Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuel Žiofre (Giaufret) izjavio je 30. oktobra za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Beogradu da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU ako želi da postane članica te zajednice.
Prethodno je 30. oktobra i evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) upozorio da Srbiju, neusvajanjem sankcija protiv Rusije, rizikuje punopravno članstvo u EU.
Žiofre je premijeru Srbije Milošu Vučeviću uručio Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu u kome se navodi da Srbija nije postigla nikakav napredak u spoljnoj i bezbednosnoj politici jer je stepen usklađivanja spoljne politike ostao neizmenjen.
Šef EU u Srbiji nije direktno odgovorio na pitanje RSE da li je Brisel Srbiji dao rok za usklađivanje spoljne i bezbednosne politike, već je rekao da je progresivno usklađivanje deo pregovaračkog procesa i da je EU glavni ekonomski partner Beograda.
"U okolnostima agresije Rusije na Ukrajinu, koja sada traje skoro hiljadu dana, važno je imati jasnu geostratešku orijentaciju i o tome smo sa Srbijom razgovarali protekle sedmice i danas, razgovaraćemo o tome i dalje", rekao je Žiofre.
Premijer Srbije Miloš Vučević takođe nije direktno odgovorio na pitanje RSE da li Beograd sprema uvođenje sankcija Moskvi, kako su to učinile članice EU, već je rekao da se Srbija uskladila 53 odsto sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Shvatili smo poruku Brisela. Razumemo da nas čeka intenzivnije usklađivanje. Ali javnost često zaboravlja našu humanitarnu pomoć Ukrajini. Srbija je pripremila novi paket pomoći Ukrajini za sektor energetike", rekao je Vučević.
Na pitanje RSE o odluci predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (Von der Leyen) da prošle sedmice otkaže sastanak sa njim u Beogradu, nakon što se Vučević sastao sa ministrom Vlade Ruske Federacije, Vučević je rekao da nema poseban komentar.
"Ko hoće sastaje se, ko neće ne mora, sve je u redu, nema tu sujete. Jasno ostajemo na evropskom putu i članstvo u EU je glavni spoljnopolitički prioritet Srbije", rekao je Vučević.
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu EU integracija se, između ostalog, ističe da je Srbija održavala odnose na visokom nivou sa Rusijom, što, kako se navodi, postavlja pitanja o strateškom pravcu Srbije.
Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, odbija da se priključi zapadnim sankcijama protiv Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu uprkos pozivima zapadnih zvaničnika.
Usklađenost je 'najznačajniji pokazatelj'
Borelj je rekao da će Srbija "pre ili kasnije morati da se uskladi sa spoljnom politikom EU", jer će u suprtnonom njeno članstvo u EU biti ugroženo.
On je poručio se ne mogu održavati veze sa Rusijom i očekivati članstvo u EU.
"Usklađenost je najznačajniji pokazatelj da li kandidati dele naše vrednosti i našu političku orijentaciju", poručio je šef evropske diplomatije.
Borelj je zajedno sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varhelyiem (Varhelji) predstavio paket proširenja koji je usvojila Evropska komisija (EK).
Evropska komisija je usvojila svoj godišnji paket proširenja za deset zemalja koje su deo procesa proširenja.
Radi se o najvažnijem dokumentu koji EK objavljuje svake godine gde se predstavlja detaljan pregled napretka u ključnim reformama koje su neophodne za napredovanje u procesu evropskih integracija.
Deset zemalja su deo paketa, gde se obuhvataju Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Gruzija, Republika Moldavija, Ukrajina i Turska.
EK potvrđuje da proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog od partnera.
"Demokratija, vladavina prava i fundamentalne vrednosti i dalje će biti kamen temeljac politike proširenja EU a članstvo u evropski blok ostaje strateški izbor", navodi se u saopštenju EK.
Potvrđuje se da je proces proširenja dobio novi zamah tokom 2023. i 2024 god.
Otvoren je klaster sa Albanijom, otvoreni pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom a Crna Gora je izašla iz višegodišnjeg zastoja u procesu pregovora članstvu.
Dijalog Srbije i Kosova ključan za napredak ka EU
Osim napretka u vladavini prava, EK je ponovo potvrdila da napredak na evropskom putu za Srbiju i Kosovo zavisi i od napretka u dijalogu o normalizaciji odnosa.
"Napredak ka EU i pronalazak rešenja u dijalogu i interakciji su međusobno zavisni. Oni zahtevaju trud, ali se na kraju naporan rad isplati", poručio je evropski šef diplomatije Borrell izrazivši nadu da će Srbija i Kosovo primeniti sporazum koji su lideri ovih zemalja postigli 2023. godine u Ohridu.
