"Donete odluke o sankcijama Rusiji prilično su spore i zato nisu toliko efikasne koliko bi mogle biti", ocenio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa(RSE) direktor Centra za finansije i bezbednost pri britanskoj organizaciji Royal United Services Institute (RUSI) Tom Kiting (Keatinge).
Ova organizacija prva je detaljno izveštala o delovima pronađenim u ruskim oružanim sistemima koji su korišćeni na ratištu u Ukrajini, dokazujući zavisnost ruske vojne industrije od kompjuterskih komponenti proizvedenih na Zapadu.
Ubrzo posle ovih izveštaja Sjedinjene Države i Evropska unija su formirale listu sankcija za robu dvostruke namene, odnosno takozvane visoko rizične tehnološke proizvode čiji je izvoz u Rusiju zabranjen.
"Moramo osigurati da pravilno razumemo ko snabdeva Rusiju opremom koja joj je potrebna, kako se to događa, i zaustaviti to što je pre moguće", naveo je Kiting.
On je ocenio da istraživački novinari igraju apsolutno ključnu ulogu u efikasnosti sankcija, jer "nema puno dokaza da vlade sprovode istrage o shemama zaobilaženja sankcija".
Kiting poslednjih godina prati način primene sankcija i angažovan je kao specijalni savetnik Odbora za spoljne poslove Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva.
RUSI je najstarija think tank bezbednosna organizacija na svetu, između ostalog istražuje složene izazove u vezi sa modelima i implementacijom sankcija, kako bi pružila dovoljno uvida za debatu o uspešnosti ovog modela u međunarodnoj politici.
RSE: Šta možemo da očekujemo u narednom periodu kada govorima o sankcijama koje se odnose na Rusiju?
Kiting: Imaćemo Mađarsku kao državu koja predsedava Savetom EU. Ne mislim da ljudi zaista očekuju da će biti puno aktivnosti u oblasti sankcija na nivou EU u drugoj polovini godine. Očigledno, Mađarska ima svoj poseban stav o Rusiji i njenom ratu u Ukrajini.
Ono što treba da vidimo u drugoj polovini ove godine je da zemlje gledaju postojeće režime sankcija i osiguravaju da ih koriste što efikasnije moguće. Mislim da će Velika Britanija i Sjedinjene Države nastaviti da uvode sankcije jer, naravno, mogu ih uvoditi nezavisno.
Ali u konačnici moramo osigurati da pravilno razumemo ko snabdeva Rusiju opremom koja joj je potrebna, kako se to događa, i zaustaviti to što je pre moguće.
Moram reći, istraživački novinari igraju apsolutno ključnu ulogu u efikasnosti sankcija, jer nema puno dokaza da vlade sprovode istrage o shemama zaobilaženja sankcija.
Kako izgleda izvoz preko Srbije?
Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja se od početka ruske invazije na Ukrajinu nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji.
Roba vredna najmanje 71,1 milion dolara izvezena je za Rusiju preko desetak firmi registrovanih u Srbiji, pokazalo je višemesečno istraživanje RSE.
Radi se o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalazi se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
RSE: Tokom poslednje dve godine sankcije su glavni alat spoljne politike koji zapadne vlade koriste u naporima da zauzdaju rusku invaziju u Ukrajini. Kakav je domet sankcija u praksi, kako sve to funkcioniše?
Kiting: Pored pružanja oružja i opšte finansijske podrške, sankcije su bile jedan od glavnih stubova odgovora saveznika Ukrajine.
Sankcije su prošle kroz različite faze.
Mislim da možete reći da su finansijske sankcije bile efikasne utoliko što su sada ruske banke zaista odsutne sa zapadnih tržišta, a imovina centralne banke je zamrznuta. Energetske sankcije su bile donekle efikasne.
Očigledno je došlo do smanjenja kupovine nafte, posebno od strane zapadnih zemalja, ali Rusija i dalje uspešno prodaje naftu drugim zemljama širom sveta i ima pravo na to, a te zemlje imaju pravo da kupuju tu naftu. Zatim imate trgovinske sankcije koje pokušavaju da ograniče pristup Rusije mikroelektronici i drugim važnim dobrima.
Nažalost, one i dalje dolaze do Rusije, prolaze kroz sheme zaobilaženja u trećim zemljama.
To je mešovita slika, rekao bih.
RSE: U različitim oblastima koje ste pomenuli vidimo prostor za zaobilaženje sankcija. Kada je reč o izvozu robe dvostruke namene, vidimo različite mehanizme za distribuciju komponenti proizvedenih na zapadu do Rusije. Na koji način se vlade zapadnih zemalja bore protiv toga?
Kiting: Postoje prilično jednostavni mehanizmi zaobilaženja.
Mislim, ako ste proizvođač mikroelektronike u Evropi nije ilegalno izvoziti u Kazahstan ili Tursku ili Ujedinjene Araske Emirate.
Tu zaista vidimo propuste koje Rusija koristi, a to je stvaranje novih kompanija i izgradnja nabavne mreže koja koristi tu prazninu.
Evropske i druge zapadne zemlje sada prepoznaju taj problem, tako da sankcije prema Rusiji i Belorusiji počinju da uvode takozvane klauzule o zabrani reeksporta.
Drugim rečima, ako izvozite mikroelektroniku u Kazahstan, ona ne može biti ponovo izvezena u Rusiju. To je veoma teško kontrolisati, veoma je teško za vlasti u Velikoj Britaniji ili Francuskoj ili Nemačkoj da provere da li dolazi do reeksporta. Oslanjate se na dobru volju treće zemlje, vlasti u Kazahstanu ili negde drugde, da osiguraju da se to ne događa.
Tako da je to stalna borba da se to spreči.
Alternativa je vršenje pritiska na kompanije u vašoj zemlji. Dakle, ako imate francuskog proizvođača elektronike, on treba da zna da ako mu se prodaja u Kazahstanu odjednom poveća za 400 odsto, to nije dobra stvar, verovatno ukazuje da ta kompanija podržava zaobilaženje sankcija.
RSE: Sankcije su se odnosile na različite oblasti poslednjih godina - od finansijskih tržišta, preko energetskog sektora do proizvodnje i trgovine najrazličitijim proizvodima. Na koji način vlade zemalja koje uvede sankcije mere uspešnost različitih paketa sankcija? Vidite li jasne pokazatelje za merenje uspešnosti ovih mera spoljne politike?
Kiting: Kratak odgovor na vaše pitanje je, ne. Mislim da ne vidimo dokaze. Znate, kad god imam priliku da pitam nekog visokog zvaničnika da li sankcije rade, pokažite mi da sankcije rade, oni će reći nešto poput: naravno da rade.
A onda kažete, molim vas, možete li podeliti dokaze, i oni će reći, pa, Rusi su morali da izgrade mreže za zaobilaženje što pokazuje da rade.
Sada, možete reći da, to je tačno, ali u isto vreme, ako su izgradili mrežu za zaobilaženje a i dalje uspevaju da kupuju ono što im je potrebno, onda sankcije možda jesu radile kratko, ali ne rade do ispunjenja krajnjeg cilja koji bi bio zaustavljanje nabavke.
Mislim da li sankcije rade ili ne, zavisi od pozicije koju zauzimate. Trvdio bih da rade, ali to ne znači da rade onoliko dobro koliko želimo.
RSE: Pomenuli ste pitanje prikupljanje dokaza na kojima se zasnivaju odluke vlada da se određena osoba ili firma nađu na listi sankcionisanih. Ovi dokazi nisu dostupni javnosti i često je nejasno koji se sve materijali prikupljaju. Na koji način vi ocenjujete kvalitet dokaza koji prikupljaju vlade?
Kiting: Između SAD, Velike Britanije i EU očigledno postoje različiti pravni okviri, tako da prag koji morate dostići da biste bili uzeti u obzir za dodavanje na listu sankcija varira.
U slučaju Rusije, osnovni razlog za stavljanje na listu sankcija podrazumeva da ste imali koristi od ruske vlade ili ste je podržali, što se posebno odnosi na oligarhe i biznismene koji su stekli bogatstvo kroz svoje veze sa Kremljom, odnosno da predstavljate direktnu ili indirektnu pretnju po suverenitet Ukrajine kroz industriju koja proizvodi zalihe za rusku vojsku.
Međutim, kada advokati koji rade za oligarhe osporavaju te odredbe za svog klijenta, često su prilično iznenađeni koliko su dokazi slabi, još uvek ne postoji neki vrlo detaljan paket dokaza.
Paketi dokaza su zaista prilično osnovni, ali i ne moraju biti detaljni zato što su razlozi zašto možete biti sankcionisani kao kompanija ili pojedinac vrlo jednostavni - pružanje podrške ruskoj vojsci.
Ako proizvodite kamione, tenkove ili puške kalašnjikov, možete očekivati da ćete biti dodani na listu sankcija jer očigledno podržavate rusku vojsku.
RSE: Dovodi li ovakvo stanje do sve veće aktivnosti lobista i advokata koje angažuju oligarsi i njihove kompanije kako bi očistili svoje ime i reputaciju?
Kiting: Advokati pokušavaju da pomognu pojedincima koji su stavljeni na liste sankcija da se izbore za uklanjanje sa liste. Ti pokušaji su bili veoma neuspešni, bilo je vrlo malo odluka koje su išle u korist oligarha.
Sudovi u Velikoj Britaniji zauzeli su stav da su sankcije osnovni alat spoljne politike Ujedinjenog Kraljevstva i da nije uloga suda da donosi presude u vezi sa spoljnom politikom zemlje.
RSE: A šta u ovom kontekstu znači činjenica da su sankcije alat spoljne politike ?
Kiting: Važno je prepoznati da je to zaista administrativni alat, nije pravni proces. Svakako postoji velika doza političke motivacije u njima jer vlade smatraju da su vredne za slanje poruke.
Na primer, stavljajući određene ljude na listu zbog toga što su proglašeni korumpiranim ili su kršitelji ljudskih prava.
Pa, jasno je da ako biste mogli da ih dovedete na sud, uhapsili biste ih i doveli na sud i optužili ih za kršenje ljudskih prava ili za korupciju, ali često su ti ljudi u zemljama daleko gde SAD ili Velika Britanija nemaju pristup, tako da ih dodavanje na listu sankcija je sve što mogu učiniti.
RSE: RUSI, organizacija za koju radite, uspela je da veoma rano tokom ruske invazije na Ukrajinu identifikuje komponente u ruskim oružanim sistemima i dokaže da zavise od proizvoda sa Zapada.
Šta pokazuju skorašnje analize, vidite li neke nove komponente zapadnih proizvođača u opremi koju koristi ruska vojska u poslednje vreme?
Kiting: Da, imamo sreću da redovno razgovaramo sa visokim zvaničnicima u Ukrajini koji ukazuju na pogoršanje kvaliteta komponenti koje se koriste u određenoj ruskoj vojnoj opremi.
Tehnologija koja je potrebna za vođenje dronova ili za vođenje balističkih raketa sugeriše da postoji neki uspeh u smanjenju pristupa visokotehnološkoj opremi koja je potrebna. Međutim, očigledno da još uvek postoje dronovi i još uvek nažalost padaju rakete na gradove u Ukrajini.
Očigledno da ne činimo dovoljno da ograničimo pristup tim komponentama. Mislim da možete videti neke dokaze da sankcije deluju, ali očigledno ne deluju dovoljno brzo.
Mislim da još uvek nemamo mentalitet da smo u ekonomskoj borbi sa Rusijom u ovoj situaciji. Rezultat je da, nažalost, odluke donete o sankcijama su prilično spore i zato nisu toliko efikasne koliko bi mogle biti.
Postoji neki uspeh, ali ne ni približno dovoljan i svakako ne dovoljno uspeha da se zaustavi ruska vojska u napadima na ukrajinske gradove.
Facebook Forum