Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell (Josep Borelj) preporučio je državama članicama EU ukidanje kaznenih mera Kosovu, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz izvora upućenih u sadržaj dokumenta.
Isti izvori potvrđuju da je ovu preporuku Borrell oslonio na činjenicu da je Kosovo preduzelo korake u pravcu ispunjavanja zahteva EU izraženih u saopštenju od 3. juna 2023.
Evropski šef diplomatije je izveštaj o mogućnosti ukidanja mera predao državama članicama 18. juna.
Ambsadori EU zemalja će oko ovog dokumenta raspravljati 19. juna. Izvori RSE podvlače da će od diskusije na nivou ambsadora zavisiti kako će EU pristupiti dalje ovom pitanju.
Ne isključuje se mogućnost da ukidanje mera bude na dnevnom redu sastanka ministara inostranih poslova EU, koji će biti održan u ponedeljak 24. juna.
Kako potvrđuju izvori koji su ovaj dokument imali na uvid, evropski šef diplomatije je u izveštaju ocenio da bi ukidanje mera predstavljao politički signal i doprinelo bi izbalansiranom kontekstu u kome može napredovati dijalog Beograda i Prištine.
Od Kosova se u međuvremenu očekuje da iskoristi priliku da deluje na neeskalirajući način i izbegne nekoordinisane akcije. Borrell je navodno u izveštaju takođe naglasio da će Brisel nastaviti da prati dešavanja u severnom delu Kosova, kao i akcije Kosova i Srbije, što ne bi trebalo da stvara nove tenzije.
EU je uvela kaznene mere Kosovu u junu 2023. godine, nakon nasilja krajem maja na severu te države, kada su izabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ušli u opštinske zgrade i preuzeli dužnost.
Oni su izabrani na izborima u aprilu 2023., pošto su Srbi napustili kosovske institucije krajem 2022. godine, u znak nezadovoljstva odlukom o registarskim tablicama Vlade Kosova.
Izbore iz 2023. je bojkotovala Srpska lista i lokalno srpsko stanovništvo.
Situacija je eskalirala 29. maja u Zvečanu, posle sukoba između demonstranata i pripadnika Mirovne misije NATO-a na Kosovu (KFOR).
Zvaničnici EU napominju da su mere donete iz konkretnih razloga, kao i da preporuka za njihovo uklanjanje treba da se zasniva na tim razlozima.
Mere koje je EU donela uključuju obustavu svih susreta evropskih zvaničnika sa zvaničnicima iz Prištine, obustavu sastanaka u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja te suspenziju predpristupnih fondova.
EU je takođe odbila da razmotri projekte Kosova u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.
Na sastanku ambasdora koji je održan 23. aprila, ambasadori država članica su prvi put raspravljali mogućnost ukidanja mera.
Tom prilikom su od Borelja zatražili izradu izveštaja, "što je pre moguće".
Više diplomatskih izvora RSE u Briselu je krajem aprila reklo da se većina država članica EU zalaže za ukidanje restriktivnih mera za Kosovo.
Jedina razlika među državama članicama bila je da li da se mere ukinu odmah ili postepeno.
