U Srbiji hapse po optužbama nepoznatim na Kosovu

Vlasti Srbije nastavile su hapšenje kosovskih Albanaca pod sumnjom da su počinili ratne zločine na Kosovu krajem 90-ih.

Poslednji je uhapšen Tefik Mustafa, koji je 1. juna zaustavljen na graničnom prelazu Merdare.

Istovremeno je Sadiku Durakuu, uhapšenom u aprilu, produžen pritvor do 30 dana.

Kosovo optužuje Srbiju za arbitrarno hapšenje i traži reakciju zemalja Kvinte i Evropske unije (EU).

Za to vreme institucije Srbije se ne oglašavaju.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li postoji spisak građana Kosova albanske nacionalnosti koji su osumnjičeni za ratne zločine.

Nije odgovoreno ni na pitanje da li Srbija razmenjuje pravosudne zahteve sa Kosovom u skladu sa Sporazumom o međusobnoj pravnoj pomoći posredstvom EU.

Fond za humanitarno pravo Kosova ukazao je u godišnjem izveštaju za 2023. godinu na nužnost uspostavljanja saradnje između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije.

Kosovo zahteva odgovornost Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova Kosova je za RSE navelo da je Kosovo preko svoje Kancelarije za vezu u Srbiji zatražilo da se razjasne razlozi hapšenja Tefika Mustafe.

Takođe, Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da preduzme korake za hitno oslobađanje Mustafe.

"Istovremeno se zahteva odgovornost srpske države za ove samovoljne i destruktivne radnje koje su u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima", navedeno je u odgovoru.

Na upit RSE za komentar ovih navoda kosovskih vlasti, u Beogradu nisu odgovorili ni Ministarstvo pravde ni Ministarstvo spoljnih poslova.

Prethodno je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo da je Mustafa kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova naveden u izjavama svedoka kao učesnik u otmici trojice srpskih policajaca na Kosovu.

Policajcima se nakon toga "gubi svaki trag", navedeno je u tom saopštenju.

Porodica Tefika Mustafe: Nije bio na Kosovu krajem 90-ih

Sin Tefika Mustafe, Ćamilj, tvrdi da njegov otac nije bio na Kosovu od avgusta 1997. do 2004. godine.

"On je 1997. godine napustio Kosovo i vratio se prvi put 2004. godine nakon što je sredio dokumentaciju da može da se kreće", rekao je Ćamilj Mustafa za RSE.

Naveo je da ovo nije bio prvi put da je njegov otac, koji je i državljanin Italije, putovao kroz Srbiju.

"Putovao je više od deset puta, nikada nije imao problema", rekao je dodajući da je poslednji put to bilo u septembru prošle godine.

U međuvremenu je Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda na Kosovu pozvao građane Kosova da ne putuju kroz Srbiju zbog eventualnih hapšenja.

"Srbija koristi hapšenje kosovskih državljana srpske nacionalnosti, osumnjičenih za ratne zločine, za hapšenje i maltretiranje kosovskih Albanaca koji putuju kroz Srbiju", saopšteno je 3. juna iz ove organizacije.

Duraku ostaje u pritvoru

Sadiku Durakuu iz Đakovice na Kosovu, koji je 17. aprila uhapšen u Srbiji pod sumnjom da je počinio ratni zločin, produžen je pritvor do 30 dana.

To je za RSE izjavio njegov branilac Goran Petronijević navodeći da mu je pritvor produžen zbog opasnosti od bekstva.

Odbrana je, kako je rekao Petronijević, tražila da se razmotri kućni pritvor u Srbiji, a takođe je tužilaštvu ponuđeno i jemstvo.

Sadik Duraku, koji ima britansko državljanstvo, uhapšen je 17. aprila na graničnom prelazu između Hrvatske i Srbije pod sumnjom da je počinio ratni zločin 1999.

Petronijević je izjavio za RSE da se tužilaštvo pasivno ponaša i da za mesec i po dana nije preduzelo nijednu radnju.

"Tužilaštvo svojom neaktivnošću tera nas kao odbranu da dokazujemo da nije kriv. Po mojoj oceni dokazi koje je tužilaštvo prikupilo ni na koji način ne dokazuju njihove tvrdnje", naveo je.

Duraku tvrdi, kako kaže Petronijević, da je od decembra 1998. kontinuirano boravio u Velikoj Britaniji i da se nije vraćao na Kosovo do 2004. godine.

Članovi porodice Sadika Durakua sa Kosova tvrde da nemaju informacije šta se sa njim dešava.

Brat Sadika Durakua, Avdilj, rekao je za RSE da ne zna zašto se ročište ne održava, da li mu je nastavljen pritvor ili ne.

Avdilj tvrdi da su optužbe o ratnom zločinu "izmišljotina i srpska propaganda", te da je njegov brat, pre rata 1999. godine sa porodicom živeo u Velikoj Britaniji.

"Na Kosovo je prvi put došao posle rata, 2004. godine", navodi on.

Koga je i zašto Srbija hapsila?

U pritvoru u Srbiji su četvorica građanina Kosova albanske nacionalnosti.

Osim Mustafe i Durakua, koji su uhapšeni nedavno, to je i Hasan Dakaj, bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

On je uhapšen 6. januara na graničnom prelazu Merdare.

Optužnica protiv njega još nije objavljena. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije tereti ga za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

Dakaj je, prema rečima pravnog zastupnika Dževdeta Smakićija (Xhevdet Smakiqi), pred pravosudnim organima Srbije kategorički negirao optužbe.

Suđenje je u toku Neziru Mehmetaju koji je uhapšen još 4. januara 2020. na prelazu Merdare.

Optužnica je podignuta u decembru te godine, a suđenje je počelo u aprilu 2021. Mehmetaj je sve vreme u pritvoru.

U izveštaju Fonda za humanitarno pravo Srbija o suđenjima za ratne zločine tokom 2023. navodi se da tužilaštvo više od dve godine nije u stanju da obezbedi ključnog svedoka.

"Koji očigledno ne želi da svedoči i izbegava primanje poziva, zbog čega se postupak nepotrebno odugovlači", navedeno je.

Novembra 2022. Viši sud u Beogradu proglasio je Petrita Dulju krivim za ratni zločin u selu kod Đakovice 1999. godine, dok je bio pripadnik OVK.

Dulja je potom u aprilu 2023. oslobođen optužbi. U Beogradu je izdržao kaznu prvostepenog suda od dve godine zatvora.

Godine 2018. uhapšen je Ramadan Maljoku (Maloku) koji je optužen za zločin u Gornjem Nerodimlju u opštini Uroševac.

Prihvatanjem sporazuma o priznanju krivice u martu 2019. godine osuđen je na godinu i po dana zatvora.

U novembru 2016. pod optužbom za ratni zločin bio je uhapšen Hilmi Keljmendi (Kelmendi), ali je Tužilaštvo odustalo od gonjenja i posle nekoliko dana je pušten da slobodu.

U aprilu 2012. godine uhapšen je Mark Kašnjeti (Kashnjeti) i suđeno mu je za zločin protiv civilnog stanovništva u Prizrenu na Kosovu.

Kašnjeti je oslobođen optužbi.

Hapšenja državljana Srbije na Kosovu

Policija Kosova je u saradnji sa Tužilaštvom uhapsila nekoliko državljana Srbije za počinjene ratne zločine na Kosovu.

Reč je uglavnom o raseljenim licima sa Kosova koja žive na teritoriji Srbije, a prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosovo uhapšeni uglavnom imaju i kosovska dokumenta, odnosno dvojno državljanstvo.

Prema godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo Kosovo, tokom 2023. godine pokrenuti su ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 26 predmeta protiv 81 pripadnika srpskih snaga i jednog pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

Takođe je podignuto osam optužnica u odsustvu protiv 61 pripadnika srpskih snaga zbog sumnje da su počinili ratni zločin.

Jedna od poslednjih presuda pred kosovskim sudovima za ratne zločine izrečena je u februaru kada je Duško Arsić osuđen na 13 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom na teritoriji opštine Priština.

Prema optužnici, Arsić je učestvovao u ubistvu osobe pod inicijalima B.Š. 20. aprila 1999. u Butovcu kod Prištine, dok je fizički i psihički maltretirao osobu pod inicijalima A.K.

U optužnici se takođe navodi da je zajedno sa još jednom grupom pljačkao i palio imovinu Albanaca.

S druge strane, advokat Nebojša Vlajić je tvrdio da je njegov klijent optužen i osuđen za ratne zločine jer je pokušao da povrati svoju uzurpiranu imovinu na teritoriji Prištine, te da se vrati na Kosovo.

Arsić je bio u pritvoru od 2021. godine kada je uhapšen na prelazu Jarinje.

Iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije su ranije naveli da je Arsić nekoliko puta ulazio na teritoriju Kosova, gde se kretao bez ikakvih problema.

Ocenili su da je uhapšen zbog sudskog spora koji je vodio jer mu je navodno na osnovu lažnih dokumenata i iskaza uzurpirana imovina u selu Matičane kod Prištine.

Fond za humanitarno pravo Kosovo je u godišnjem izveštaju za 2023. godinu ukazao i na nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom, potpisivanjem protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije.

"Pravna saradnja predstavlja jedan od načina uspešnog procesuiranja ratnih zločina, ali i ostvarivanja pravde za žrtve ratnih zločina", navodi se u izveštaju.

Navedeno je da odsustvo saradnje i razmene informacija između kosovskih i srpskih istražnih organa ima za posledicu neefikasnost u podizanju optužnica za ratne zločine.