Dostupni linkovi

Lideri EU zasada bez dogovora o kandidatima za institucije Unije


Lideri država EU na sastanku u Briselu, 17. juna 2024.
Lideri država EU na sastanku u Briselu, 17. juna 2024.

​Lideri Evropske unije (EU) se nisu se na sastanku 17. juna uspeli dogovoriti o imenovanjima novih rukovodioca evropskih institucija.

Nedostatak dogovora je potvrdio i odlazeći predsednik Evropskog saveta Charles Michel (Šarl Mišel).

"“Naša je dužnost da se do kraja juna dogovorimo o kandidatima za čelne pozicije u EU i strateškoj agenda", izjavio je Michel na kraju radne večere evropskih lidera.

Mislilo se da će ovo biti među lakšim samitima EU.

Šefovi država i vlada je trebalo da se načelno dogovore oko imena za koje je već postojala neformalna saglasnost.

Međutim sve se promenilo kad su lideri onih država ili vlada koje dolaze iz bloka Evropskih narodnjaka tražili udeo i na funkciju predsednika Evropskog savet.

Predsednika Evropskog saveta, biraju lideri EU, na period od dve i po godine, a mandat se može samo jednom obnoviti.

Od kada postoji institucija predsednika Evropskog saveta, svaki od njih je prošao kroz puna dva mandata od ukupno pet godina na čelu institucije.

Prema više izvora sa sastanka, Evropski narodnjaci su tražili da se mandat predsednika Evropskog saveta podeli na dva dela od po dve i po godine, gde bi jedan od mandat dobili upravo narodnjaci.

To je čini se predstavilo glavni kamen spoticanja i bio je uzrok zašto nije došlo do saglasnosti lidera.

Ako bi se zadovoljili zahtevi evropskih narodnjaka da se mandat predsednika Evropskog saveta prepolovi, to bi išlo na uštrb socijaldemokratama, drugoj po veličini partiji u EU, koji bi u tom slučaju nakon dve i po godine ostali bez ijedne ključne funkcije u institucijama.

Lideri su načelno trebali da se dogovore o celom paketu: ime šefa ili šefice Evropske komisije, evropskog saveta i viskog predstavnik ili predstavnice EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.

Na stolu su bila tri imena; Ursula von der Leyen koja se nadala reizboru na čelo Evropske komisije, bivši portugalski premijer Antonio Kosta za predsednika Evropskog saveta, te premijerka Estonije Kaja Kallas za novu šeficu evropske diplomatije.

Imena su predstavljala politički i geografski balans. Nemica Von der Leyen je članica Evropskih narodnjaka, Portugalac Kosta je socijaldemokrata a Estonka Kallas dolazi iz grupacije liberala.

Ovo su tri partije koje su dobile najviše glasova na evropskim izborima.

Diskusije će lideri nastaviti krajem naredne nedelje kada se 27. i 28. juna održava redovni samit EU.

Uloga predsednika Evropskog saveta je da predsedava sastancima na nivou lidera EU i unapredi rad Saveta.

Predsednik obezbeđuje pripreme sastanaka Evropskog saveta i kontinuiteta njihovog rada, te pomaže da se olakša kohezija i konsenzus.

Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku obično im dvostruku ulogu. On je jedan od potpredsednika Evropske komisije i ujedno ima ulogu šefa evropske diplomatije.

Ova osoba upravlja zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Svojim predlozima doprinosi oblikovanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike i osigurava sprovođenje odluka koje su usvojili Evropski savet i Savet EU.

Takođe radi na izgradnji konsenzusa država članica EU i njihovih odgovarajućih prioriteta, uključujući predsedavanje sastancima između ministara spoljnih poslova EU, ministara odbrane, trgovine i razvoja.

Ove zadatke su u prethodnih pet godina obavljali Šarl Mišel, bivši premijer Belgije, i Žozep Borelj (Josep Borrell), bivši ministar inostranih poslova Španije.

XS
SM
MD
LG