radi.
Mladić: Dobro, onda se možemo dogovoriti da se sutra u toku dana sastanemo.
Ćosić: Hoćete li to da mu ja javim ili vi?
Mladić: Pa vi mu javite, pošto je on išao preko vas.
Ćosićev uticaj u političkim krugovima u Srbiji još uvek je jak, tako da ne iznenađuje činjenica da ni on, ni drugi čelnici tadašnjeg vrha SRJ, nikada nisu pozvani na odgovornost. Da su to pitanje pokrenuli bivši logoraši BiH, u Tužilaštvu za ratne zločine Srbije ne žele da komentarišu.
“Svako ima pravo da štiti interese svoje države kroz prizmu interesa oštećenih, odnosno svojih žrtava”, kaže zamenik tužioca Bruno Vekarić.
Odgovornost države nesporna
Zločinima nad nesrbima u BiH, kao posledicom državne politike tadašnje vlasti u Beogradu, trenutno se bavi tužilaštvo Haškog tribunala u procesu protiv bivšeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića. Navode optužbe da je Vojska Jugoslavije logistički i finansijski podržavala srpske snage u BiH i Hrvatskoj nije negirala ni Perišićeva odbrana.
Državnu politiku podrške Srbima, po zastupniku haške optužbe, osmislio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a sprovedena je preko Vrhovnog saveta odbrane, u kojem su bili još predsednik SRJ Zoran Lilić i predsednik Crne Gore Momir Bulatović. Lilić je ranije ovakve navode ocenio kao smešne i dodao da je „Međunarodni sud pravde konstatovao da jedinice bivše VJ nisu učestvovale u operacijama u BiH”.
Advokat Dragoljub Todorović pak smatra da je odgovornost državnog vrha bivše SRJ za rat u Bosni nesporna, i da ima dovoljno dokaza za podizanje tužbe i protiv samog Dobrice Ćosića.
“Ćosić je bio vrhovni komandant Vojske Jugoslavije za vre
"Vojska Jugoslavije je ta koja je tamo vodila rat preko Vojske Republike Srpske koja je davala samo živu silu ili topovsko meso”, kaže advokat Dragoljub Todorović.
me najžešćih sukoba u Bosni. Vojska Jugoslavije je davala podršku vojsci Republike Srpske i u oružju, i u oficirskom kadru, i finansijski. To se potvrdilo iz dnevnika Ratka Mladića koji govori o sednicama Vrhovnog saveta odbrane kojima je predsedavao Ćosić. Vojska Jugoslavije je ta koja je tamo vodila rat preko Vojske Republike Srpske koja je davala samo živu silu ili topovsko meso”, kaže Todorović.
Kada je reč o krivičnoj prijavi bivših logoraša BiH za zločine nad zarobljenicima u Šljivovici i Mitrovom Polju, zahtev za istragu je još pre nekoliko godina Fond za humanitarno pravo podneo MUP-u Srbije, ali
su ih u policiji odbili.
Šljivovica i Mitrovo Polje
Prema do sada objavljenim podacima, jula ’95. najmanje 1.000 Bošnjaka pokušalo je da pređe u Srbiju u bekstvu od Vojske Republike Srpske i u nameri da nakon toga odu u treću zemlju. Nakon prelaska Drine, hapsili su ih pripadnici Vojske Jugoslavije, od kojih su neki ispitivani u drugim mestima, a neki sprovedeni u Šljivovicu i Mitrovo Polje. U Šljivovici su bili smešteni u dve ruinirane radničke barake.
Danas barake u čajetinskom selu više ne postoje, kaže nam vlasnik obližnjeg restorana, koji nije želeo da se predstavlja:
„Možete da dođete da vidite, to je straobalno, porušeno, bio je i požar.“
Nekadašnji policajac koji će kasnije biti predsednik srpske Komisije za nestale Gvozden Gagić, Šljivovicu i Mitrovo Polje naziva sabirnim centrima i tvrdi da tamo nije bilo sistematskog maltretiranja:
„Koliko je meni poznato, imamo samo jedan smrtni slučaj, ali se radio o prirodnoj smrti. Ne isključujem mogućnost da je, u cilju uspostavljanja discipline, bilo primene fizičke sile. Pa to se dešava. Nijedan logor nije lišen toga...“
RSE: Ali vi tvrdite da to nisu bili logori.
„Pa kažem ni logor, niti sabirni centar nije bio lišen, nazovimo to pojačanom disciplinom.“
Po navodima Fonda za humanitarno pravo, oba logora bila su ograđena, a ukupno 800 zatvorenih Bošnjaka čuvali su policajci MUP-a Srbije. Svedočenja ljudi koji su tamo proveli osam meseci jasno dokazuju da to nisu bili prihvatni centri osnovani sa namerom da se Bošnjaci zaštite i kasnije sprovedu ponovo u BiH.
„Logoraši su bili izloženi konstantnoj psihičkoj i fizičkoj torturi. Batinanju, raznim vidovima maltretiranja, zlostavljanju, ponižavanju, izgladnjivanju. Uslovi u logoru su bili užasni, ishrana je bila neredovna i nedovoljna. Higijena je takođe bila na nezavidnom nivou, logoraši su dobili i šugu i vaši. Od strane policije bili su prisiljavani da obavljaju razne teške fizičke poslove. Postoji krivična odgovornost tih policajaca koji su tamo učestvovali u torturi nad Bošnjacima", kaže za RSE Damjan Brković iz Fonda za humanitarno pravo.
MUP Srbije je u odgovoru FHP saopštio da odbija njihov zahtev za
objavu spiska službenih lica odgovornih za upravljanje i nadzor, sa obrazloženjem da bi otkrivanje identiteta pripadnika policije ugrozilo njihovu bezbednost, dok na zahtev za dostavljanje pravnog akta o osnivanju logora nije odgovoreno.
