Bez obzira na dobre rezultate koje su postigle one stranke koje pripadaju ekstremnoj desnici na evropskim izborima, njihov rast nije bio dovoljan da bi one suštinski uticale na politike Evropskog parlamenta (EP) u budućem sazivu.
Desničarske partije nisu stigle do trećeg mesta na listi pobednika.
Nakon izbora od 6. do 9. juna, liberali, su ostali na toj poziciji, iako se zbog pada koji su zabeležili u odnosu na glasanje od pre pet godina smatraju moralnim gubitnicima.
Partije desnog i levog centra, evropski narodnjaci i socijaldemokrate, su postigle solidne rezultate, nadmašivši sve ankete da će doživeti gubitke iako se očekivalo da će zadržati prvo i drugo mesto sa mnogo slabijim rezultatima.
Ove tri političke grupacije (narodnjaci socijaldemokrate i liberali) pripadaju takozvanom proevropskom bloku. One će zajedno imati preko 400 evropskih zastupnika, u sazivu koji broji 720 poslanika Evropskog parlamenta.
U tom smislu, može se potvrditi da će Evropski parlament nastaviti sa proevropskim politikama i politikama podrške težnji zemalja Zapadnog Balkana da se približe evropskim strukturama.
Da li je proširenje u riziku?
Žiga Faktor, ekspert Instituta za Evropske politike (EUROPEUM), smatra da uprkos dobicima desničarskih i krajnje desnih partija, teško je zamisliti da bi EU dramatično promenila svoje stavove o procesu proširenja.
Najverovatnije ćemo videti nastavak pristupa (prema Zapadnom Balkanu) koji je zacrtao prethodni saziv Evropskog parlamenta- kaže Žiga Faktor.
"Tačno je da su poslanici Evropskog parlamenta kao predstavnici delegacija EP ili izvestioci o pojedinim zemljama Zapadnog Balkana veoma važni za odnose EU i regiona. U tom pogledu, najverovatnije ćemo videti nastavak pristupa koji je zacrtao prethodni saziv Evropskog parlamenta, jer se očekuje da će velika koalicija evropskih narodnjaka, socijaldemokrata i liberala ostati na vlasti. Možemo očekivati dalje fokusiranje na proces koji je zasnovan na zaslugama, snažno fokusiran na aspekte demokratizacije i vladavine prava, ili usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU", izjavio je Faktor za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Šta predstoji?
Pawel Zerka iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) priznaje da promena na desno u smislu glasova će uticati na politike EU koje se odnose na klimatske promene, migracije, proširenje te vladavini zakona.
U izjavi za medije, Zerka upozorava da su desničarske stranke deo nacionalnih vlada u već osam od 27 EU zemalja (vode vlade u Mađarskoj i Italiji, kao deo vladajuće koalicije u Holandiji, Finskoj, Slovačkoj, Češkoj i Hrvatskoj, i u Švedskoj pružaju parlamentarnu podršku Vladi).
On naglašava da bi rezultat iz Austrije – gde je Slobodarska partija dobila najveći broj glasova – takođe mogao da najavi učešće krajnje desnice u sledećoj vladi zemlje, nakon nacionalnih izbora kasnije ove godine.
"Sve ovo utiče na liderstvo i prioritete EU", smatra Zerka.
Takođe podvlači da je najzanimljivija stvar koju treba posmatrati u predstojećim nedeljama je efekat koji bi ovi izbori mogli da imaju na glavne odluke EU – uključujući ne samo sastav sledećeg rukovodstva EU, već i proširenje, sa fokusom na početak pregovora o članstvu između EU i Ukrajine.
Naredni samit lidera država i vlada EU će biti održan 17 juna. Još jedno okupljanje lidera je predviđeno za 28. i 29. juni. Ova dva susreta će biti posvećena pronalasku imena za čelnike ključnih institucija EU; Evropske komisije, Evropskog sveta i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Na oba sastanka će se pojaviti i oni lideri koji su pre nedelju dana bili jaki: Emanuel Makron (Emmanuel Macron) iz Francuske i Olaf Šolc (Olaf Scholz) iz Nemačke.
Partije obojice su doživele ozbiljne gubitke na evropskim izborima.
Makronova partija je dobila dvostruko manje glasova od ekstremno desničarske partije Marin Le Pen (Marine Le Pen) što je izazvalo zemljotres u zemlji i raspuštanje skupštine, te raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Socijaldemokrate nemačkog kancelara Olafa Šolca su izgubile od desničarske Alternative za Nemačku (AfD) koja je zauzela drugo mesto, i ostavila Šolcovu partiju na slaboj trećoj poziciji.
Izborna "zvezda", italijanska premijerka Đorđa Meloni (Georgia Meloni), takođe će biti tu. Nakon dve godine na čelo italijanske vlade, njena partija Fratelli d'Italia je čvrsto prva stranka sa skoro 30 odsto glasova.
Ipak, iako pripada ultradesničarskom bloku, Meloni u prethodne dve godine nije okrenula leđa ključnim principima EU i čvrsto je podržavala Ukrajinu u ratu protiv Rusije.
"Što se tiče međunarodnih pitanja, moramo očekivati kontinuitet od Melonijeve vlade. Proukrajinski stav neće jenjavati", smatra Arturo Varvelli, iz rimskog sedišta Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Efekti rata u Ukrajini
Iako je Zapadni Balkan deo procesa proširenja za skoro dve dekade, proces širenja evropske porodice je postao glavni spoljno-politički prioritet EU, tek nakon ruske agresije na Ukrajinu, od februara 2022. godine.
Do tada je sporost u rešavanju mnogih pitanja pokazivala nivo spremnosti evropskih lidera da podstaknu integracijske procese.
Jedan od primera je situacija sa Severnom Makedonijom koja je u dugotrajnim političkim procesima učinila mnoge kompromise (uključujući i promenu imena) kako bi otpočela proces pristupnih pregovora.
U godini početka rata u Ukrajini, Evropski savet je odobrio otvaranje pristupnih pregovora ali Severna Makedonija je i dalje na čekanju otvaranja prvog poglavlja od 2018. godine.
Drugi primer je Kosovo koje godinama čekalo na na viznu liberalizaciju iako je zemlja ispunila sve uslove i od 2018. imala preporuku Evropske komisije da joj se omogući bezvizni rezim.
Nakon višegodišnjeg skupljanja prašine u fijokama evropskih prestonica, ovaj dosije je izvučen tek nakon početka rata u Ukrajini, da bi se slobodno putovanje a kosovske građane omogućilo tek u januaru ove godine.
Takozvani "zamor od proširenja", koji je bio redovna tema do februara 2022, usled naraslih bezbednosnih rizika kako na Zapadnom Balkanu, a posebno u zemljama istočnog partnerstva (osim Ukrajine, Moldavija i Gruzija) jednostavno se izgubio.
U manje od dve godine, Brisel je uradio prema državama Zapadnog Balkana učinio više, nego što je bio slučaj u celoj protekloj dekadi: Albanija i Severna Makedonija su 2022. dobile zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora (na otvaranje se čeka), Bosna i Hercegovina je uprkos dubokim podelama i upitnoj funkcionalnosti, iste godine dobila status kandidata, a naredne 2023. i potvrdu da će, "kad ispuni uslove" koji se većinom tiču snage institucija u zemlji, otvoriti pristupne pregovore sa Briselom. Kosovu su prvog dana 2024. ukinute vize.
Kijev i Kišinjev su na čekanju za otvaranje pristupnih pregovora, idealno tokom juna ove godine.
Šta ako desnica nastavi da raste?
Iako stranke krajnje desnice nisu pokazale tako dobre rezultate na junskim izborima, zabrinjavajući je trend podrške ovim snagama na nacionalnom nivou.
To će se svakako odraziti na Evropski savet kojeg čine šefovi država i vlada članica EU. Evropski savet je najviše političko telo Evropske unije, gde se odluke donose konsenzusom.
Partije krajnje desnice su u principu evroskeptične.
Kako se broj evroskeptičnih lidera i partija povećava na nacionalnom nivou, stavovi koje države članice zauzimaju u okviru Evropskog saveta mogu se promeniti.
Sudeći prema izbornim rezultatima, ne samo na evropskim izborima već i glasanjima na nacionalnom nivou, glasači u evropskom kontinentu, čini se da ne dele dosadašnje mišljenje lidera kada je u pitanju proširenje.
U Finskoj, Švedskoj, Holandiji, Italiji i Hrvatskoj krajnja desnica je deo vladajućih koalicija.
U Austriji, gde će se nacionalni izbori održati u septembru, sudeći po anketama, vodi krajnja desnica.
U Portugalu i Slovačkoj, krajnja desnica je značajno povećala svoj udeo glasova na nedavnim nacionalnim izborima.
Prema raznim anketama koje se obavljaju u svim državama članicama, javna podrška ulasku Ukrajine u EU najniža je u Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj i Austriji – svim zemljama u kojima ekstremno desničarske partije imaju snažan uticaj.
Stranke koje su dobile najviše glasova u Holandiji, Austriji, Francuskoj ili Nemačkoj uglavnom su skeptične prema daljem proširenju EU.
Ove partije su ostvarile značajne uspehe na evropskim izborima, a imaju ili bi mogle dobiti značajnu podršku i na svojim nacionalnim parlamentarnim izborima koji će uslediti.
Kampanja ovih stranaka se uglavnom fokusira na politiku migracija ili klimatske promene.
U tom smislu, proširenje EU možda nije na vrhu liste prioriteta kampanje ali rast glasova za ove partije može kao posledicu imati i izmenjen kurs u Evropskom savetu, tamo gde evropski lideri imaju ključnu reč za ključne procese, uključujući proširenje.
Iako veruje da evropska perspektiva za države koje teže priključenju nije dovedena u pitanje, Žiga Faktor upozorava da postoji ozbiljna opasnost da aktuelna politička atmosfera u kojoj desničari rastu utiče na odluke Evropskog saveta za čije funkcionisanje je nužna saglasnost.
"Posmatrajući proces iz dugoročne perspektive, što je krajnja desnica jača na nacionalnom nivou, to će njihov glas imati veći uticaj na društvo. I ne može se isključiti da ovi glasovi pokušavaju da se zalažu protiv proširenja zbog socioekonomskih uticaja ili drugih, eventualno bilateralnih, pitanja", kaže Faktor u izjavi za (RSE).
"U situaciji u kojoj bi nacionalni parlamenti, ili ponekad čak i sami građani, glasali o budućem članstvu zemalja Zapadnog Balkana, podrška građana EU je ključna za uspešno zatvaranje procesa i ovde bih zaista pazio kako će se oblikovati diskusije na nacionalnom nivou, tako da proširenje ne dobije sličnu toksičnost kao migracija ili evropski zeleni dogovor", navodi Faktor.
Bilčik i Fon Kramon odlaze, Picula ostaje
Novi saziv Evropskog parlamenta se konstituiše 16 jula.
Odmah nakon završetka izbornog procesa stranke koje su dobile glasove rade na formiranju političkih grupacija. Da bi se formirala jedna politička grupacija, ta treba imati najmanje 23 članova iz najmanje 7 država članica.
Prvi zadatak novog saziva EP je potvrda šefa Evropske komisije (EK) nakon što se oko imena usaglase lideri EU. Kasnije tokom jeseni Evropski parlament ispituje i odobrava kandidate za evropske komesare. Predlog komesara ide u principu: jedna država-jedan komesar.
Na kraju EP glasa ponovo o celom kolegijumu EK, uključujući predsednika ili predsednicu, potpredsednike EK, šefa evropske diplomatije te evropske komesare.
Takođe tokom jeseni, imenovaće se izvestioci za sve zemlje u procesu pristupanja, uključujući i države Zapadnog Balkana. Tokom mandata oni jednom godišnje rade na izveštaju o zemlji za koju su nadležni. O izveštaju u formi Rezolucije se glasa na plenarnoj sednici.
Izvestioci za Srbiju i Kosovo, Vladimir Bilčik i Viola fon Kramon (Viola von Cramon), sigurno je, neće biti ponovo na funkcijama. Bičkik nije ni kandidovan za Evropski parlament a Fon Kramon nije uspela da dobije još jedan mandat.
Dosadašnji izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula je ponovo izabran za evropskog zastupnika.
Facebook Forum