Lideri Demokratske partije Kosova (DPK) Hašim Tači, Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa i lider Alijanse novo Kosovo i bivši predsednik Kosova Bedžet Pacoli u sredu uveče postigli su dogovor da se za predsednika Kosova predloži Atifete Jahjaga, koja trenutno obavlja dužnost zamenika generalnog direktora policije Kosova.
Na vanrednoj konferenciji za medije u sredu uveče lider DPK-a Hašim Tači rekao je da je postignut dogovor da se odmah pristupi izmenama i dopunama Ustava u delu koji se odnosi na izbor predsednika, kao i Zakona o parlamentarnim izborima na Kosovu.
Prethodno, vršioc dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasniqi održao je u sredu odvojene sastanke sa predstavnicima političkih partija, u cilju rešenja izbora predsednika Kosova. Krasniqi se u sredu sastao uglavnom sa predstavnicima opozicionih stranaka, dok će se u četvrtak susresti sa vladajućim strankama.
Tokom konsultacija Jakupa Krasniqija sa predstavnicima opozicionih partija u sredu nije bilo konkretnih dogovora kako bi se došlo do nekog sporazuma, nego je rečeno da je svaka partija iznela svoje stavove u vezi izbora predsednika zemlje.
Vršioc dužnosti predsednika, Jakup Krasniqi, izjavio je da su konsultacije neophodne pošto zasad ne postoji mogućnost da se sazove sednica za izbor predsednika, sve dok se ne postigne dogovor sa opozicijom.
“U pitanju su konsultativni razgovori kako bi videli kakvi su stavovi političkih partija, a zatim, zavisno od toga kako se budu odvijala politička dešavanja tokom ove nedelje, moguće je da ćemo sledeće nedelje sazvati zajednički sastanak svih političkih subjekata”, kazao je Krasniqi.
Uslovi opozicije
Isa Mustafa je nakon tog sastanka naveo ispunjenje tri uslova kao obavezno pre nego što se složi da poslanici njegove partije budu prisutni u Skupštini na dan izbora predsednika.
Isa Mustafa“Naši zahtevi su da se uradi reforma izbornog sistema, da se izmeni Ustav kada je u pitanju izbor predsednika, odnosno, da se predsednik izabere na direktan način od strane građana. Zatim, da se odrede rokovi za promenu Ustava i za izborne reforme, kao i da se odredi vreme za parlamentarne izbore”, kazao je Mustafa.
I pokret Samoopredeljenje je izneo svoje uslove kada je u pitanju njihova podrška izboru predsednika. Potpredsednik Skupštine Kosova iz redova ovog pokreta Glauk Konjufca kazao je da je Krasniqiju stavio do znanja da Samoopredeljenje ima tri uslova.
“Objasnili smo da saradnja našeg pokreta sa ostalim političkim subjektima zavisi od ispunjenja naših uslova, a oni su da se obustavi sprovođenje Ahtisarijevog plana, da se obustave razgovori sa Srbijom kao i da ne dođe do privatizacije Pošte i telekomunikacije Kosova ili kosovskih bogastava bez ikakvih kriterijuma”, kazao je Konjufca.
Kriza oko izbora predsednika na Kosovu nastupila je nakon presude Ustavnog suda, koji je konstatovao je je Behgjet Pacolli 22. februara bio izabran na neustavan način, te se tako ceo proces izbora predsednika vratio na nuli.
Političke partije, uz posredstvo međunarodnih faktora na Kosovu, trenutno traže rešenje ovakve situacije, pošto vladajuća koalicija nema potreban kvorum kako bi sazvala sednicu za izbor predsednika bez podrške opozicije.
Na vanrednoj konferenciji za medije u sredu uveče lider DPK-a Hašim Tači rekao je da je postignut dogovor da se odmah pristupi izmenama i dopunama Ustava u delu koji se odnosi na izbor predsednika, kao i Zakona o parlamentarnim izborima na Kosovu.
Prethodno, vršioc dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasniqi održao je u sredu odvojene sastanke sa predstavnicima političkih partija, u cilju rešenja izbora predsednika Kosova. Krasniqi se u sredu sastao uglavnom sa predstavnicima opozicionih stranaka, dok će se u četvrtak susresti sa vladajućim strankama.
Tokom konsultacija Jakupa Krasniqija sa predstavnicima opozicionih partija u sredu nije bilo konkretnih dogovora kako bi se došlo do nekog sporazuma, nego je rečeno da je svaka partija iznela svoje stavove u vezi izbora predsednika zemlje.
Vršioc dužnosti predsednika, Jakup Krasniqi, izjavio je da su konsultacije neophodne pošto zasad ne postoji mogućnost da se sazove sednica za izbor predsednika, sve dok se ne postigne dogovor sa opozicijom.
“U pitanju su konsultativni razgovori kako bi videli kakvi su stavovi političkih partija, a zatim, zavisno od toga kako se budu odvijala politička dešavanja tokom ove nedelje, moguće je da ćemo sledeće nedelje sazvati zajednički sastanak svih političkih subjekata”, kazao je Krasniqi.
Uslovi opozicije
Isa Mustafa je nakon tog sastanka naveo ispunjenje tri uslova kao obavezno pre nego što se složi da poslanici njegove partije budu prisutni u Skupštini na dan izbora predsednika.
I pokret Samoopredeljenje je izneo svoje uslove kada je u pitanju njihova podrška izboru predsednika. Potpredsednik Skupštine Kosova iz redova ovog pokreta Glauk Konjufca kazao je da je Krasniqiju stavio do znanja da Samoopredeljenje ima tri uslova.
“Objasnili smo da saradnja našeg pokreta sa ostalim političkim subjektima zavisi od ispunjenja naših uslova, a oni su da se obustavi sprovođenje Ahtisarijevog plana, da se obustave razgovori sa Srbijom kao i da ne dođe do privatizacije Pošte i telekomunikacije Kosova ili kosovskih bogastava bez ikakvih kriterijuma”, kazao je Konjufca.
Kriza oko izbora predsednika na Kosovu nastupila je nakon presude Ustavnog suda, koji je konstatovao je je Behgjet Pacolli 22. februara bio izabran na neustavan način, te se tako ceo proces izbora predsednika vratio na nuli.
Političke partije, uz posredstvo međunarodnih faktora na Kosovu, trenutno traže rešenje ovakve situacije, pošto vladajuća koalicija nema potreban kvorum kako bi sazvala sednicu za izbor predsednika bez podrške opozicije.
