Kacin: Srbija je pravna država, ali ne dovoljno

Ova vladajuća koalicija sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, napravila je dosta za pomirenje u regionu, ocenjuje Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, ali upozorava da predsednik Srbije ne bi trebalo da ide u Banja Luku drugačije nego preko Sarajeva.

“Nemam ništa protiv ako odvojeno zasedaju Vlade Republike Srpske i Republike Srbije, ali šta je cilj njihove zajedničke sednice?”- pita sagovornik Radija Slobodna Evropa i umesto odgovora nudi sledeće pitanje: „Kako bi, recimo, reagovali u Beogradu kada bi mađarska Vlada došla u Novi Sad pa imala zajedničku sednicu sa vojvođanskom Vladom?“

RSE: Evropski komesar za proširenje Štefan File pre nekoliko dana, tokom posete Beogradu, poručio je domaćinima da je nužno da se Srbija sada fokusira na reforme i na akcioni plan, a ne na parlamentarne izbore. Ovde su, međutim, svi već poprilično u predizbornoj kampanji. Da li i Vi imate takav utisak?

Kacin: Svakako da sve političke partije gledaju u budućnost. Mislim da tu postoji jedna poteškoća jer su mnogi već uzeli zdravo za gotovo da Srbija ima status zemlje kandidata, pa se koncentrišu na period posle toga. Ali to još nije realnost. Nije dovoljno videti budućnost, treba je i ostvariti. Zato mislim da je ta poruka Štefana Filea bila veoma realna. Da bi se ostvarile te ambicije i dobio status zemlje kandidata treba puno raditi. Tu je odgovornost ne samo na Vladi nego i na Narodnoj skupštini, uključujući i opoziciju.

RSE: Vi ste registrovali da se ovde dogodila rekonstrukcija Vlade ili „rekonstrukcija Vlade“, zavisi kako ko na to gleda. Naravno, izgubljeno je, i još uvijek se gubi, dosta vremena na uigravanje tih novih ljudi. Da li Vi mislite da je realno da Srbija uspe da izvrši sve reforme i da ispuni sve uslove kako bi dobila status kandidata? Vrlo malo vremena je ostalo do oktobra.

Kacin: Ja mislim da to nije „kao” reforma, odnosno „reorganizacija Vlade“, već da je to istinita promena u Vladi. Ministarstvo finansija je preuzeo premijer Cvetković, koji je i sam nekada bio ministar finansija. Mislim da je to jasna poruka da je na tom području potrebna velika disciplina i da su potrebne promene.

Na drugoj strani, mislim da ključni resori gde treba štošta da se uradi u vezi sa približavanjem EU, imaju iste ministre. Snežana Malović radi veoma uporno, veoma odgovorno i tu dolazi do pozitivnih promena. I Štefan File je jasno uočio da je došlo do nekih pomaka.

RSE: Ima onih koji smatraju da je premijer Cvetković zapravo bio najodgovorniji za dosadašnji neuspeh Vlade, pošto je kao premijer i koordinator Vlade. Ovde se Vlada ponašala kao neobavezna koalicija dvadeset i nekoliko ministara. Šta Vi o tome kažete?

Kacin: Premijer Cvetković nije šef koalicije. Vlada je koaliciona i to treba da pitate šefa koalicije.

RSE: Ali on je, po definiciji, kao premijer i koordinator vlade.

Kacin: Ne govorim o definiciji, govorim o stvarnosti.

RSE: Mora li u stvarnosti premijer jedne koalicione vlade da bude i onaj koji će koordinirati razna ministarstva, kako se ona ne bi ponašala kao rogovi u vreći?

Kacin: Svakako može koordinirati ministarstva, ali govorim o koordiniranju koalicije, a koalicija je sastavljana od predsednika partija.

RSE: Ko je, onda, po Vašem mišljenju, najodgovorniji u Srbiji za nedovoljno uspešno funkcionisanje Vlade, zbog čega je moralo doći do ove rekonstrukcije?!

Kacin: Rekao sam Vam - šef koalicije.

RSE: Boris Tadić?

Kacin: To ste Vi rekli. Ja sam rekao šef koalicije.

RSE: U redu.

Kacin: To nije Boris Tadić. To je predsednik Demokratske stranke.

RSE: Oprostite, ko je predsednik Demokratske stranke?

Kacin: Nije to privatna ličnost, to je funkcija. Vi ste me pitali ko je to po odgovornosti funkcije. Predsednik vladajuće stranke je predsednik koalicije.

RSE: Ako Srbija propusti ovaj voz za evropsku kandidaturu krajem godine, koliko će, po Vašem mišljenju, nakon toga morati da čeka?

Kacin: Sve to zavisi od Srbije. I do sada je sve zavisilo od Srbije, a ja nisam nadležan da govorim u ime Srbije.

RSE: Celokupna politika u Srbiji svela se na koalicionu trgovinu stranaka vladajućeg bloka. Vlast svetsku ekonomsku krizu koristi više kao alibi jer i da nije bilo nje, oni, takoreći, ne bi ništa uradili. Međutim, vrlo rado krivicu za sporo napredovanje u evrointegracijama prebacuju na Brisel.

Kacin: Kao izvestilac za Srbiju moram reći da je ekonomska situacija u Evropi, kao i u Srbiji, veoma teška. Zato ekonomski oporavak zavisi od mnogo stvari. Ova vladajuća koalicija, ako želite čuti ponovo, sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, napravila je dosta za pomirenje u regionu. To stvara znatno bolju političku atmosferu.

U toj političkoj atmosferi potpisan je ceo niz međudržavnih sporazuma, koji su omogućili bolju saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, na području pravosuđa, međusobnog isporučivanja osumnjičenih i osuđenika koji odlaze na izdržavanje kazne u druge države itd. To su sve veoma jasni i pravi signali, koji omogućuju da se vidi da se situacija u zemlji menja. To istovremeno privlači i strane ulagače. Sve su to nesumnjivo veliki pomaci i to treba jasno priznati.

Na drugoj strani, ako želite čuti nešto o Parlamentu, mislim da je gospođa predsednica Slavica Dejanović veoma odgovorno i operativno povukla neke poteze i najavila neke stvari. Očekujemo da će rešiti pitanje blanko ostavki u dogledno vreme. Mislim da će i tu Parlament pokazati svoj zreli odnos i doprinos.

Ali, s druge strane, ja razumem i javnost. Građani očekuju oporavak privrede, nova radna mesta, više plate. To je moguće samo ako pravna država funkcioniše, ako privreda ima podršku i pravne države, kako neki biznismeni i vlasnici ne bi bežali od svoje odgovornosti. Mora da se uspostavi efikasan sistem koji podržava privredu jer privreda je ta koja omogućava da država uopšte preživi, privreda omogućava socijalna prava ljudima, pivreda je ta koja puni budžet, ona sve plaća. Gledajući izdaleka, ipak mislim da je ova Vlada štošta uradila.

RSE: Vi ste sami upravo pobrojali vrlo ozbiljne probleme u drugom delu odgovora. Kažete da treba da se stvori povoljan privredni ambijent za privlačenje stranih investicija, da je uslov za to razbijanje monopola, nezdravih veza između politike i najmoćnijih privrednika – monopolista. Zar ne mislite da je ova vlast odgovorna što toga u Srbiji još uvek nema?

Kacin: Ne slažem se sa Vama. Pravne države u Srbiji ima, ali je nema dovoljno.

RSE: Pa ne može se biti polu-trudan! Ili ima pravne države ili je nema!

Kacin: Vi kao žena možete izreći takvu definiciju, valjda to znate, ali ja mislim da se mnogo toga postiglo na polju pravne države. Otvorena su neka veoma ozbiljna pitanja i iz tih razloga je i došlo do rekonstrukcije Vlade.

RSE: Predsednica Parlamenta, Slavica Đukić Dejanović je, svakako, vredna u operativnom smislu, ali ona sama je rekla da se neće menjati izborno zakonodavstvo u predizbornoj godini. Te blanko ostavke nisu rešenje same po sebi jer po ovom posrednom proporcionalnom izbornom sistemu partije mogu na prvih 20 mesta na izbornoj listi staviti najgore kandidate, najveće poslušnike, i ubedjivati građane da su odabrani najbolji. Reći će – evo, mi smo stavili prvih 20 za poslanike u Skupštini. Dakle, ako se ne promeni izborni model u ovom sistemu partokratije, nego se samo ukinu te blanko ostavke - nismo mnogo uradili. Da li se slažete?

Kacin: Na taj izazov moraju odgovoriti stranke, koalicija i opozicija. Ako na to pitanje adekvatno ne odgovore, odgovoriće birači. Ako u ovom momentu političke elite, partije u koaliciji i opoziciji realno analiziraju šta se događa u srpskom društvu, ustanoviće da su potrebne promene. Koliko je tih promena moguće do izbora - na to pitanje ne mogu odgovoriti i ne smem odgovarati. To je pitanje za vaše političke partije. Mislim da u ovom momentu nema političkog lidera koji nije svestan postojanja veoma kritičke javnosti koja očekuje promene.

RSE: Kako reagujete na nedavnu izjavu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića, koji je na koledžu u Čikagu rekao: „Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktoun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo Džima, sve u jednom. O njemu noću sanjamo, ono je zenica našeg oka i naš Jerusalim.” Da li Vam ovo zvuči kao da je izašlo iz literarne manufakture Dobrice Ćosića?

Kacin: Kako to meni zvuči - to nije važno za približavanje Srbije Evropskoj uniji, za šta sam ja nadležan. Odavno sam odlučio da nema nikakvog smisla komentirati izjave ministra inostranih poslova i na neki način džabe stvarati reklamu za njega.

RSE: Posle kosovskog preokreta, prošlog septembra, Srbija je poručila Evropskoj uniji da je napravila zaokret; napisala je zajedno sa EU rezoluciju UN o Kosovu, započela i dijalog sa Prištinom u Briselu. Sa stanovišta tog zaokreta, kako čovek može reagovati na ovakvu izjavu?

Kacin: Rekao sam Vam, neću reagovati na ovakvu izjavu, ali ću reagovati na nešto drugo. Reći ću da to nije samo dogovor između EU i Srbije, već je to dogovor i između EU i svih stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a, uključujući SAD. To je dogovor i sa Kosovom. Zato je bilo moguće početi dijalog između Beograda i Prištine - i to je svakako izuzetna promena.

Ono, međutim, što je, po meni, najvažnije, ali još uvek nije prisutno u srpskom društvu, što to je greška – jeste da su Srbi u velikom broju izašli na izbore na Kosovu. Zato su dobili potpredsednika Skupštine Kosova, nesretnog člana Parlamenta na kojeg je pokušan atentat u proleće, dobili su 13 članova Skupštine. Samostalna liberalna partija Kosova je dobila tri ministra. Jedan o tih ministara je i potpredsednik kosovske Vlade. Sastavni deo dijaloga između Beograda i Prištine su i Srbi sa Kosova. I to je ta velika, kvalitativna promena.

Ispostavilo se, dakle, da je atentat na Petra Miletića bio pravi bumerang, koji je zapravo ohrabrio Srbe da izađu na izbore i preuzmu odgovornost za svoju budućnost na Kosovu, da uđu u kosovske institucije. To je ta najveća promena, koju možda ministar inostranih poslova još nije uočio.

RSE: Susedi Srbije – pre svih Crna Gora i BiH - u poslednje vreme negodovali su zbog onoga što doživljavaju kao Tadićevu politiku patronata nad Srbima u susednim državama. Vi se sećate da je bilo tih sastanaka Tadića sa Srbima iz regiona. Sećate se da je bilo pokušaja iz Srbije da se utiče na Srbe u Crnoj Gori i Hrvatskoj da se založe za dobijanje statusa konstitutivnog naroda u ustavima tih država, iako, ni u jednom od ustava te države nisu definisane kao države nacija, već kao države građana. Šta Vi kao izvestilac za Srbiju o tim pokušajima možete reći?

Kacin: Meni bi svakako bilo veoma drago kada bi se predsednik Srbije na neki način distancirao od predsednika Republike Srpske. Predsednik Srbije, ipak, dolazi iz Sarajeva, pa bi bilo na mestu da katkad dođe i u Sarajevo i da nikad ne ide u Banja Luku drugačije nego preko Sarajeva. To bi bilo normalno. Nemam ništa protiv ako zasedaju Vlade na jednoj strani Republike Srpske i na drugoj strani Republike Srbije.

RSE: Ali, bila je zajednička sednica...

Kacin: Da, zajednička sednica. Kako bi reagovali u Beogradu kada bi mađarska Vlada došla u Novi Sad, pa imala zajedničku sednicu sa vojvođanskom Vladom?! To je pitanje koje visi u zraku.

Naša Vlada - govorim o slovenačkoj vladi - ima praksu da jednom godišnje ima zajedničku sednicu sa mađarskom Vladom. Tada uvek raspravljaju o tome šta mogu napraviti za svoje manjine. I to je dobro.

Kada govorimo o Bosni i Hercegovini, svakako sam za to da, kada budu formirali Veće ministara, to Veće ministara ima zajedničke sednice - i sa hrvatskom Vladom, i sa srpskom Vladom. To bi bilo dobro.

Srbi u Crnoj Gori imaju sva prava da sebe proglase manjinom. Drugi sebe nisu proglasili manjinom, i ako drugi sebe nisu proglasili manjinom, to im se jednostavno ne sme prebacivati.

RSE: Na nedavnom panelu Briselskog foruma „Približavanje Balkana Evropskoj uniji”, odgovarajući na pitanje da li je održavanje zajedničkih sednica Vlade Srbije i Vlade Republike Srpske u sukobu sa njegovim tvrdnjama o odnosu Srbije prema Bosni i Hercegovini, Boris Tadić je rekao da je saradnja Beograda i Banja Luke potpuno u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Istakao je da se na svakoj od tih sednica podvlači da teritorijalni integritet BiH ne sme da dođe u pitanje i poručuje da Balkan ima EU kao zajedničku viziju. Da li Vama ovo zvuči uverljivo?

Kacin: Ne. Mislim da je ta izjava u sukobu sa stvarnošću.

RSE: Tadić je na pomenutom forumu rekao i to da je pogrešno očekivati da u Bosni i Hercegovini nastane nova nacija, Bosanci. Dobro, ako se „Bosanac“ može shvatiti pre kao geografska nego nacionalna odrednica, postavlja se pitanje zašto Tadić nikada javno nije poručio Dodiku da je on, pored toga što je Srbin, i Bosanac, odnosno da je njegova zemlja Bosna i Hercegovina?

Kacin: To je retoričko pitanje na koje ja jednostavno ne mogu odgovoriti. Ja nisam Boris Tadić i nisam zaposlen u njegovom kabinetu.

RSE: Srpski patrijarh Irinej pozvao je Srbe u susedstvu da se na popisu izjasne kao Srbi pravoslavne vere. Šta kažete na činjenicu da niko od najviših zvaničnika Srbije nije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno, Patrijarhu poručio: „Crkvo, ne mešaj se u svetovne i političke teme!”

Kacin: Mislim da taj poziv nije bio upućen političkim strankama, niti državnim institucijama, nego građanima. Da li će to građani prihvatiti ili ne, to je već druga stvar. Agnostici i ateisti svakako neće napisati da su pravoslavci. E sad, razumem gospodina Patrijarha da želi imati što je moguće više vernika, ali on time svakako on ulazi u politiku, barem toliko koliko muftija Zukorlić u Sandžaku.

RSE: Da li je vrh države, Vlada, trebalo na ovo da reaguje?

Kacin: Vaša država ima Ustav i ima Ustavni sud, ima svoje institucije. Mislim da je pravi način da se građani ili institucije obrate na Ustavni sud, pa da dobiju tumačenje. Nisam ja taj koji će iz Brisela i Strasbura tumačiti Ustav Republike Srbije.

RSE: Kako EU gleda na najjaču opozicionu stranku - Srpsku naprednu stranku? Nikolić i Vučić često odlaze u Brisel. Da li se tamo veruje da je ta stranka proevropska?

Kacin: Ponoviću nešto što sam rekao ko zna koliko puta do sada. Bez Tome Nikolića teško bi mogli ratificirati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, septembra 2008. godine. Iako je on tada bio potpredsednik Radikala, odlučio je da podrži ratifikaciju, zbog čega je došlo do loma unutar njegove partije.

Osnovao je potom svoju stranku, odvojio se od Šešelja, pobegao od njegove senke i počeo razvijati drugačiju partiju. Iz mnogih nastupa koji su usledili jasno proizilazi da mu EU nije nešto apstraktno, nego da razume o čemu se radi. Evropska unija je svakako njemu blizu, i mislim da će i u opoziciji, kao i eventualno u koaliciji, biti proaktivan kako bi te snove pretvorio u realnost.

RSE: Da li je, po Vama, predvidiva koalicija između Naprednjaka i Demokrata nakon izbora? Kako bi EU reagovala ako bi do toga došlo?

Kacin: EU će uvek priznati demokratski rezultat u bilo kojoj zemlji.

RSE: Skoro je izašao podatak da je Srbija na drugom mestu u svetu po odlivu mozgova. Od nje je u tom pogledu gora samo Gvineja Bisao. Dolazimo nekako na ono što je već primetio gospodin Robert Gelbard, da biti pametan i vredno raditi, nema nikakve veze sa uspehom i bogatstvom u Srbiji. Samo nekoliko hiljada ljudi je profitiralo u srpskoj verziji kapitalizma, koju je nazvao „Srbija d.o.o.” Među njima svakako nisu mladi naučnici. Da li Vi mislite da je ovo zaista tragično po budućnost ove zemlje?

Kacin: Do nedavno je ministar nauke, potpredsednik Vlade, Božidar Đelić, bio zadužen za evrointegracije, pa bih predložio da se to pitanje uputi njemu. Mislim da je tu Srbija suočena sa problemom koji je jednak i u BiH. Pre neki dan smo ovde raspravljali o ulaganjima u BiH i na neki način sam pokušavao objasniti u čemu je problem.

Problem je u tome da nema snova, ljudi ne sanjaju, jer se samo ono što se sanja, može eventualno i ostvariti. Ako ljudi sanjaju inostranstvo, a ne Srbiju, to je realna slika. Ako hoćete sprečiti da ljudi odlaze u inostranstvo, treba napraviti promene u Srbiji. Potrebne su reforme sistema obrazovanja. Treba svakako studirati ono što je perspektivno. Mi smo ipak u tržišnoj ekonomiji. Tu postoji ponuda i potražnja, i ako za neku diplomu nema potražnje, ta diploma je u Srbiji bez vrednosti.

A ti sa diplomama koji odlaze u inostranstvo ne koriste tamo svoje diplome. Oni se zapošljavaju u trećim delatnostima, za koje postoji potražnja na tamošnjem tržištu.