Od molebana za Srbiju i Republiku Srpsku, preko deklaracije, do folklora.
Tako je organizovan "Svesrpski sabor" pod nazivom "Jedan narod, jedan sabor - Srbija i Srpska".
Sa idejom da potvrdi srpsko jedinstvo ova manifestacija, najavljena i kao "velika fešta", održana je u subotu u Beogradu.
Na zajedničkoj sednici vlada Srbije i bh entiteta Republika Srpska (RS) jednoglasno je usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.
Dokument se, kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poziva na Dejtonski sporazum i u njemu nema reči o razdruživanju u Bosni i Hercegovini.
Ovaj dokument trebalo bi da potvrde parlamenti Srbije i RS u narednih 90 dana.
Dve vlade usvojile su i predlog o raspisivanju međunarodnog konkursa za izradu spomenika i memorijalnih centara posvećenih jasenovačkim žrtvama.
Sabor se održava u trenutku pojačane retorike vlasti o "ugroženosti srpskog naroda" zbog usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, čemu su se protivili Beograd i Banjaluka.
Učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik, kao i zvaničnici najviših institucija Srbije i RS.
Bili su i predstavnici Srba iz regiona, poput Andrije Mandića, predsednika Skupštine Crne Gore i poslanika Milana Kneževića.
Takođe i predstavnici Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koju podržava zvanični Beograd, kao i Ivan Stojiljković, poslanik u parlamentu Severne Makedonije.
Na saboru je učestvovao i patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije i drugi crkveni velikodostojnici.
Sabor je započeo u Hramu Svetog Save molebanom, kako je rečeno, za Srbiju i Republiku Srpsku.
Potom su se zvaničnici, ali i patrijarh i crkveni velikodostojnici, preselili u Palatu Srbija gde su održani sastanci i zajednička sednica vlada Srbije i Republike Srpske.
Šta je rečeno na zajedničkoj sednici vlada?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske da su u Deklaraciji pažljivo birane reči i da "nema reči o razdruživanju" u Bosni i Hercegovini.
Dokument se, kako je rekao, poziva na Dejtonski sporazum, kojim je Bosna i Hercegovina definisana kao država dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske i Brčko distrikta.
Dodao je da su uvaženi "određeni zahtevi Republike Srpske" jer kako je naveo "ne možemo mi biti ti koji će ljudima iz Republike Srpske da kažemo da bolje razumemo njihove probleme".
Vučić je poručio da Srbija "nikada neće ostaviti Republiku Sprsku na cedilu".
"Vi donosite svoje odluke, samo vas molim da milion puta razmislite koliko nam je svima potreban mir. Moja molba je da pokušate da u miru i razgovorima, i u skadu sa Dejtonskim sporazumom rešavate probleme", dodao je.
Predsednik Srbije je poručio da je "veoma važno da na svakom mestu pružimo Bošnjacima ruku".
Vučić je rekao da se u Deklaraciji govori i o Kosovu i poštovanju Rezolucije 1244.
"Ali smo jasno govorili i o dijalogu kao suštinskom načinu rešavanja problema između nas i Albanaca. Ne postoji drugo rešenje sem dijaloga" dodao je.
Prema njegovim rečima u Deklaraciji se jasno govori o evropskoj perspektivi, ali i da postoji tačka koja govori o očuvanju tradicionalnih prijateljstava.
Govoreći o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, koja je usvojena u UN, Vučić je rekao da niko nije pružio odgovor na pitanje da li je ona donela pomirenje unutar BiH i regiona. Ocenio je da je "jednima donela radost, a bes i gnev na drugoj strani".
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da "nećemo odustati" od toga da se 15. februar, što je Dan državnosti Srbije, obeležava kao dan Republike Srpske.
On je dodao "ostaćemo privrženi činjenici da je 9. januara nastala Republika Srpska i prigodno ćemo obilježiti dan nastanka RS". Dan RS, koji se obeležava 9. januara, Ustavni sud Bosne i Hercegovine tri puta je proglasio neustavnim.
"RS je bila zadovoljna autonomijom koju je dobila putem Dejtonskog sporazuma, ali je to dovedeno u pitanje. BiH ne može da nastavi sa kršenjem Dejtona, bolje je da živimo kao dobre komšije nego da budemo trajno posvađani ukućani", poručio je Dodik.
Dodao je da srpski narod želi mir.
Dodik je rekao da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, istorijski dokument koji rehabilituje srpske nacionalne interese.
"Deklaracija je dala odgovore na mnoge izazove šta treba da činimo u budućnosti", naveo je.
I Dodik se osvrnuo na Rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici.
"Mi nismo genocidni narod i ova rezolucija se nas ne tiče u smislu da treba da je provedemo", rekao je Dodik.
Dodik je kasnije, na Trgu Republike, rekao da je RS privržena Dejtonskom sporazumu, ali da je moguće da će RS uskoro morati da zatraži podršku Srbije za rešenje svog statusa.
"Nemoguće je da živimo sa onima koji su pokušali da nam nametnu genocidnost kao trajno obeležje ovog naroda, koji to nije", naveo je Dodik.
Rezolucijom, koja je 23. maja usvojena u Ujedinjenim nacijama, proglašava se 11. jul Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
U rezoluciji se ne pominje nijedan narod, niti država.
Milan Knežević, poslanik u Skupštini Crne Gore i lider Demokratske narodne partije uputio je, tokom zajedničke sednice vlada Srbije i RS, molbu da se prihvate zahtevi za ostvarenje nacionalnog interesa srpskog naroda u Crnoj Gori.
"Da se srpski jezik normira kao službeni u Ustavu, da podržitie našu inicijativu da se potpiše međudržavni sporazum o dvojnom državljanstvu između Crne Gore i Srbije“, rekao je.
Takođe je zatražio podršku i za inicijativu o stvaranju posebnih, ekonomskih, duhovnih i kulturnih veza sa Srbijom i Republikom Srpskom.
Patrijarh Porfirije: Nismo se sabrali ni protiv koga
U govoru koji je održao u HramuSvetog Save nakon molebana, patrijarh Porfirije je rekao "sabrali smo se da se pomolimo bogu za jedinstvo duhovno, sabornost našeg naroda, kao i za mir među svim ljudima i svim narodima".
"Ne sabiramo se protiv bilo koga nego za dobro, najpre svoje ali i svih koji žive sa nama i oko nas", dodao je.
Pozvao je na jedinstvo i slogu, kao i izgradnju mira sa svima.
Zašto je sabor bio potreban?
Sabori, kao način donošenja odluka, praktikovani su u davna vremena.
Ovaj stari narodno-crkveni model odlučivanja, koji potiče iz srednjeg veka, sada su na scenu vratili Vučić i Dodik.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je za RSE da bi lupu javnosti trebalo staviti na tome šta se nalazi u Deklaraciji.
"Kulturna i ekonomska saradnja su apsolutno legitimne i uobičajene. Ali ono što mislim da budi sumnju i zapravo izaziva čak i neku vrstu straha, posebno prema narodima u regionu Zapadnog Balkana jeste najava te deklaracije", naveo je.
On je komentarišući održavanje "Svesrpskog sabora" ocenio da se na taj način zaokružuje koncept "srpskog sveta".
"Građanima srpske nacionalnosti i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini je predstavljen njihov etnicitet kao najvažniji identitet, a ne njihova građanska prava i slobode, koje se tu stavljaju sa strane", ocenio je.
Ideju "srpskog sveta" proklamovao je proruski potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, kada je bio na čelu Ministarstva odbrane, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao da je to zvanična politika.
Milosavljević kaže da se kroz aktivnosti sabora vidi i velika uloga Srpske pravoslavne crkve, ali ne na način koji Ustav Srbije dopušta.
"Nego vidimo eklatantno gaženje principa sekularnosti", rekao je Milosavljević.
Dodik pred sabor bio sa Putinom
Premijer Srbije Miloš Vučević i predsednica Skupštine Ana Brnabić dočekali su 7. juna na prelazu Sremska Rača zvaničnike Republike Srpske.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, došao je na sabor posle još jednog susreta sa ruskim liderom Vladimirom Putinom sa kojim je razgovarao u Sankt Peterburgu.
Dodik, proruski lider Srba u BiH, koji je pod američkim i britanskim sankcijama, zahvalio je Putinu što Rusija na Generalnoj skupštini UN nije glasala za Rezoluciju o Srebrenici.
Putin je uzvratio da Rusija ne menja stav u vezi sa Dejtonskim sporazumom, te naveo kako je "Dejton osnov za očuvanje situacije u BiH, ali i za razvoj".
Dodik se sastao sa Putinom u trenutku najnovije političke krize u BiH, izazvane potezima vlasti bh entiteta RS nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici.
Vlada RS je 30. maja imenovala radnu grupu sa ciljem izrade predloga sporazuma o "mirnom razdruživanju" u Bosni i Hercegovini.
Uoči sabora Dodik je najavljivao da će tražiti podršku Srbije u vezi sa "razdruživanjem" Republike Srpske i Federacije BiH.
Na to je Vučić odgovorio da "ne može" da komentariše inicijativu o razdruživanju i da je pozicija Srbije poštovanje Dejtonskog sporazuma.
Pokušaj otcepljenja bio bi direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine kojima je definisan i status dva entiteta.
Centralno obeležavanje sabora bilo je na centralnom Trgu republike uz folklorne ansamble.
Događaj je završen u večernjim satima vatrometom iz, kako je najavljeno, "Parka Republike Srpske".
Facebook Forum