Zvaničnici Srbije najavili su da će se hidroelektrana "Đerdap 3" graditi u koordinaciji sa Rumunijom, ali nije jasno da li su formirane radne grupe za ovaj zahtevni projekat.
Oprečne izjave o tome stižu iz Beograda i Bukurešta.
Nepoznata je i cena projekta, a problematično je i to što bi se izvodio na području Nacionalnog parka "Đerdap", najvećeg zaštićenog područja koje se prostire na istoku Srbije uz srpsko-rumunsku granicu.
Nakon sastanka resorne ministarke Dubravke Đedović sa ambasadorkom Rumunije u Beogradu 20. maja, Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da je Vlada Srbije proglasila izgradnju reverzibilne hidroelektrane "Đerdap 3" projektom od posebnog značaja, kao i da su formirani timovi "i na srpskoj i na rumunskoj strani koji će usko sarađivati u budućnosti".
Međutim, Ministarstvo energetike Rumunije je u odgovoru za Rumunski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) istaklo da "srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom" i da "trenutno ne postoji zajednička rumunsko-srpska radna grupa u vezi sa projektom 'Đerdap 3'".
"Projekat može biti pozitivan i Rumunija bi mogla imati spremnost da se pridruži sa ravnopravnim učešćem. S druge strane, međutim, posledice po životnu sredinu i plovnost moraju se pažljivo uzeti u obzir, a srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom", navode u rumunskom Ministarstvu energetike.
RSE je zatražio dodatna pojašnjenja od srpskog Ministarstva rudarstva i energetike, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Dvojaka funkcija 'Đerdapa 3'
U okviru Elektroprivrede Srbije (EPS) radi 16 hidroelektrana na sedam reka – Dunavu, Drini, Limu, Uvcu, Zapadnoj Moravi, Visočici i Vlasini.
U ovim elektranama proizvodi se nešto više od 38 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala EPS-a.
Trenutno najveća hidroelektrana je "Đerdap 1" koja je puštena u rad 1972. godine na Dunavu, na srpsko-rumunskoj granici. Projekat su zajednički realizovali vlade tadašnje socijalističke Jugoslavije i Rumunije.
"Đerdap 3" bi, kako se navodi na sajtu EPS-a, bila reverzibilna hidroelektrana izgrađena na 1007. kilometru Dunava.
To znači da bi imala dvojaku funkciju: kada elektroenergetski sistem Srbije ima višak električne energije, voda bi se zahvatala iz Đerdapskog jezera i pumpala u dva gornja bazena.
U danima najvećeg opterećenja elektroenergetskog sistema radila bi kao akumulaciona elektrana.
U Srbiji već postoji jedna hidroelektrana koja radi na tom principu, u Bajinoj Bašti na zapadu zemlje.
Tri faze gradnje
Petar Đukić, profesor u penziji stručnjak za održivi razvoj, kaže za RSE da je projekat "Đerdap 3" dobra alternativa fosilnim gorivima.
On navodi da energetika Srbije u velikoj meri zavisi od sagorevanja nekvalitetnog uglja, što dovodi do aerozagađenja.
"To je bolje nego da zavisimo od nafte, skupog gasa ili nekvalitetnog uglja. Mi nismo energetski bogata zemlja, u energetskoj efikasnosti smo na nezavidnom pretposlednjem mestu u Evropi, ali smo po zagađenju i udelu fosilnih goriva u ukupnom miksu energetske potrošnje smo prvi – ukupno je 87 odsto ukupne energije iz fosilnih goriva. Zbog toga mislim da je ovo rešenje dobro", kaže Đukić.
Akademijski odbor za energetiku Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je oktobra 2023. organizovao naučni skup "Hidroenergetika regiona jugoistočne Evrope", na kojem su, između ostalog, izneti zaključci da bi nadležni trebalo da daju prioritet izgradnji reverzibilne hidroelektrane "Bistrica".
Hidroelektrana "Bistrica" počela je sa radom pre 1960. godine na reci Lim kod Priboja na jugozapadu Srbije.
Više od šest decenija kasnije, ministarka energetike najavila je da će Srbija, u saradnji sa Japanskom međunarodnom organizacijom za saradnju (JICA), 2025. početi izgradnju reverzibilne HE "Bistrica", te da će projekat koštati "više od milijardu evra".
Njen kapacitet će, kako najavljuju nadležni, biti 630 megavata, a trebalo bi da počne sa radom 2031. godine.
Sa druge strane, predviđeno je da se "Đerdap 3" gradi u tri faze, a ukupna snaga za sve tri iznosila bi 2.400 megavata.
"Planirani kapaciteti reverzibilne hidroelektrane 'Đerdap 3' u velikoj meri premašuju potrebe Srbije , dok je specifična cena znatno nepovoljnija nego u slučaju RHE 'Bistrica", navodi se u zaključcima koje je Odbor za energetiku SANU uputio Vladi Srbije, Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, te Ministarstvu nauke.
Petar Đukić smatra da je projekat "Bistrica" dobar, ali da po potencijalu ne može da zameni "Đerdap 3".
"Uz veliki oprez i valjanu kalkulaciju svih eksternih šteta i koristi - a biće sigurno velikih eksternih šteta – ovo je jako dobra varijanta da se upravlja elektrosistemom koji je jedan od vitalnih za čitavu privredu i društvo ", kaže Đukić.
Zakon zabranjuje izgradnju objekata
Upravo na potencijalnu štetu koju bi "Đerdap 3" mogao imati po životnu sredinu istoimenog nacionalnog parka ukazuje Dragana Đorđević, naučna savetnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
"To bi uništilo ekosistem u Đerdapu. Radi se o tome da je čitav taj kraj porozan. Tamo ima mnogo pećina, krečnjačkih stena i podloga ne može da drži vodu. Znači, šume moraju da se poseku, kompletno da se očisti teren i da se izbetonira podloga kako bi voda koja se iz Dunava bude vukla gore mogla da opstaje. To je katastrofa", kaže Đorđević.
Nacionalni park Đerdap prostire se na površini većoj od 63.000 hektara duž 100 kilometara desne obale Dunava, na samoj granici sa Rumunijom.
Na ovom prostoru živi više od 1.100 biljnih vrsta i podvrsta, kao i raznovrsni životinjski svet.
Zakon o nacionalnim parkovima Srbije zabranjuje na tom području izgradnju objekata "koja je u suprotnosti sa prostornim planom područja posebne namene".
Dragana Đorđević podseća na katastrofu koja je početkom 1960-ih pogodila grad Longarone u blizini hidroelektrane na reci Vajont na severu Italije, kada se zbog poroznog tla pokrenulo masivno klizište koje se obrušilo u akumulaciono jezero i pokrenulo cunami u kojem je stradalo blizu 2.000 ljudi.
"Ta podloga je vrlo slična onoj u Đerdapu", objašnjava Đorđević.
'Hidroelektrane nisu u potpunosti bezbedne'
Profesor u penziji Petar Đukić kaže da gradnja hidroelektrana nesporno ima uticaja na ekosistem i podvlači da u energetici nema perfektnih rešenja.
"Hidroelektrane nisu u potpunosti bezbedne i ekološki dobre. Tu postoji mnoštvo pratećih ekoloških posledica – akumulacija, velika sedimentacija, prikupljanje otpada u tim velikim sistemima, ispuštanje ogromnih količina ugljen-dioksida", kaže Đukić.
Nacionalnim parkom, prema rečima Đukića, bi trebalo upravljati oprezno, "tako da on izgubi najmanje što je moguće od prirodnih potencijala".
"U svakom slučaju, ovo je mnogo bolja varijanta od stavljanja reka u cevi kao u slučaju derivacionih mini-hidroelektrana", ističe on.
Tehnički iskoristiv potencijal vodotokova u Srbiji je oko 19 teravat sati (tWh) godišnje, a danas se koristi svega 10,2 tWh godišnje, od čega 6,6 tWh na HE Đerdap 1 i Đerdap 2, pokazuju podaci Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Slovenija imaju po jednu reverzibilnu hidroelektranu, a izgradnju su najavile Severna Makedonija i Kosovo.
Saradnja na tekstu: Rumunski servis Radija Slobodna Evropa
Facebook Forum