Sporazum o ekonomskoj saradnji Kosova i Srbije, priznanje Kosova od Izraela, do političkih neslaganja i optužbi – neka su dešavanja koja su obeležila odnos Kosova sa prethodnom američkom administracijom pod vođstvom Donalda Trampa (Donald Trump) 2016. -2020.
Sjedinjene Američke Države su u to vreme insistirale na ekonomskoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije uz obrazloženje da bi blagostanje građana politiku stavilo u drugi plan.
Tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za pregovore Kosova i Srbije, Ričard Grenel (Richard Grenell), je ocenio da će konačni sporazum između dveju strana uspostaviti osnovu za ekonomski razvoj a da bi nedostatak takvog sporazuma bio glavna prepreka za strane investicije.
Tako su 4. septembra 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti u Beloj kući potpisali Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.
Vašington je tada sporazum ocenio kao "novi početak za Zapadni Balkan".
Sporazum je, pored ostalog, predviđao izgradnju Autoputa mira Priština-Merdare, kao i železničku liniju na istoj relaciji.
Kosovo i Srbija su nastavili da rade na izgradnji tog autoputa, ali on još nije završen.
Sa kosovske strane se radovi privode kraju u Podujevu nadomak Merdara, dok je Srbija prvu deonicu tog autoputa pustila u saobraćaj jula 2023.
Takođe je bilo predviđeno da se izradi studija izvodljivosti za jezero Gazivode koje se prostire i na teritoriji Kosova i na teritoriji Srbije, što su Sjedinjene Države i uradile juna 2021.
U toj studiji je predloženo rešenje o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode na osnovu "Kolumbijskog modela", kojim su trebala da se reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskim agencijama i kontrolom prilikom poplava.
Tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednik Grenel je predložio da se jezero Gazivode, ili Ujmani na albanskom jeziku, preimenuje u Jezero Tramp. Takvu ideju je podržao tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti ali i zvanični Beograd.
Prethodno je januara 2020. Grenel posredovao u postizanju dogovora između Kosova i Srbije sa nemačkom kompanijom Lufthansa o uspostavljanju direktne avio linije na relaciji Priština-Beograd.
Taj dogovor Tramp je okarakterisao kao "Još jednu pobedu".
Ipak, nije se odmaklo dalje od sporazuma sa Lufthansom.
Odnosi sa Kurtijem
S druge strane, odnosi Grenela sa liderom Pokreta Samoopredeljenje i tadašnjim ali i aktuelnim premijerom Kosova, Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti), nisu bili dobri.
Kurtijeva Vlada je marta 2020. srušena samo dva meseca od formiranja, na zahtev koalicionog partnera - Demokratskog saveza Kosova (DSK), a prema Studiji o ulozi lažnih vesti na Zapadnom Balkanu, koja je decembra 2020. predstavljena u Evropskom parlamentu, tako nešto se desilo zbog "američke operacije dezinformacija".
U dokumentu se objašnjava da je Grenel "sredio" da senator Dejvid Perdue (David) i sin američkog predsednika Donald Trump mlađi, objave na Twitteru sugestiju da SAD povuku svoje trupe sa Kosova.
Vojno prisustvo SAD u okviru mirovne misije NATO-a, KFOR, smatra se garancijom za bezbednost Kosova.
Kurti je nakon pada njegove Vlade 2020. rekao da je imao "tešku komunikaciju" sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za pregovore Kosova i Srbije Ričardom Grenelom, koji mu je tražio ukidanje takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, bez uvođenja recipročnih mera. Naveo je da se nije složio sa tim zahtevom.
Ovu taksu je, nakon što je Kurtijeva Vlada srušena, ukinuo novi premijer iz redova DSK-a Avdulah Hoti.
Kurti je Grenela optuživao i da se direktno mešao u političku krizu na Kosovu, te da njegov predlog za sporazum sa Srbijom uključuje teritorijalnu razmenu i da takav sporazum ne može biti mirovni.
Grenelove kritike Kurtiju u novom mandatu
Nova Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem ponovo je izabrana marta 2021.
U međuvremenu, Ričard Grenel je često kritikovao poteze premijera Kosova Kurtija kada je reč o potezima njegove Vlade u opštinama na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Aktuelna administarcija SAD je takođe kritikovala poteze premijera Kurtija uz obrazloženje da se radi o jednostarnim i nekoordinisanim akcijama, koje štete odnosu sa Vašingtonom.
Avgusta ove godine, Grenel je na drštvenoj mreži X komentarisao reakciju SAD u Prištini povodom zatvaranje Pošte Srbije na severu Kosova, uz ocenu da je "Kurti problem".
On je ambasadoru Džefri Hovenijeru (Jeffrey Hovenier) poručio kako "oštro formulisana pisma ne funkcionišu".
"Shvatam da trenutna Bela kuća ignoriše Balkan i Kamala Haris ne zna gde je Balkan... ali ovo je neprihvatljivo. Aljbin Kurti je problem i svi to znaju", napisao je Grenel, dodajući da postoje alati koji se koriste kao "posledice".
Šta se očekuje?
Tobi Vogel (Toby) iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, ne veruje da će Balkan biti visoko na listi prioriteta spoljne politike Bele kuće, ali da nova administracija Donalda Trampa svakako "neće doneti ništa dobro".
"Sadašnja politika SAD i Evropske unije (EU), koja je uglavnom usmerena ka Beogradu, verovatno će biti dodatno ojačana. Agenda ‘Srpskog sveta’ biće dodatno osnažena. Politike zasnovane na vrednostima i demokratskim standardima biće odbačene u korist sklapanja dogovora s aktuelnim autoritarnim liderima. Za ovo nam nije bio potreban Tramp – dešavalo se i pod Bajdenovom administracijom, uz podršku EU – ali Tramp će dodatno ubrzati sve nazadne tendencije u trenutnim politikama među našim ‘partnerima’ u region", rekao je Vogel.
On ocenjuje i da bi plan o "razmeni teritorija" između Kosova i Srbije mogao opet zaživeti, te da bi se posledice tog plana posebno reflektovale na Bosnu i Hercegovinu.
"Evropljani nisu spremni da se tome suprotstave. Zapravo, poslednji put kada je ova ideja ozbiljno razmatrana, inicijativu je preuzela šefica spoljne politike EU, Federika Mogerini, a zatim ju je preuzela Trampova administracija. Podela ne bi bila mirna, ali Evropljani nisu ni spremni da spreče niti da upravljaju nasiljem na terenu, bilo na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini", kaže Vogel.
Bivša Trampova administracija navodila je da ne bi bila protiv razmene teritorija između Kosova i Srbije kako bi se rešio njihov spor, pod uslovom da Priština i Beograd postignu "uzajamno zadovoljavajuće rešenje". Trenutna vlada Kosova se protivi takvoj ideji.
S druge strane, profesor međunarodnog prava i odnosa na Univerzitetu u Prištini, Afrim Hoti, u izjavi za RSE kaže da kosovske institucije moraju biti svesne da nije od presudnog značaja ko vodi Belu kuću.
Ukazuje da je Kosovo do sada imalo dobre odnose sa svakom američkom administracijom, te podseća da je napredak Kosova sa takvim odnosima bio usko povezan.
"Na osnovu toga, verujem da će nova Trampova administracija doneti novu energiju, obnoviti procese, i nemam sumnje da će, ne samo Kosovo, već ceo Balkan usmeriti ka ekonomskom evropeizmu", rekao je Hoti.
On je kao pozitivnu vest, koja naslućuje dobre odnose zvanične Prištine sa SAD, okarakterisao i to da su najviši kosovski funkcioneri čestitali Trampu na pobedi.
"Druga dobra vest je što je i premijer Kurti shvatio i trebalo bi i dalje da razume, da ne samo da treba održavati bliske odnose sa SAD i raditi u koordinaciji sa njima, već da treba uložiti mnogo snažniju energiju u smislu lobiranja, kako bi Kosovu obezbedili poziciju koju zaista zaslužuje u američkoj administraciji", rekao je Hoti, te ponovio da tradicionalno dobre odnose Kosova i SAD nikako ne treba uzimati "zdravo za gotovo".
Pobedu Donaldu Trampu na predsedničkim izborima čestitao je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednica Vjosa Osmani.
"SAD su ključni saveznik, prijatelj i partner Kosova i radujemo se zajedničkom radu oko napretka i mira", napisao je Kurti na društvenoj mreži X.
Osmani je navela da SAD ostaju "nepokolebljiv i nezamenljiv" partner i saveznik Kosova.
Pobedu Trampu su čestitali i predstavnici opozicionih stranaka na Kosovu.
Facebook Forum