Nacionalni fudbalski stadion će doprineti razvoju patriotizma, koštaće 257 miliona evra a povrat uloženog novca očekuje se za 37 godina, navodi se u Prethodnoj studiji opravdanosti za Nacionalni stadion u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Iako je ova analiza troškova i potencijalnih prihoda budućeg stadiona urađena još pre tri godine, zaključci o opravdanosti investiranja u izgradnju Nacionalnog stadiona do sada nisu predstavljeni javnosti.
Jedan od zaključaka iz dokumenta je i da Srbiji nije potreban stadion projektovane veličine ali da će on ipak biti izgrađen jer je to "vizija klijenta", odnosno naručioca studije.
Kako se u dokumentu navodi, studiju je naručila Vlada Srbije, a uradila je kineska kompanija China Railway 14th Bureau Group Co.Ltd.
Sa firmom China Railway 14th Bureau Group Co.Ltd, kako se navodi u izveštaju o radu Vlade Srbije za 2020. godinu, Vlada je potpisala Memoradnum o razumevanju u vezi sa relizacijom Projekta za izgradnju urbane infrastrukture sa nacionalnim stadionom.
Šta se sve podrazumeva pod "realizacijom projekta" i da li će ova firma biti i izvođač radova na stadionu nije poznato, jer ovaj Memorandum nije dostupan javnosti.
Kineska firma povezana sa vojskom
China Railway 14th Bureau Group Co.Ltd je deo firme China Railway Construction Corporation, jedne od najvećih građevinskih kompanija u Kini, angažovanoj i na brojnim infrastrukturnim projektima širom sveta, najviše u Aziji i na Bliskom istoku.
Prema podacima biznis registra američkog Forbsa, ova kompanija je u 2023 ostvarila prihode u iznosu od 160,6 milijardi evra.
Od 2020. u USA uvrštena je na listu kompanija koje Pentagon smatra blisko povezanim sa kineskom vojskom. U Srbiji je ova kompanija dobijala poslove na izgradnji i održavanju pruga.
Kako se stiglo dovde?
Najave izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona datiraju još iz 2014.
"Stadioni donose novac", rekao je sredinom 2023. godine, na predstavljanju projekta izgradnje stadiona i izložbenog kompleksa EXPO, predsednik države Aleksandar Vučić i dodatno objasnio motive za izgradnju Nacionalnog stadiona.
"A zašto stadioni? Zato što nemamo stadione. Zato što ljudi vole da gledaju fudbal. Da sklonimo decu od ulice", rekao je Vučić i dodao da će "stadion biti razumljivo skup" ali ne i koliko će tačno koštati, da li će i pod kojim pretpostavkama taj novac biti vraćen.
Marko Milanović iz Fiskalnog saveta, nezavisnog tela zaduženog za kontrolu javnih finansija, kaže za RSE da projekat izgradnje Nacionalnog stadiona od starta prati nedovoljna transparentnost i zaobilaženje procedura.
"Izgradnja EXPO kompleksa i Nacionalnog stadiona finansiraće se, po svemu sudeći, najvećim delom iz zaduživanja. Te kredite će, sa kamatom, vraćati svi poreski obveznici. To je osnovni razlog zbog kojeg građani zaslužuju da znaju koji tačno radovi, u kojim fazama, rokovima i sa kojim očekivanim efektima se ulazi u ovaj projekat", kaže Milanović.
On ističe da su još pre četiri godine državni zvaničnici najavili da će građanima predstaviti Prethodnu studiju opravdanosti za izgradnju Nacionalnog stadiona, što nije urađeno do danas.
Novinari RSE su tu studiju pronašli u javno dostupnoj arhivi dokumentacije Urbanističkog zavoda Beograd, gradskog preduzeća zaduženog između ostalog za praćenje sprovođenja prostornih i urbanističkih planova.
Čekanje na prezentaciju
Tokom predstavljanja plana ekonomskih reformi početkom 2020. godine, na pitanja novinara zašto se bez Studije opravdanosti planira izdvajanje novca za gradnju nacionalnog stadiona, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da je studija završena i da su njeni nalazi pozitivni.
"Studija je urađena, čini mi se prošle godine", rekao je Mali, i dodao da će je javnost "videti kada bude prezentovana".
Do te prezentacije nikada nije došlo a prema podacima iz dokumentacije projekta koja se nalazi u Urbanističkom zavodu Beograda, vidi se da je studija urađena tek u avgustu 2021. dve godine nakon što je ministar Mali tvrdio da ona postoji.
Siniša Mali nije odgovorio na pitanja RSE na osnovu čega je i pre nego što je Prethodna studija urađena izjavio da su njeni nalazi pozitivni.
Šta piše u Studiji?
Zbog potencijalne organizacije utakmica evropskog prvenstva Nacionalni stadion će imati 52.000 mesta iako je analiza tržišne opravdanosti pokazala da je Srbiji potreban stadion sa manje sedišta, navodi se u Prethodnoj studiji opravdanosti, uz objašnjenje da je Vlada Srbije prvobitno planirala izgradnju još većeg stadiona:
"Prvi predlog bi bio izgradnja Nacionalnog stadiona od 42.500 - 47.500 mesta u Beogradu. Ovaj kapacitet je u skladu sa prisustvom i brojem gledalaca registrovanim kod utakmica sličnih nacionalnih timova. Međutim, predvideli smo konačni kapacitet od 52.000 sedišta, kao rezultat prvobitne vizije klijenta od 65.000 sedišta".
U studiji se upozorava da sa povećanjem veličine stadiona, prosečne cene karata opadaju zbog smanjene vidljivosti, dok troškovi izgradnje rastu.
Suprotno objašnjenju predsednika države da je Srbiji novi stadion potreban "jer ljudi vole da gledaju fudbal", podaci predstavljeni u ovoj studiji pokazuju da je prosečna posećenost utakmica reprezentacije Srbije oko tri puta manja, a posećenost utakmica domaće lige čak 13 puta manja od kapaciteta budućeg Nacionalnog stadiona.
"Da bi se povećale mogućnosti prihoda, ključno je definisati alternativnu upotrebu novog stadiona za nefudbalske sadržaje", navodi se u studiji koja pretpostavlja da će se uz fudbalske utakmice na stadionu godišnje organizovati bar 10 drugih događaja - koncerata, konferencija, izložbi.
Računajući i takve nesportske događaje, odnosno održavanje sajmova koncerata i konferencija, Prethodna studija opravdanosti za Nacionalni stadion, predviđa da će se investicija u njegovu izgradnju u iznosu od 257 miliona evra samo za objekat, otplatiti za 37 godina.
Kao prednosti izgradnje Nacionalnog stadiona navodi se da će građevinske i ostale aktivnosti tokom izgradnje doprineti srpskom bruto društvenom proizvodu u iznosu od 143 miliona evra. Ističe se i značaj razvoja infrastrukture, turizma ali i "ponovno stvaranje lokalnog patriotizma".
U prvim nacrtima za stadion već bio ucrtan i novi sajam
Nacionalni fudbalski stadion biće izgrađen na državnom poljoprivrednom zemljištu u beogradskoj opštini Surčin. Ovu odluku donela je Vlada Republike Srbije još krajem 2018. godine.
U neposrednoj blizini parcele koja je odabrana za stadion u toku je i izgradnja izložbenih paviljona za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO 2027. U te paviljone će se nakon održavanja izložbe preseliti beogradski sajam.
Srbija je izabrana za domaćina izložbe EXPO u junu 2023 godine. Ipak, u Prethodnoj studiji opravdanosti za Nacionalni stadion iz 2021. godine vidi se da je u blizini nacionalnog stadiona još tada planirana izgradnja sajma. To je bilo pre nego što je Srbija uopšte i konkurisala za organizaciju izložbe EXPO 2027.
Početak gradnje bez studije izvodljivosti
Početkom maja 2024, u prisustvu najviših predstavnika države, Fudbalskog saveza Srbije ali i ambasadora Republike Kine u Srbiji, postavljanjem kamena temeljca označen je početak radova na izgradnji Nacionalnog stadiona.
"Biće među tri najlepša u Evropi i imaće 52 hiljade mesta", najavio je tada predsednik države Aleksandar Vučić.
Na pitanje RSE da li je odluka o gradnji stadiona te veličine u skladu sa potrebama tržišta iz Ministarstva finansija nisu odgovorili.
Izostao je i odgovor na pitanje da li se radovi na stadionu trenutno odvijaju bez dozvole za gradnju.
Ministar finansija Siniša Mali je 20. maja na svom Instagram profilu objavio da je "počelo postavljanje šipova za Nacionalni stadion", iako su do tog dana, prema podacima iz baze Agencije za privredne registre, izdate privremene građevinske dozvole za pristupne puteve i parking ali ne i građevinska dozvola za sam objekat stadiona.
Jedan od dokumenta koji je potreban za dobijanje dozvole je i Studija izvodljivosti koja je detaljnija od Prethodne studije a analizira troškove i potencijalne prihode konačne verzije nekog projekta.
Za posao izrade Studije izvodljivosti, Ministarstvo finansija je raspisalo tender 27. februara a posao je 14. marta dodeljen srpskom ogranku internacionalne revizorske kompanije KPMG.
Iz Ministarstva finansija su za RSE 10. maja naveli da je izrada konačne studije još u toku.
Šta ostaje nejasno?
Iako konačne studije izvodljivosti sa strukturom troškova za Nacionalni stadion kao ni za izgradnju objekata za EXPO koji se gradi u istom kompleksu, još nisu objavljene, najviši državni zvaničnici najavljuju da će na ove projekte biti potrošeno oko 2,5 milijardi evra.
Izveštaj o realizaciji budžeta Ministarstva finansija pokazuje da je za Nacionalni stadion i EXPO do kraja 2023. godine iz budžeta već potrošeno oko 175 miliona evra.
Iz trogodišnjeg plana rashoda koji se navodi u Zakonu o budžetu za 2024. godinu može se videti da država za EXPO 2027. i Nacionalni stadion sa pratećom infrastrukturom i železničkom linijom koja će povezati lokaciju sa centrom grada planira da do 2026. izdvoji još oko 1,1 milijarda evra.
Ministarstvo finansija nije odgovorilo na pitanja RSE na osnovu čega su iznete projekcije o troškovima u iznosu od 2,5 milijardi evra i na šta će tačno biti potrošeno milijardu evra koji se za sada ne vide u budžetskim planovima.
"U računicu treba uključiti i državne subvencije za izgradnju hotelskih kapaciteta kao i troškove eksproprijacije – oba ova troška će takođe podneti budžet Srbije, ali njih u ovom momentu nije moguće čak ni proceniti", objašnjava Marko Milanović iz Fiskalnog saveta i dodaje da je moguće je da će se tokom realizacije ovih projekata javiti i drugi troškovi koji u ovom momentu, nisu jasno izdvojeni u fiskalnim planovima.
Osim detaljne strukture troškova, javnosti nije predstavljen ni plan izvora finansiranja projekata u beogradskoj opštini Surčin.
Krajem oktobra 2023. Skupština Srbije je za izgradnju linijske infrastrukture oko Nacionalnog stadiona odobrila povlačenje dva kredita u ukupnom iznosu od 190 miliona evra.
Budžetom za 2024. planirano je i dodatno zaduženje od 360 miliona evra za izgradnju infrastrukture i nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama.
Istovremeno, država se kroz emitovanje EXPO obveznica do sada zadužila za 1,2 milijarde evra sa kamatnom stopom od čak 7 odsto.
"Kada imamo u vidu rok dospeća ovih obveznica, onda se ovo zaduživanje teško može oceniti kao naročito povoljno", navodi Marko Milanović iz Fiskalnog saveta dodajući da će zbog očekivanog pada inflacije, kupci obveznica ostvariti značajnu zaradu u narednim godinama.
"Iz ugla budžeta, troškovi za kamate po osnovu EXPO obveznice iznosiće na godišnjem nivou oko 85 miliona evra, što će za osam godina narasti na oko 700 miliona evra", navodi Milanović.
Skok u budućnost
U međuvremnu, EXPO je predstavljen kao zamajac za novi investicioni ciklus - "Skok u budućnost 2024-2027”. Kako je u januaru na predstavljanju programa "Skok u budućnost" najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u naredne četiri godine u sve projekte (uključujući i specijalizovanu izložbu EXPO 2027 i izgradnju Nacionalnog stadiona) država će uložiti čak 17,8 milijardi evra.
Program obuhvata ulaganja u podizanje životnog standarda građana, projekte u oblasti nauke i tehnologije, obrazovanja, razvoja infrastrukture, energetike, ekologije, poljoprivrede, zdravstva, turizma, naveo je 1. maja u svom ekspozeu i aktuelni premijer Srbije Miloš Vučević.
Vučević je istakao da će zahvaljući izložbi EXPO Srbija 2027. godine imati "jedinstvenu i bogom danu šansu koju treba da iskoristi".
"Ta izložba će ispromovisati našu zemlju, kao zemlju modernih tehnologija i veštačke inteligencije, zemlju tradicije sa izvrsnom turističkom i gastronomskom ponudom, zemlju bogate kulture, igre i pesama", rekao je premijer Srbije.
Facebook Forum