Još jedna žrtva krijumčarenja ljudi na migrantskoj ruti ka Evropskoj Uniji (EU).

Na jugu Srbije, u blizini Vranja, migrant je pronađen mrtav 16. septembra tokom policijske potere za osumnjičenima za krijumčarenje ljudi.

Policajci su pokušali da zaustave osumnjičene koji nisu želeli da stanu, nakon čega, kako je saopšteno iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju, "dolazi do nekontrolisanog ispaljivanja metka iz službene puške policajca". Policijska patrola je potom, tragajući za osumnjičenima, pronašla beživotno telo migranta. Nije saopšteno šta je uzrok smrti.

Na migrantskoj ruti preko Balkana nestalo je više od 360 ljudi u proteklih deset godina, podaci su Međunarodne organizacije za migracije.

Srbija se nalazi na toj ruti i ljudi u pokretu, bežeći od rata i siromaštva, prolaze kroz nju u pokušaju da se domognu država EU.

Često su na tom putu primorani da plaćaju mrežu krijumčara koji ih ilegalno prevoze preko granica, što neretko rezultira velikim nesrećama.

Jedna od poslednjih na teritoriji Srbije dogodila se krajem avgusta.

Tragedija na Drini

Dvanaest tela izvučeno je iz Drine nakon što se u noći između 21. i 22. avgusta prevrnuo čamac sa migrantima koji su iz Srbije pokušali da preko reke pređu u susednu Bosnu i Hercegovinu.

Među nastradalima su bile beba starosti devet meseci i njena majka.

Prema navodima policije Srbije, pretpostavlja se da su među nastradalima osam sirijskih, dva egipatska i jedan irački državljanin.

Migranti su pokušali da pređe reku u dva čamca. Prvi je uspeo, drugi čamac se prevrnuo.

Jedan broj migranata koji su uspeli da pređu Drinu tada je smešten u prihvatne centre u BiH, a jedan broj u Srbiji.

Od spašenih 15 migranata s prvog čamca, 12 njih je maloletno, navela je Služba za poslove sa strancima.

U Srbiji je Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio da je 18 osoba spaseno, uključujući desetero dece.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine naredilo je tada sprovođenje istrage zbog krijumčarenja migranata preko Drine.

Prema podacima nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u prvih sedam meseci ove godine, preko 22.000 ljudi je ušlo i prošlo kroz Srbiju.

Nakon te tragedije iz nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorili su da su sa sve većim kontrolama granica i jačim politikama odbijanja ljudi da uđu i zatraže azil na teritoriji EU, njihovi pokušaji sve rizičniji.

Napomenuli su i da su krijumčari "sve beskrupolozniji u organizovanju ovakvih poduhvata".

U proteklih deset godina reka Drina odnela je najmanje 40 života migranata koji su pokušavali da je pređu, pokazuju podaci Radija Slobodna Evropa iz februara 2024. godine.

Žrtve obračuna krijumčarskih grupa

Granični pojas Srbije i Mađarske je u više navrata bio mesto sukoba krijumčarskih grupa.

Nakon vatrenog obračuna u Horgošu u oktobru 2023, u kojem su tri migranta poginula, a jedan povređen, policija je uhapsila četiri državljana Avganistana i dvojicu turskih.

Iz nevladinog Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila tada su saopštili da je, prema njihovim saznanjima, reč o ljudima koji su učestvovali u sukobima krijumčara.

Sa teritorije severne Srbije je proteklih godina veliki broj migranata pokušavao da dođe do zemalja Evropske unije.

Mađarska antimigrantska vlada postavila je žilet-žicu na granici sa Srbijom kako bi zaustavila priliv migranata iz Srbije.

Međutim, krijumčarske bande su se umnožile u pograničnom području često se sukobljavajući oko kontrole teritorije.

Srpska policija vršila je racije u graničnom pojasu u nekoliko navrata proteklih godina hapseći osumnjičene za krijumčarenje, ali i premeštajući ljude u pokretu u kampove u centralnim i južnim delovima zemlje.

Takozvana Balkanska ruta nije zaustavljene ni pored svih pokušaja vlasti brojnih zemalja i podizanja barijera. Ljudi nastavljaju da se kreću tim rutama, uprkos opasnostima, pokušavajći da stignu do boljeg života i EU.

Centralni Mediteran kao najsmrtonosnija ruta

Uz Balkansku rutu, centralni i istočni Mediteran bile su najviše korišćene migratorne rute tokom 2023. godine, pokazuju podaci Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (FRONTEX).

Prema oceni Međunarodne organizacije za migracije (IOM), najopasnija migrantska ruta svetu centralni Mediteran.

Prema njihovim podacima od 28. avgusta, na toj ruti su od početka godine najmanje 434 migranta poginula, a 611 ih je nestalo.

Prema podacima EU-portala "Statista", od 2014. godine u Sredozemnom moru utopilo se gotovo 30.000 izbeglica.

Gotovo 600 žrtava u brodolomu kod Pilosa

U jednoj od u od najsmrtonosnijih brodskih katastrofa na Mediteranu u junu 2023. živote je izgubilo gotvo 600 izbeglica.

U stari ribarski brod, koji je iz Libije kretao za Italiju, bilo je smešteno gotovo 700 ljudi iz Pakistana, Sirije i Egipta.

Prevrnuo se u jugozapadnoj Grčkoj, u blizini kopnenog grada Pilos, iako ga je grčka obalska straža pratila satima.

Spasene su 104 osobe. Pronađena su 82 tela, a ostali se vode kao nestali.

Grčka obalska straža saopštila je da je uhapšeno devet osoba zbog sumnje da su deo krijumčarskog lanca koji je organizovao prevoz migranata preko mora.

Uzrok brodoloma je sporan. Vlasti kažu da je kretanje migranata na brodu dovelo do prevrtanja prenatrpanog broda i da su oni odbijali pomoć. S druge strane, preživeli tvrde da je obalska straža izazvala prevrtanje kada je pokušala da odvuče brod.

Istraga pomorskog suda o ulozi obalske straže i dalje nije završena. Za nesreću niko nije odgovarao, a rođaci i dalje čekaju vesti o sudbini članova svojih porodica.

Nesreća na jugu Italije

U brodolomu na jugu Italije, u februaru 2023, poginule su 94 osobe među kojima je bilo 35 dece. Među žrtvama je bila i beba stara nekoliko meseci.

Većina poginulih bila je iz zemalja Bliskog istoka ili južne Azije.

Jedan od preživelih uhapšen je pod sumnjom za krijumčarenje migranata, saopštila je tada carinska policija Italije.

Drveni čamac krenuo je iz Turske prevozeći oko 200 ljudi. Potonuo je samo nekoliko metara od obale južne Kalabrije, kod grada Krotone. Naleteo je na stenu dok je pokušavao da se usidri.

Italijanska policija je tada saopštila da je brod primećen oko 74 kilometara od obale, te da su patrolni brodovi poslati da ga presretnu, ali su ih loši vremenski uslovi naterali da se vrate u luku.

Prema njihovim rečima, vlasti su potom mobilisale jedinice za potragu za preživelima duž obale.

Nakon istrage o brodolomu, 18 meseci kasnije, dva pripadnika obalske straže i četiri policajca suočavaju se sa optužbama za ubistvo iz nehata.

Tužioci u italijanskom gradu Krotone saopštili su 23. jula da su da bi mogli da se nađu pred sudom zbog navodnih neuspeha da se izbegne nesreća.

Prema italijanskom zakonu, nakon istrage o incidentu, tužioci moraju da traže od sudije da odluči da li da sazove formalno suđenje.

Stotine žrtava kod italijanske Lampeduze

Na pretrpanom ribarskom brodu, u oktobru 2013, oko 500 žena, dece i muškaraca krenulo je ka Italiji u potrazi za sigurnošću i boljim životom.

Većina njih bila je iz Eritreje, Somalije, Etiopije.

Isplovili su iz libijske luke Misurata ka italijanskom ostrvu Lampeduza. Libija je važno tranzitno mesto za desetine hiljada migranata koji svake godine pokušavaju da stignu do Evrope preko italijanske obale koja je oko 300 kilometara udaljena.

Kada je već bio blizu odredišta, brod se zapalio, a zatim i prevrnuo na samo nekoliko stotina metara od obale.

Život je izgubilo 368 ljudi, a dvadesetak se i danas vodi kao nestalo. Preživelo je njih 155.

U spasavanje su prvi su pritekli lokalni ribari. Nadležne službe spasavanja uključile su se sat vremena kasnije. Za mnoge koji su bili tom na brodu, bilo je prekasno.

Ljudi iz Afrike i dalje pokušavaju da se domognu ostrva Lampeduza, kao prve i jedne od najbližih stanica na evropskom tlu.

Jedna od poslednjih zabeleženih tragedija na tom putu dogodila se u avgustu 2023. kada je poginula najmanje 41 osoba nakon što se prevrnuo mali brod koji je isplovio iz Sfaksa u Tunisu.

'Možda ću umreti u prikolici, ne mogu više da dišem'

More nije jedino mesto velikih tragedija za ljude u pokretu.

U prikolici jednog kamiona u Velikoj Britaniji 2019. godine pronađeno je 39 tela. Ispostaviće se da je reč o jednom od najtragičnijih slučajeva trgovine ljudima u toj zemlji.

Žrtve su bile vijetnamski državljani – deca, mahom mlade žene i muškarci. Umrli su zbog nedostatka ventilacije i visoke temperature u prikolici koja je hermetički bila zatvorena duže od 12 sati.

Mediji su tada preneli da je jedna od žrtava, 28-godišnja Fan Ti Nok Oan napisala tekstualnu poruku koja nikada nije poslata: "Možda ću umreti u prikolici, ne mogu više da dišem."

Kamion, koji ih je ilegalno prevozio iz Belgije, pronađen je u industrijskom parku u Eseksu u jugoistočnoj Engleskoj.

Istragom je kasnije utvrđeno da su žrtve platile značajne sume novca za "VIP" rutu do Evrope.

U Velikoj Britaniji je za ovaj slučaj osuđeno 11 članova krijumčarske mreže.

Tela pronađena u hladnjači u Austriji

Smrt 59 muškaraca, osam žena i četvoro dece iz Sirije, Iraka i Avganistana u avgustu 2015, šokirala je Evropu koja je se u to vreme suočavala sa ogromnim prilivom migranata.

Jedna od žrtava Lida Ram, bila je beba mlađa od godinu dana.

Njihova tela pronađena su u zaključanoj prikolici hladnjače koja je ostavljena pored autoputa u Austriji, u blizini grada Pandorf.

Kamion se kretao od srpsko-mađarske granice. Krijumčari su im obećali bezbedan prolaz u Nemačku.

Temperatura je brzo porasla ubrzo nakon njihovog polaska i polako je nestajalo vazduha.

Tri godine kasnije, prilikom izricanja presude četvorici krijumčara, mađarski sudija Janoš Jadi rekao je da su krivi za "ekstremnu okrutnost" jer su odbili da zaustave hladnjaču i otvore vrata kako bi u nju ušao u vazduh.

"Ljudi unutra su shvatili da bi se mogli ugušiti do smrti, pa su lupali vratima, vrištali i vikali pokušavajući da signaliziraju vozaču", rekao je Jadi na sudu u mađarskom gradu Kečkemetu, gde je kamion bio iznajmljen.

Sve žrtve su se ugušile u roku od nekoliko sati nakon polaska, dok je kamion još bio na teritoriji Mađarske.

"Umrli su u okrutnim okolnostima, u velikoj patnji. Niko od optuženih ništa nije uradio, ostali su pasivni. Ovo pokazuje izuzetnu okrutnost", rekao je sudija Janoš Jadi.

Oni su bili deo talasa migranata i izbeglica koji su u to vreme išli preko Zapadnog Balkana ka Nemačkoj.

Četvorica krijumčara osuđeni su na po 25 godina zatvora. Trojica su državljani Bugarske, a jedan je Avganistanac.

Tragični simbol migrantske krize

Fotografija beživotnog tela dvogodišnjeg Alana Kurdija koje je more izbacilo na tursku plažu 2. septembra 2015. obišla je svet i postala tragičan simbol stradanja ljudi u pokretu.

U pokušaju da se domognu obala Grčke, u moru su se osim njega udavili i njegova majka 35-togodišnja Rehan i petogodišnji brat Galip. Preživeo je samo otac Abdulah.

Porodica Kurdi je bežeći iz razorenog Kobanea na granici Sirije sa Turskom, pokušala da se domogne Kanade gde živi Abudulahova sestra, Tema Kurdi.

Ona je kasnije ispričala medijima da su nakon neuspešnog pokušaja da dobiju azil u Kanadi, odlučili da se ilegalno ukrcaju na brod koji bi ih odveo u Grčku, a potom i dalje.

Porodica mrtvog dečaka Alana Kurdija među 12 je izbeglica za koje se pretpostavlja da su se tada udavili, u pokušaju da se na dva broda domognu grčkog ostrva Kos.

Agencija EU za sprovođenje zakona (EUROPOL) procenila je da 90 odsto onih koji ilegalno pređu granice EU to čini uz pomoć krijumčara, bilo za celo putovanje ili deo puta.