Protiv migranata i liberalnih vrednosti, za bližu saradnju sa Rusijom. Tako se u najkraćem mogu opisati stranke sa krajnjeg desnog spektra koje su ušle u Evropski parlament (EP) na izborima održanim početkom juna.
Sa mnogima od njih ultradesničarske stranke iz Srbije, ali i vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), već godinama unazad održavaju kontakte.
"Očekujem dalju regresiju ljudskih prava i osnovnih sloboda unutar Srbije koja jeste ohrabrena usponom ekstremne desnice u Evropi", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava.
Iako je Evropska narodna stranka (EPP), konzervativna grupacija partija desnog centra u Evropskom parlamentu, ponovo osvojila najveći broj mesta i očekuje se da će formirati većinu, u najvećim zemljama EU krajnja desnica zabeležila je zavidan rezultat.
U Francuskoj je ultradesničarski Nacionalni savez (RN) osvojio 30 poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, dvostruko više nego koalicija koju je prevodilo Makronov centristički Preporod, što je dovelo do raspisivanja vanrednih izbora.
Alternativa za Nemačku (AfD) je u toj zemlji zauzela drugo mesto po broju osvojenih mandata. Nemačke vlasti klasifikuju AfD kao "ekstremističku organizaciju" i u nekoliko nemačkih saveznih pokrajina se nalazi pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka.
'Prijatelji iz Nemačke'
No, za vanparlamentarnu stranku Zavetnici, čija je predsednica Milica Đurđević Stamenkovski aktuelna ministarka za brigu o porodici u Vladi Srbije, AfD predstavlja "vodeću suverenističku državotvornu opciju u Nemačkoj".
Đurđević Stamenkovski se kao predsednica Zavetnika, u novembru 2023. sastala u Bundestagu sa predsednikom AfD-a Tinom Krupalom (Tino Chrupalla).
Na tom sastanku, kako je saopšteno, bili su saglasni u kritičkom stavu prema politici koju predstavlja Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, i razmenili mišljenja o "dubokoj krizi Evropske unije".
Zavetnici su formirani 2012. godine, nakon što je deo članstva napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku, čiji je predsednik u to vreme bio Vojislav Šešelj, osuđen za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Ne priznaju nezavisnost Kosova i zalažu se za ukidanje Briselskog sporazuma koji su Srbija i Kosovo potpisali 2013. godine. U kampanji za parlamentarne izbore koji su održani krajem 2023, više puta su izjavljivali da osuđuju "LGBT ideologiju i propagandu".
Kontakte sa AfD-om godinama unazad održava i ultradesničarska stranka Dveri. Kao i Zavetnici, i ova stranka na izborima u decembru nije prešla cenzus. Njen doskorašnji predsednik Boško Obradović, koji je sa čela stranke otišao nakon lošeg rezultata na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine, je još 2017. počeo da koketira sa AfD-om.
Kada su nemački ultradesničari u septembru te godine ušli u Bundestag, prvi put od 1945, Obradović im je čestitao na Tviteru (današnji X):
"Sve čestitke prijateljima iz Alternative za Nemačku. Vidimo se u Bundestagu i Beogradu. Idemo dalje. Vreme je za Alternativu za Srbiju", napisao je Obradović.
AfD je uzvratio time što je na predsedničkim izborima u Srbiji 2017. godine podržao Obradovića. To mu nije mnogo pomoglo, imajući u vidu da je osvojio tek nešto više od dva procenta glasova.
Ipak, u narednim godinama je delegacija Dveri bila u Nemačkoj više puta. U decembru 2019. Obradović je, zajedno sa stranačkom koleginicom Draganom Trifković, posetio Bundestag.
U saopštenju koje je stranka iz Srbije objavila nakon posete se navodi da dve stranke vezuju brojne teme, a pre svega: hrišćansko nasleđe Evrope, porodične vrednosti i rešavanje migrantske krize.
"Sve su ovo teme o kojima ćemo nastaviti razgovore ne samo sa Alternativom za Nemačku već i sa drugim evropskim kolegama iz konzervativnih političkih opcija sa kojima delimo mnoga slična razmišljanja, bez obzira što se ne slažemo oko svih tema", rekao je Obradović u saopštenju.
Dok je bio na čelu Dveri Boško Obradović je više puta u javnost iznosio tezu da vlast u Srbiji želi da naseli zemlju migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka i Afrike i da na taj način želi da reši "problem slabog nataliteta u Srbiji".
Njegova stranka je 2019. pokrenula peticiju protiv, kako su naveli, migrantske politike republičkih i lokalnih vlasti.
Osim antimigrantske politike, pokret Dveri poznat je i po anti LGBT politici. Od 2009. godine, mnogo pre nego što su ušle u politiku, Dveri su u više navrata organizovale takozvanu "Porodičnu šetnju".
Skup je najpre organizovan u Beogradu, a kasnije i u još nekim gradovima Srbije uoči Parade ponosa koji organizuju LGBT organizacije s ciljem da ukažu na probleme sa kojima se ta zajednica suočava.
Dveri su 2016. prvi put prešle cenzus i ušle u republički parlament. Danas nemaju predstavnike u Narodnoj skupštini. Politički su protiv evrointegracija i za okretanje Rusiji kao glavnom spoljnopolitičkom partneru.
RSE je zatražio komentar od Dveri i Zavetnika, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Osim vanparlamentarnih stranaka, kontakte sa nemačkim ultradesničarima je imala i vladajuća Srpska napredna stranka. Marko Đurić, visoki funkcioner te stranke tada na mestu direktora vladine Kancelarije za Kosovo, se u junu 2019. sastao sa prеdsеdnikom Odbora za spoljnе poslovе Altеrnativе za Nеmačku u Beogradu.
Kako je saopšteno na sajtu SNS-a, Đurić je nemačkog savеznog poslanika Armina-Paula Hampеla "informisao" o situaciji na Kosovu.
Ohrabrenje za srpsku desnicu
Izabela Kisić smatra da će uspeh krajnje desnice u Evropi predstavljati ohrabrenje za stranke desnog i krajnje desnog spektra u Srbiji koje su po pravilu proruski orijentisane.
"Ono gde Srbija najbolje sarađuje sa Rusijom, a sada će imati i osnažene partnere u Evropi, je odnos prema ljudskim pravima, liberalnim vrednostima i onome što su temelji EU", kaže Kisić.
Na istim predsedničkim izborima na kojima je AfD podržao Boška Obradovića, Markus Fronmajer (Frohnmaier), poslanik AfD-a u Bundestagu, je govorio na predizbornom skupu Narodnog slobodarskog pokreta, male vanparlamentarne stranke sa desnog spektra, koju je osnovao bivši član Dveri Miroslav Parović.
Parović je u oktobru 2014. godine organizovao konferenciju "Nova Evropa" u Beogradu, gde su se, između ostalih, okupili predstavnici Alternative za Nemačku, Slobodarske partije Austrije, francuskog Nacionalnog saveza, a skupu je prisustvovao i bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
U pisanoj izjavi za RSE Parović kaže da je upravo ta konferencija bila početak njegove saradnje "sa onima koji žele saradnju među evropskim nacijama na osnovama koje su degolovske i podrazumevaju Evropu od Lisabona do Vladivostoka".
"Pri tome bih naglasio da je ta saradnja uvek bila i do danas je više bazirana na ličnim odnosima nego na nekoj formalnoj partijskoj saradnji", navodi Parović.
Uspeh stranaka krajnje desnice na izborima za EP, Parović vidi kao "satisfakciju", ali tvrdi da su političke ideje tih stranaka "u ovih deset godina evoluirale i da se ne može govoriti o bilo kakvim ekstremističkim organizacijama".
Govoreći o svojim vezama sa AfD-om, Parović navodi da održava kontakte sa "liberalnijim" delom te stranke.
"Ja nikada nisam imao kontakte sa tim 'tvrdim jezgrom', sa njima su odnose gradili Zavetnici i Dveri, ali i ljudi iz SNS. Moj lični prijatelj je Markus Fronmajer, poslanik AfD koji je deo liberalne struje. Markus je rumunskog porekla, a oženjen je Koreankom iz Rusije, tako da nije baš 'maneken' politike zagovaranja proterivanja stranaca iz Nemačke", kaže Parović.
Pre nego što je ušao u nemački parlament kao poslanik AfD-a, Markus Fronmajer je bio član Mlade alternative za Nemačku (JA), omladinskog krila ove stranke.
Nemačke vlasti su JA 2023. klasifikovale kao "apsolutno ekstremno desničarsku grupu". U izveštaju iz 2019. godine, Savezna kancelarija za zaštitu ustava Nemačke zaključila je da Fronmajer ima "veze sa desničarskim ekstremističkim izdavačima/novinarima" i "islamofobičnom Nemačkom odbrambenom ligom".
U izveštaju Kancelarije se, između ostalog, ukazuje i na Fronmajerovu objavu na Fejsbuku iz jula 2016. u kojoj je napisao da su muslimani koji stižu u Evropu "potencijalni bezbednosni rizik", te da "u narednih nekoliko godina nijedan musliman ne sme doći u Evropu".
Na skupu u Smederevskoj Palanci Fronmajer je rekao da Parovića poznaje od 2013. godine i pohvalio ga da je jedan "od prvih koji je širio ideje o 'Novoj Evropi'".
"Osovinu Pariz – Berlin – Beograd – Moskva gradićemo zajedno", rekao je tom prilikom Fronmajer.
Zavetnici, Dveri, kao i Parovićev Narodni slobodarski pokret zalažu se za tešnju saradnju Srbije i Ruske Federacije. Predstavnici Zavetnika i Dveri u više navrata su posećivali Rusiju. Dvojica poslanika Dveri su se u martu 2024. sreli i sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom na osnivačkom kongresu Međunarodnog pokreta rusofila u Moskvi.
Milica Đurđević Stamenkovski je u februaru 2022. u Moskvi članovima ruske Dume i predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova iznela predlog da se Rusija uključi u pregovore između Beograda i Prištine.
U Nemačkoj se AfD ove godine suočio sa optužbama da je Maksimilijan Krah, jedan od vodećih kandidata te stranke za evropske izbore, dobijao novac iz Rusije i Kine. Istovremeno, Peter Bistron, drugi na listi AfD-a za izbore za EU, optužen je da je dobio 20.000 evra od ljudi koji su povezani sa ruskim predsednikom Vladimira Putina u cilju širenja propagande Kremlja. I Krah i Bistron su negirali optužbe.
Veze sa Rusijom
Izabela Kisić podseća da ultradesničarske stranke u Evropi ne samo da imaju pozitivan odnos prema Kremlju, već postoje i izveštaji o njihovim finansijskim vezama.
"Postoje i brojni izveštaji da je Kremlj finansijski podržavao kampanju Marin Le Pen u Francuskoj", kaže Kisić.
Istražni odbor Narodne skupštine Francuske za strano mešanje je u junu 2023. ukazao na ideološke veze između Nacionalnog saveza i ruskog rukovodstva.
Nacionalni savez je ranije uzeo zajam od ruske kompanije Aviazapchast S.A, što su protivnici Nacionalnog saveza dugo tumačili kao znak veza ove stranke sa Rusijom.
Nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 2022. godine, predsednik Nacionalnog Saveza Žordan Bardela (Jordan Bardella) i drugi poslanici ove stranke u Evropskom parlamentu glasali su za rezoluciju EU kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. Ipak, u novembru 2022. su bili uzdržani pri glasanju za pružanje finansijske pomoći Ukrajini.
Nacionalni savez zalaže se za ograničavanje slobodnog kretanja migranata sprovođenjem kontrole na nacionalnim granicama, kao i za povlačenje iz klimatskih sporazuma Evropske unije.
Televizija Al Jazeera je 2019. godine otkrila bliske veze Nacionalnog saveza sa ultradesničarskom grupom "Generacija identiteta". Reč je o omladinskom krilu neonacističke organizacije Blok Identitaraca, koja je zabranjena u Francuskoj.
U dokumentarcu, koji je jednim delom sniman tajno, se mogu videti visokopozicionirani funkcioneri RN-a kako u privatnom baru, koji funkcioniše kao sedište grupe u gradu Lilu, izražavaju podršku politici Identitaraca protiv imigracije.
Bivši pripadnik Identitaraca je Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i član Srpske napredne stranke. Njega je na tu funkciju imenovala Vlada Srbije 2020. godine.
Za Izabelu Kisić je ovo pokazatelj da vladajuća stranka u Srbiji u izvesnoj meri deli antiliberalne stavove koje zagovaraju ultradesničarske stranke.
"SNS ne samo da sarađuje sa ultradesničarskim strankama unutar Srbije, već to čini na evropskom nivou. Oni su prirodni saveznici. Pitanje je, međutim, kako će Evropska narodna partija, kojoj SNS pripada, gledati na te kontakte", kaže Kisić.
Uticaj ruske invazije
Sada je sigurnost Evrope na prvom mestu. Bojim se da će se u tom smislu mnogo više zatvarati oči pred kršenjem ljudskih prava ne samo u Srbiji već u čitavoj EU- kaže Izabela Kisić.
Ona napominje da rast ekstremne desnice u Evropskoj uniji nije došao neočekivano.
"To je dug proces koji traje više od decenije", kaže Kisić i dodaje da je nakon ruske invazije na Ukrajinu pitanje ljudskih prava sve manje u fokusu Evropske unije, što odgovara krajnjoj desnici.
"Sada je sigurnost Evrope na prvom mestu. Bojim se da će se u tom smislu mnogo više zatvarati oči pred kršenjem ljudskih prava ne samo u Srbiji već u čitavoj EU", kaže Kisić.
Prema njenim rečima, ključno pitanje je kakav će biti rezultat vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj, koji se održavaju 30. juna i 7. jula, nakon što je krajnja desnica dobila najviše poslanika na glasanju za EP.
"Rekla bih da ne samo da ultradesničarska opozicija, već i aktuelna desničarska vlast, ima očekivanja da će doći do promene u pojedinim zemljama EU, pre svega u Francuskoj. Time ne samo da bi oslabili pozivi za pridruženje Srbije Evropskoj uniji, nego bi se otvorio put i snažnijoj saradnji i stvaranju saveza tih pojedinih evropskih zemalja, Kremlja i Srbije. To je nešto što ide na ruku proruskoj politici u Srbiji", zaključuje Kisić.
Politički zemljotres u Francuskoj izazvao je težak poraz liberala fracuskoj predsednika Emanuela Makrona. Ultradesničarski Nacionalni savez (RN), koji predvodi Žordan Bardela (Jordan Bardella), osvojio je 30 poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu, dvostruko više nego koalicija koju je prevodilo Makronov centristički Preporod.
Aktuelni ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović se u septembru 2023. pohvalio zajedničkim fotografijama sa Marin Le Pen, bivšom predsednicom Nacionalnog saveza, koja je i dalje članica te stranke. Popović, koji je i u tom trenutku bio član Vlade Srbije na funkciji ministra bez portfelja, je uz fotografije saopštio da je bio gost na godišnjem okupljanju pristalica italijanske desničarske stranke Severna liga u Pontidi na severu Italije.
Kako se može videti na fotografijama, Popović se fotografisao i sa prvim čovekom Lige Mateom Salvinijem, evroskeptikom i populistom koji se protivi prihvatanju migranata iz Afrike i Bliskog istoka u Italiju i EU.
Kako se navodi u saopštenju, Popović je sa Le Pen i Salvinijem razgovarao "o unapređenju prijateljskih odnosa Srbije sa Italijom i Francuskom, kao i potrebi okupljanja svih konzervativnih i patriotskih partija Evrope".
Nenad Popović je od novembra 2023. na crnoj listi Sjedinjenih Država zbog bliskih poslovnih i političkih veza sa Rusijom. Za njegovo ime vezuje se mreža firmi registrovanih u Rusiji koje se bave različitim delatnostima, o čemu je RSE detaljno pisao.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji nakon početka invazije. Istovremeno je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, zbog čega su više puta stizale opomene iz Brisela da zvanični Beograd treba da usaglasi svoju spoljnu politiku sa EU.
