Aktuelni pritisak vlasti na civilni sektor može da dovede do zaustavljanja evropskih integracija Srbije, izjavila je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ovaj savez, u kom je 850 nevladinih organizacija koje podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), otvorenim pismom obratio se najznačajnijim institucijama u državi izrazivši zabrinutost za stanje demokratije i ljudskih prava u Srbiji i njenu evropsku budućnost.
Konvent je od premijera Miloša Vučevića i predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić zatražio da hitno obezbede institucionalni dijalog.
"Očekujemo da se ograde od daljeg učešća u hajci na ljude iz nevladinog sektora, koje su nosioci vlasti sada označili i kao neprijatelje države", rekla je Selaković.
Hapšenja i atmosfera straha
Ta organizacija podseća da su poslednjih sedmica učestala hapšenja građanskih aktivista i da provladini tabloidi vode kampanju protiv NVO sektora sa akcentom na inostrane finansije.
"Sve ovo stvara atmosferu straha i nesigurnosti koja ozbiljno otežava, ako ne i onemogućava, naš dalji rad", poručio je NKEU u otvorenom pismu Vladi i Skupštini Srbije.
U danima nakon protesta 10. avgusta u Beogradu protiv rudarenja litijuma na zapadu Srbije uhapšeno je više građanskih aktivista.
Jedan od njih, aktivista Ivan Bjelić, kaže za RSE da je poruka jasna.
"Tri mlada čoveka poslali su u zatvor za primer ostalima koji se bune. Vlast je upregla sve poluge institucija kako bi se obračunala sa svojim građanima i narodom", rekao je Bjelić.
Privođenja govornika sa okupljanja širom zemlje, informativni razgovori sa administratorima internet adresa o ekologiji i policijska zadržavanja stranih državljana koji podržavaju proteste u Srbiji ređali su se u nedeljama nakon demonstracija u Beogradu.
Neistomišljenici na listama vlasti
Poslednji slučaj, policijsko zadržavanje pevačice iz Hrvatske Severine Vučković pri ulasku u Srbiju, osim što je na diplomatskom nivou opet uzburkao odnose dve susedne države otkrio je i da vlast u Beogradu ima listu stranaca koji su nepoželjni zbog stavova koji su kritički nastrojeni prema zvaničnoj politici vlasti u Srbiji.
- Tajna nije, u Srbiji postoje verbalni delikt i crne liste
- EU: Spisak 'nepoželjnih' u Srbiji zbog izražavanja političkih stavova je problematičan
Nacionalni konvent o EU upozorio je da su na tom spisku i članovi njegove Radne grupe koja prati dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, te da se poslednji slučaj zadržavanja nekog od njih dogodio 26. avgusta na međunarodnom aerodromu u Beogradu.
"Dakle, postoje i liste 'za verbalni delikt' koje se odnose i na državljane Srbije. Jer oni očigledno govore ono što se nekome u vlasti ne dopada", rekla je Bojana Selaković.
Srbija je od marta 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Otvorila je 22 od ukupno 35 poglavlja u pristupnim pregovorima i privremeno zatvorila dva.
Najvažniji klasteri, u kojima su i oblasti vladavine prava i ljudskih prava, u zastoju su od decembra 2021. godine. Među njima je i poglavlje 35, "ostala pitanja", kojim je obuhvaćena normalizacija odnosa sa Kosovom.
Obaveze na evropskom putu
Konvent za EU podseća da na evropskom putu Srbija ima obavezu da omogući ljudska prava, slobodu izražavanja i okupljanja, i da postupci državnih organa to dovode u pitanje.
Takođe su konsultacije Vlade i Skupštine sa Konventom o pitanjima integracija obavezne jer on predstavlja javnost u celokupnom procesu, od izrade zakona do finalnih državnih odluka.
Bojana Selaković kaže da Vlada mora da se opredeli da li nastavlja rad sa civilnim sektorom.
"Sadašnji talas autokratskih tendencija vlasti dovodi do ugrožavanja građanskih prava i sloboda, koje inače spadaju u fundamentalni deo pregovaračkog okvira. Dalje pogoršanje u toj oblasti može da dovede do blokada na evropskom putu i da uspori progres Srbije. Ovo još jednom pokazuje da možda ne postoji suštinska opredeljenost Srbije za članstvo u EU", zaključila je Selaković.
Otpor na anti-litijum protestima
Po godišnjem izveštaju globalnog Saveza organizacija civilnog društva CIVICUS, Srbija u poslednjih pet godina važi za zemlju u kojoj se opstruiraju aktivnosti građanskog društva.
Lista CIVICUS-a obuhvata 198 država i teritorija klasifikovanih u pet kategorija: zemlje otvorene za aktivnosti civilnog društva, one u kojima je taj prostor sužen, u kojima vlada opstrukcija takvih organizacija, u kojima su pod represijom, i u kojima nema prostora za njihovo delovanje.
Taj savez NVO grupa kao probleme u Srbiji navodi pritisak policije na ekološke aktiviste, gomilanje tužbi protiv istraživačkih novinara, napade na njih i pritisak na nezavisne sindikate.
Ivan Bjelić kaže da građani "pružaju otpor" masovnim protestima protiv litijuma.
"Ako zajedno sa ljudima iz institucija koji rade pošteno ovu bitku ne budemo dobili, ovde više života neće biti. Ljudskih prava neće biti, a mi ćemo pričati o tome ko će nam koliko vode dati da pijemo dnevno", smatra aktivista Ivan Bjelić.
Na upit RSE u vezi sa ovom temom, Ministarstvo Srbije za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog saopštilo je da nije nadležno za informacije u vezi sa istraživanjima aktuelnog stanja ljudskih prava, te da ih treba potražiti od nezavisnih tela za zaštitu ljudskih prava - Zaštitnika građana ili Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
"Što se tiče pitanja koja se odnose na ocene Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, napominjemo da se ona odnose na delokrug rada Ministarstva za evropske integracije", navodi u odgovoru Ministarstvo.
Na pitanja RSE o zadržavanjima domaćih i stranih državljana na graničnim prelazima iz ovog ministarstva navode da su ona u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
Facebook Forum