Pišu: Jelizaveta Surnačeva i Sistema
Na početku mirovnih pregovora koji su počeli ubrzo pošto je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, Moskva je predložila sporazum čiji su se jednostrani uslovi svodili na predaju Kijeva, pokazuje nacrt predloga do kojeg je došla Sistema, istraživačka jedinica Ruskog servisa RSE.
Ukrajina bi prihvatanjem tog sporazuma postala neutralna država sa sićušnom i slabom vojskom, bez mogućnosti pribegavanja zaštiti od zemalja NATO-a i bez šanse da povrati kontrolu nad Krimom ili Donbasom, gde bi morala da prizna nezavisnost oblasti Donjecka i Luganska u celini, uključujući velike delove koji su u to vreme bili pod kontrolom Kijeva.
Predloženi pakt baca svetlo na ciljeve ruskog predsednika Vladimira Putina u invaziji na Ukrajinu, od kojih se nijednog nije javno odrekao i za koje je više puta tvrdio da će biti ostvareni. Rat se približava četvrtoj godini bez jasnih naznaka njegovog okončanja, ali u naznakama da bi mirovni pregovori potencijalno mogli biti mogući 2025. ili kasnije.
Nacrt, kako je navedeno, "Ugovora o rešavanju situacije u Ukrajini i neutralnosti Ukrajine" datiran je 7. marta 2022, 11 dana pošto je Rusija pokrenula invaziju i nedelju dana pošto su počeli razgovori između Ukrajine i Rusije.
Predlog sastavljen u Moskvi i uručen ukrajinskoj delegaciji tog dana, na trećoj rundi pregovora u mestu u šumi Belaveža u Belorusiji, prvi je poznati dokument u kojem se izlažu ruski uslovi za mirovni sporazum posle početka opšte invazije.
Sistema je nacrt dobila od ukrajinskog izvora upoznatog s pregovorima, dok je ruski izvor blizak pregovorima potvrdio njegovu autentičnost. Oba izvora su govorili pod uslovom da im se ne navodi ime jer nisu ovlašćeni da o tome javno govore.
Pregovori su počeli 28. februara 2022. godine, u vreme kada su ruske snage zauzele delove teritorije na jugu, istoku i severu Ukrajine, gde su napredovale blizu Kijeva pošto su prešle granicu iz Rusije i Belorusije. Neke sesije pregovora su održane lično između delegacija, a neke onlajn.
Pregovarački proces je ugašen aprila iste godine, pošto su se strane razilazile oko glavnih tačaka spora i posle otkrića zločina koje su počinili ruski vojnici u Buči, gradu blizu Kijeva, koji su invazione snage napustile dok su se povlačile sa severa Ukrajine nakon što nisu uspele da zauzmu prestonicu ili primoraju Ukrajinu na kapitulaciju.
'Ne neutralnost, već neutralizacija'
Ruski predlog postavlja uslove za neutralnost Ukrajine, status koji je Kijev u to vreme izgleda bio spreman da prihvati. Međutim, Erik Sijaramela (Eric Ciaramella), viši saradnik programa za Rusiju i Evroaziju u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, rekao je da Putin izgleda traži "nešto radikalnije – ne neutralnost, već neutralizaciju Ukrajine kao nezavisne države. Cilj Rusije od samog početka je bio da uništi sposobnost Ukrajine da se brani".
Država "može biti neutralna i imati veoma jaku vojsku i biti sposobna za samoodbranu... Ali to nije ono što je Rusija ovde imala na umu", rekao je on.
"Dokument je strukturiran kao da je Ukrajina bila agresor poražen na bojnom polju, što, naravno, nije odražavalo stvarnost", rekao je Sijaramela o ruskom nacrtu od 7. marta 2022, koji je pročitao na upit Sisteme. "Teško je reći da li je ovo bio istinski pokušaj pregovora, jer bi takvi uslovi bili neprihvatljivi za svakog Ukrajinca. Oni bi neutralisali Ukrajinu do te mere da ne bi mogla da se brani ".
Nacrt je pozivao da Ukrajinu da smanji svoju vojsku na ne više od 50.000 ljudi, oko pet puta manje nego što je imala 2022. godine, i zabranio bi Ukrajini da razvija ili raspoređuje rakete dometa preko 250 kilometara. Moskva bi u budućnosti mogla da zabrani Kijevu druge vrste oružja.
Takođe traži ukidanje svih sankcija Rusiji koje su Ukrajina ili Zapad uveli od 2014. godine, kada je Rusija zauzela Krim i raspirivala rat u Donbasu.
Ukrajina bi bila prinuđena da formalno prizna Krim kao ruski, a regione Donjecka i Luganska kao nezavisne. Kijev bi morao da plati obnovu u Donbasu.
'Duboko pogrešna logika'
Krnja Ukrajina bi paktom bila veoma ranjiva, dok bi ruske snage ostale na položajima, a Kijev ne bi imao načina da se brani ili traži bezbednosnu podršku sa Zapada.
Dokumenti iz kasnijih faza pregovora, uključujući nacrte sporazuma od 17. marta i 15. aprila koje je objavio Njujork tajms (The New York Times) ranije ove godine, pokazuju da su se strane približavale po nekim pitanjima kako su razgovori napredovali – i kada je Ukrajina naterala na povlačenje snage Moskve na severu.
Status Krima bi, na primer, bio ostavljen za buduće pregovore, dok su ruski zahtevi za izmene zakona koje se tiču jezike i istorijskih sporova pomereni izvan fokusa. Ključno, strane su razgovarale o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu koje bi uključivale zapadne države, iako je način na koji bi one funkcionisale bio glavna tačka sporenja.
Sijaramela, međutim, sugeriše da se na fundamentalnom nivou malo šta promenilo.
"Verzije o kojima se razgovaralo nekoliko nedelja kasnije u Istanbulu i na virtuelnim sesijama i dalje su bile zasnovane na duboko pogrešnoj ruskoj logici koja prožima početni tekst", rekao je za Sistemu. "Da je sporazum potpisan, njegov konačni oblik iz aprila bi bio samo mekša verzija kapitulacije Ukrajine".
Naknadni nacrti su i dalje sadržali neke od ključnih zahteva Rusije, kao što je trajna zabrana članstva Ukrajine u NATO, što ni Kijev ni zapadna alijansa nisu spremni da prihvate. NATO je više puta ponovio da će Ukrajina eventualno postati članica, a njen predsednik Volodimir Zelenski je tražio brzi poziv kao deo "plana pobede" koji je poslednjih nedelja predstavio Ukrajincima i onima u inostranstvu koji podržavaju Kijev.
Dotle su, makar u jednom smislu, ruski uslovi za mir postali agresivniji nego što su bili 7. marta 2022.
U septembru te godine Putin je tvrdio da su pet ukrajinskih regiona – Krim, Donjeck, Lugansk, Zapirožje i Herson – sada neotuđivi delovi Rusije. Ta neosnovana teritorijalna pretenzija uključuje delove tih regiona koji su bili, i još uvek su, u rukama Kijeva, dok je Putin rekao da je ruska kontrola nad tim teritorijama uslov za bilo kakve mirovne pregovore.