Lista uslova koje Srbija treba da ispuni na putu ka EU je podugačka i izuzetno je važno da Srbija održi u životu evropsku agendu, jer to od nje očekuje kako Evropska unija tako i njeni građani, kaže i intervjuu za RSE Natasha Butler, portparol Štefana Filea, komesara za proširenje Evropske unije.
Butler: Mi sada nismo u situaciji da spekulišemo kakav će biti konačan ishod krajem godine, jednostavno zato što je sve u rukama potencijalnih zemalja-kandidata.
Ispunjavanje nužnih reformi i zadatih kriterijuma je njihova obaveza, a mi kao Evropska komisija samo ocenjujemo, izrađujemo mišljenje o tome da li su ti kriterijumi ispunjeni. U tom smislu, sve što sada mogu da kažem jeste da smo videli novi zamah i novu odlučnost Cvetkovićeve vlade da se uhvati u koštac sa otvorenim izazovima. Verujemo da će ta rešenost dovesti do napretka u reformama, ali, u krajnjem ishodu – kao što sam rekla - sve je u rukama srpske vlade.
Butler: Gospodin Štefan File ne govori ni o datumima ni o rezultatima sve dok je Evropska komisija u procesu vrednovanja odgovora iz upitnika zemalja potencijalnih kandidata, tako da ne verujem da je tako nešto mogao reći. Srbija je predala izvestan broj odgovora na upitnik Evropske komisije, mi smo sada u fazi procenjivanja tih odgovora i tek treba da izradimo i saopštimo mišljenje o njima, tako da je sada preuranjeno bilo šta reći. Evropska komisija će 12. oktobra objaviti mišljenje o aplikaciji Srbije za status kandidata, kao i redovni raport o proširenju Evropske unije. Dakle, o tome u ovom trenutku ništa više i ništa drugo ne mogu reći nego da je lopta u dvorištu Srbije.
Razgovori sa Prištinom od suštinskog značaja
Butler: Znate, mi smo u procesu stvaranja objektivne i kvalitativne procene onoga što je Srbija postigla na reformskom planu, što se odnosi na sva tri Kopenhagenska kriterijuma proširenja – to su politički, ekonomski kriterijumi, ali i generalno gledano, sposobnost Srbije da preuzme obaveze članstva u Evropskoj uniji. U izradi procene rukovodimo se prošlogodišnjim izveštajem o napretku Srbije, koji identifikuje glavne izazove sa kojima je zemlja suočena. Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom svakako je ključni uslov daljeg napretka Srbije ka Evropskoj uniji, a treba pomenuti i velika očekivanja od Srbije da unapredi regionalnu saradnju.
Na unutrašnjem planu Srbija mora nastaviti sprovođenje reformi, pre svega o oblasti vladavine prava, uključujuci i reformu pravosuđa, odnosno razmatranje procesa reizbora sudija i tužilaca. U glavne izazove koji su pred Srbijom svakako spada i odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i promena izbornih zakona. Kao što vidite, lista uslova koje Srbija treba da ispuni je podugačka. Ja ne bih komentarisala ocene na koje ste ukazali, ali bih naglasila da je izuzetno važno da Srbija održi u životu evropsku agendu jer to od nje očekuje kako Evropska unija tako i njeni građani.
Butler: Razgovori Beograd-Priština od suštinskog su značaja. Razume se, mnogo je pitanja koja neće moći odmah da se reše, ali važno je da je dijalog počeo i da se vodi u kontekstu procesa evrointegracija, kako i stoji u rezoluciji UN-a. Jedan od ciljeva dijaloga je približavanje Beograda i Prištine. To spada u poglavlje unapređivanja regionalne saradnje, što je uslov za ulazak u Evropsku uniju.
RSE: Da li Evropska komisija već sada zna kakvo je prolazno vreme Srbije na deonici evropskog puta koja se zove dobijanje statusa kandidata u oktobru?
Butler: Mi sada nismo u situaciji da spekulišemo kakav će biti konačan ishod krajem godine, jednostavno zato što je sve u rukama potencijalnih zemalja-kandidata.
Ispunjavanje nužnih reformi i zadatih kriterijuma je njihova obaveza, a mi kao Evropska komisija samo ocenjujemo, izrađujemo mišljenje o tome da li su ti kriterijumi ispunjeni. U tom smislu, sve što sada mogu da kažem jeste da smo videli novi zamah i novu odlučnost Cvetkovićeve vlade da se uhvati u koštac sa otvorenim izazovima. Verujemo da će ta rešenost dovesti do napretka u reformama, ali, u krajnjem ishodu – kao što sam rekla - sve je u rukama srpske vlade.
RSE: Lokalni mediji preneli su da je Štefan File uoči dolaska rekao da postoje velike šanse da Srbija krajem godine dobije status kandidata i da se nada da u slučaju Srbije Evropska unija neće praviti razliku između statusa kandidata i početka pristupnih pregovora. Je li to File zaista rekao?
Butler: Gospodin Štefan File ne govori ni o datumima ni o rezultatima sve dok je Evropska komisija u procesu vrednovanja odgovora iz upitnika zemalja potencijalnih kandidata, tako da ne verujem da je tako nešto mogao reći. Srbija je predala izvestan broj odgovora na upitnik Evropske komisije, mi smo sada u fazi procenjivanja tih odgovora i tek treba da izradimo i saopštimo mišljenje o njima, tako da je sada preuranjeno bilo šta reći. Evropska komisija će 12. oktobra objaviti mišljenje o aplikaciji Srbije za status kandidata, kao i redovni raport o proširenju Evropske unije. Dakle, o tome u ovom trenutku ništa više i ništa drugo ne mogu reći nego da je lopta u dvorištu Srbije.
Razgovori sa Prištinom od suštinskog značaja
RSE: Srpski zvaničnici, čini se, šire nerealni optimizam kad je u pitanju dobijanje statusa kanidata krajem godine. Da li zbog toga ili ne, ali predstavnik Evropske unje u Srbiji Vincent Degert nedavno je rekao da su velike šanse i da Srbija ne dobije taj status, poručivši njenim građanima da ne slede optimizam svojih političara. Koja bi to doza optimizma ovde bila preporučljiva kao realna?
Butler: Znate, mi smo u procesu stvaranja objektivne i kvalitativne procene onoga što je Srbija postigla na reformskom planu, što se odnosi na sva tri Kopenhagenska kriterijuma proširenja – to su politički, ekonomski kriterijumi, ali i generalno gledano, sposobnost Srbije da preuzme obaveze članstva u Evropskoj uniji. U izradi procene rukovodimo se prošlogodišnjim izveštajem o napretku Srbije, koji identifikuje glavne izazove sa kojima je zemlja suočena. Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom svakako je ključni uslov daljeg napretka Srbije ka Evropskoj uniji, a treba pomenuti i velika očekivanja od Srbije da unapredi regionalnu saradnju.
Jedan od ciljeva dijaloga je približavanje Beograda i Prištine. To spada u poglavlje unapređivanja regionalne saradnje, što je uslov za ulazak u Evropsku uniju.
Na unutrašnjem planu Srbija mora nastaviti sprovođenje reformi, pre svega o oblasti vladavine prava, uključujuci i reformu pravosuđa, odnosno razmatranje procesa reizbora sudija i tužilaca. U glavne izazove koji su pred Srbijom svakako spada i odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i promena izbornih zakona. Kao što vidite, lista uslova koje Srbija treba da ispuni je podugačka. Ja ne bih komentarisala ocene na koje ste ukazali, ali bih naglasila da je izuzetno važno da Srbija održi u životu evropsku agendu jer to od nje očekuje kako Evropska unija tako i njeni građani.
RSE: Da li je postizanje uspeha u dijalogu sa Prištinom takođe jedan od uslova koje Srbija mora da ispuni?
Butler: Razgovori Beograd-Priština od suštinskog su značaja. Razume se, mnogo je pitanja koja neće moći odmah da se reše, ali važno je da je dijalog počeo i da se vodi u kontekstu procesa evrointegracija, kako i stoji u rezoluciji UN-a. Jedan od ciljeva dijaloga je približavanje Beograda i Prištine. To spada u poglavlje unapređivanja regionalne saradnje, što je uslov za ulazak u Evropsku uniju.
