Do ruske invazije na Ukrajinu doveo je lanac nekažnjivosti zločina u ratovima koje je proteklih decenija pokretao Kremlj, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ruski disident Aleksandar Čerkasov.
Čerkasov je član grupe za ljudska prava "Memorijal", koja je među dobitnicima Nobelove nagrade za mir 2022. godine.
Ruske vlasti su ovu organizaciju zabranile decembra 2021. godine, dva meseca uoči pokretanja invazije na susednu Ukrajinu.
Čerkasov i njegove kolege su gotovo tri godine u egzilu. Ali, kako kaže, nastavljaju sa dokumentovanjem zločina i kršenja ljudskih prava.
"Aktuelna situacija u Rusiji i invazija na Ukrajinu nisu nastali sami od sebe; događaji u poslednjih 45 godina, počevši od rata u Avganistanu, predstavljaju lanac ratova, ratnih zločina i njihove nekažnjivosti", ističe Čerkasov u intervjuu za RSE.
"Nekažnjavanje zločina dovelo je do toga da su isti ti zločinci učestvovali u novim ratovima ili su drugi ljudi sledili njihov primer", dodao je.
Čerkasov ističe i da je invazija na Ukrajinu poslužila za pooštravanje zakona i ukidanje građanskih sloboda u Rusiji - odnosno za obnavljanje sovjetskih represivnih normi.
"Od 1999. godine, sa dolaskom Putina na vlast, započeo je 'ples smrti'. Od tada do danas sve je usmereno protiv slobodnih izbora i odgovornosti institucija", zaključuje Čerkasov.
'Aktivisti u Rusiji u opasnosti'
RSE: Kada sam vas videla, prvog dana konferencije u Beogradu, sedeli ste pored mene, a pažnju mi je privukla teška crna aktovka pored vas. Pročitala sam u jednom od vaših intervjua da u njoj nosite dokaze o ruskim ratnim zločinima.
Aleksandar Čerkasov: Nemoguće je smestiti sve te dokaze u jednu, pa čak i prostranu torbu.
S druge strane, u ljudskoj glavi može biti mnogo više podataka i dokaza nego u bilo kojoj torbi.
Moje kolege i ja radimo u tom pravcu već mnogo godina - ja sam samo jedan čovek iz velikog kolektiva.
RSE: Vaš kolektiv je danas u egzilu. Da li se osećate bezbednim nakon što ste morali da napustite Rusiju zbog represije?
Čerkasov: Znate, radim gotovo 35 godina u zonama sukoba na teritoriji Sovjetskog Saveza i na postsovjetskom prostoru.
Moje kolege i ja smo vrlo intenzivno radili u Čečeniji, na dokumentovanju zločina tokom prvog i drugog čečenskog rata.
Bilo bi čudno da mislim da sam u većoj opasnosti sada kada sam van Rusije.
Mnogo veća opasnost danas preti mojim kolegama koji su ostali u Rusiji.
Moj kolega Oleg Orlov je oslobođen iz zatvora tek zahvaljujući razmeni 1. avgusta ove godine - razmeni ruskih političkih zatvorenika za Putinove špijune i ubice.
Setimo se i moje koleginice Nataše Estemirove, sa kojom smo puno radili. Ubijena je 2009. godine.
Verovatno vam je poznato i ime novinarke i aktivistkinje Ane Politkovske. Ubijena je u Moskvi 2006. godine.
Mogao bih da nabrajam i druga imena ljudi koji su ubijeni ili otrovani. Meni danas sigurno nije gore nego njima.
U zatvor i zbog objave na društvenim mrežama
RSE: Koliko je teško danas sarađivati sa aktivistima koji su ostali u Rusiji? Kako ostvarujete kontakt i da li je u ovakvim okolnostima moguć otpor protiv represivnog režima?
Čerkasov: Sada je u Rusiji teško onima koji otvoreno istupaju protiv rata i diktature.
U zatvorima ima onih koji su osuđeni zbog objave, lajka ili komentara na društvenim mrežama.
Vrlo je teško proceniti koga i zbog čega sada mogu da uhapse i pošalju u zatvor.
S druge strane, znam ljude koji i dalje rade na korisnim aktivnostima, poput pomoći političkim zatvorenicima, organizacije debata ili pomoći izbeglicama iz Ukrajine.
Ta pomoć je važna, jer je u Rusiji mnogo onih koji bi imali šta da kažu, ali su uskraćeni za mogućnost da glasno govore.
'Nobelova nagrada u Rusiji ne štiti'
RSE: U jeku ruske invazije na Ukrajinu, 2022. godine, vašoj organizaciji je dodeljena Nobelova nagrada za mir. Kakav je bio osećaj dobiti nagradu, u uslovima kada ruske vlasti Memorijalu zabranjuju rad? Rekli ste da se vaša misija nastavlja.
Čerkasov: Nobelova nagrada je dodeljena trima organizacijama: Centru za građanske slobode u Kijevu, beloruskom aktivisti Alešu Beljackom, osnivaču organizacije Vjasna, i Memorijalu.
Mi smo kolege koje već dugo rade zajedno, čak smo i članovi iste federacije organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Memorijal je svoju nagradu podelio – polovinu je dao za pomoć civilnim žrtvama rata u Ukrajini, a polovinu za pomoć ruskim političkim zatvorenicima.
Za nas je nagrada bila veoma neočekivana.
Ali vas Nobelova nagrada u Rusiji ne štiti. Ona nije zaštitila pisca Aleksandra Solženjicina od hapšenja i proterivanja.
Nobelova nagrada za mir iz 1975. godine nije zaštitila akademika Andreja Saharova od hapšenja i progonstva.
Glavni urednik Novaje gazete, Dmitrij Muratov, zbog Nobelove nagrade nije zaštićen od proglašenja za "stranog agenta" u Rusiji i zatvaranja novina. Od zatvora nije bio zaštićen ni moj kolega Oleg Orlov.
Ali se Nobelova nagrada može tumačiti i kao "megafon" – ona čini da se tvoj glas dalje čuje. Ali nas ne čini pametnijim.
Zato je važno ne izgubiti smisao za humor i osećaj odgovornosti.
'Lanac nekažnjivosti ratnih zločina'
RSE: Dve godine nakon što je vašoj i još dvema organizacijama dodeljena Nobelova nagrada za mir, rat u Ukrajini i dalje traje - uprkos svim naporima antiratnih aktivista i pozivima da ruska invazija prestane. Koliku odgovornost nosi Nobelova nagrada?
Čerkasov: Za nas je to svakako veoma težak teret.
Jer smo mi, kada je osnovan Memorijal, isticali da je njegova misija da spreči da se ponovi totalitarna prošlost, diktatura i rat.
Sada imamo i diktaturu i rat. Nismo uspeli da to sprečimo.
Nobelova nagrada, dakle, zaista predstavlja dodatni teret i pritisak, dodatnu odgovornost i potrebu da nastavimo rad.
Aktuelna situacija u Rusiji i invazija na Ukrajinu nisu nastali sami od sebe; događaji u poslednjih 45 godina, počevši od rata u Avganistanu, predstavljaju lanac ratova, ratnih zločina i njihove nekažnjivosti.
Upravo to je omogućilo da se istorija ponovi.
Nekažnjavanje zločina dovelo je do toga da su isti ti zločinci učestvovali u novim ratovima ili su drugi ljudi sledili njihov primer.
Ali ja nastavljam svoj posao i da kao papagaj ponavljam i ukazujem na to.
'Nakon presuda za rat u Čečeniji, krivci ostali na slobodi'
RSE: Da je krug nekažnjivosti ratnih zločina doveo do ruske invazije na Ukrajinu, isticali ste više puta. Ali, šta uraditi kako bi se taj lanac prekinuo? Imamo li rešenje?
Čerkasov: Vi na Balkanu znate koliko je efikasna i dostižna međunarodna pravda.
Već nakon prvih optužbi protiv ruskih vojnika zbog civilnih žrtava u čečenskom ratu devedesetih, ljudi su verovali da će pravda brzo biti postignuta.
Međutim, ja sam aktiviste koji su sa nama radili na dokumentovanju tih zločina, uveravao da je naš zadatak maraton, a ne sprint. Ali, nisam ni slutio da će prve presude u tim slučajevima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu biti donete tek 2005. godine.
Do 2022. godine, kada je Rusija isključena iz članstva u Savetu Evrope, broj presuda u Strazburu je premašio 300.
Nijedan od tih slučajeva u Rusiji nije bio ponovo istražen, niti je ijedan krivac bio kažnjen. Ali, da li to znači da je rad suda bio besmislen? Ne.
Broj tih presuda pred Evropskim sudom u Strazburu pokazao je da to nisu bili pojedinačni incidenti, već rasprostranjena, sistematska praksa.
Prema konvenciji o prisilnim nestancima iz 2006. godine, to su zločini protiv čovečnosti sa svim posledicama, uključujući i nepostojanje zastare za te zločine.
Međutim, u Rusiji je nastupila zastarelost tih postupaka i oni nisu obnovljeni.
Ali, svi ti predmeti su dokumentovani i postoje u Strazburu. Postoji statistika o tome šta se dešavalo.
I druga je stvar veoma važna. Setimo se da su procesi protiv nacističkih zločinaca i potraga za njima potrajali desetinama godina posle Drugog svetskog rata.
Tako da moj maraton još nije završen. Iako je međunarodna zajednica spremna da brzo zaboravi na sve.
Suočavanje sa ruskim zločinima u Ukrajini biće teško
RSE: Koliko će biti teško ruskom društvu da se u budućnosti suoči sa ratnim zločinima, ukoliko danas u Rusiji imamo toliku propagandu u korist invazije na Ukrajinu, ali i drugih ratova koje ste pominjali, koje je Rusija vodila i koji su, kako kažete, učvrstili Putinovu vlast?
Čerkasov: Mislim da će ovoj generaciji biti teško, a da će narednim već biti lakše.
Uvek počinje od toga da deca postavljaju pitanja svojim roditeljima.
Ali, sada će zaista biti teško.
Zamislite ruske građane, koji za 30 godina nisu imali nikakvo iskustvo kolektivnog delovanja u akcijama, i za koje je ovaj rat postao prvi takav kolektivni poduhvat. Neki su bili na frontu, neki su radili na preporodu vojne industrije.
Kako komunicirati sa ljudima koji su bili na frontu i preživeli, ili sa onima koji su radili u vojnim fabrikama? To je za njih postao deo smisla života. Pre tri godine takvih ljudi nije bilo.
Zato će komunikacija biti teška, ali će biti neophodna. Ti ljudi se ne mogu isključiti iz ruskog društva, oni ne mogu biti precrtani.
To su naši sugrađani sa kojima ćemo morati da razgovaramo, ali će to biti veoma dug i mukotrpan razgovor. Ali, veština komunikacije u Rusiji poslednjih godina nije baš najbolja.
Čak i ruska opozicija izvan Rusije, kad god počne razgovor o ovim temama, odmah dolazi do međusobnih sukoba. To je nešto što će biti teško da naučimo – da razgovaramo sa poštovanjem sa oponentima.
Neverbalni dijalog: Policija i zatvor
RSE: Prethodnih dana smo na međunarodnoj konferenciji organizacije CRTA u Beogradu imali priliku da slušamo o političkom dijalogu na primerima brojnih država, ali i o izbornom autoritarizmu. Kako vi definišete izbornu autokratiju u Rusiji?
Čerkasov: Kod nas u Rusiji je način vođenja dijaloga vrlo jednostavan i neverbalan. To su policija i zatvor, a ne razgovor i zakon.
Naše rusko iskustvo, ili iskustvo našeg suseda Belorusije pod Aleksandrom Lukašenkom, veoma je negativno i tužno.
Ali postoje i pozitivna iskustva suprotstavljanja totalitarnim režimima, koja su široko rasprostranjena u svetu i za nas veoma važno.
Učiti na tuđim greškama nije baš ruska tradicija, ali možda bi trebalo jednom početi.
'Ples smrti' u Rusiji počeo 1999.
RSE: Često pominjete da je rat postao deo izborne tehnologije Rusije. Kako to objašnjavate i kada je, po vama, bio ključni momenat u kojem Rusija postaje izborna autokratija?
Čerkasov: Ne govori se mnogo o istoriji Rusije tokom devedesetih godina. Prvi čečenski rat 1994–1996. godine prvobitno je bio zamišljen kao izborna aktivnost.
Na izborima u decembru 1993. godine u ruskom parlamentu, u Državnoj Dumi, pobedili su protivnici Borisa Jeljcina, komunisti i nacionalni patrioti.
I doneta je "genijalna" odluka: hajde da uradimo nešto da pridobijemo tradicionalno glasačko telo na demokratsku stranu. Na primer, da vratimo u imperiju provinciju koja se odvojila od nje, Čečeniju.
I počela je realizacija programa pregovora, uz vojni pritisak. Pola godine kasnije, od pregovora nije ostalo ništa.
A još šest meseci kasnije započeo je rat.
Međutim, taj rat nije povećao rejting predsednika Jeljcina. Tako da je to bio neuspešan pokušaj primene rata, kao mehanizma za pobedu na izborima.
Ali, zato je Putinu to 1999. godine uspelo. Kada se drugi čečenski rat rasplamsavao, Putinu su zapaljive izjave i čvrst nastup pomogli da ostvari što više glasova na izborima i učvrsti svoju poziciju.
Mislim da je Putin samo iskoristio situaciju. Ali, da li je on sve to isplanirao – to još treba dokazati.
Kasnije je Putin koristio antiteroristički narativ kao povod za pooštravanje zakona, za ukidanje građanskih sloboda.
Od 1999. godine započeo je "ples smrti".
Od tada do danas sve je usmereno protiv slobodnih izbora i odgovornosti institucija.
Tako je i rat u Ukrajini povod za pooštravanje zakona - u suštini za obnavljanje sovjetskih represivnih normi.
RSE: Da bi rusko društvo, s obzirom na pomenuto urušavanje institucija i jačanje Putinovog režima od 1999. godine do danas, bilo spremno na slobodne izbore i uspostavljanje demokratije?
Čerkasov: Vidite, izbori ne treba da se sprovode u ratnim uslovima.
Da bi se to (izbori) postiglo, potrebno je osigurati bezbednost kandidatima, osigurati jednak pristup medijima.
Već sada treba razvijati detalje izbornog zakonodavstva koji će se na nekim budućim izborima primenjivati.
Jer, prozor mogućnosti koji će se otvoriti biće vrlo kratko otvoren. Ako su nas ičemu naučile devedesete godine, to je da moramo biti spremni.
Zakonska regulativa u čijoj sam izradi i ja učestvovao tiče se oslobađanja i rehabilitacije političkih zatvorenika, jer neće biti moguće održavati izbore u uslovima političke represije.
Rusija u tri reči: rat, zatvor i nada
RSE: U tri reči, kako biste opisali današnju Rusiju?
Čerkasov: Recimo ovako: rat, zatvor, nada.
RSE: Kada pominjete nadu, nadate li se, verujete li, da ćete se vratiti u Rusiju?
Čerkasov: Ne znam. Nada je vrlo opasan otrov, ako dopustiš da te otruje.
Ako svakog dana čekaš da dobiješ kartu za povratak.
Ne znam kada će se to dogoditi, ali ostavljam tri tačke.
