Plan rasta Evropske unije (EU) za Zapadni Balkan kojim se omogućava pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi eura stupio je na snagu 25. maja.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji (Oliver Varhelyi) 24. maja uveče je na mreži X najavio da Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan stupa na snagu. Varhelji je u objavi na platformi X napisao da "zapadnobalkanska šestorka marljivo radi na finaliziranju šest reformskih agendi i reformi".
Savet EU je početkom maja dao konačno zeleno svetlo za uspostavljanje Fonda za reformu i rast za Zapadni Balkan, novog instrumenta za podršku reformama u vezi sa EU i ekonomskom rastu u regionu.
Partneri sa Zapadnog Balkana su pozvani da podnesu svoje Reformske agende Komisiji, izlažući socioekonomske i fundamentalne reforme koje planiraju da preduzmu u naredne tri godine.
Glavnu reč u odobravanju financijskih sredstava imaće države članice EU.
Isplate će se vršiti dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama.
Kada preduslovi za podršku nisu ispunjeni ili više nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.
Cilj Plana rasta za region
Plan rasta za Zapadni Balkan pokrivaće period između 2024. i 2027. godine. Planira se da se za zemlje regiona obezbedi šest milijardi eura.
Od ove sume, dve milijarde evra su u obliku grantova odnosno bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde evra u obliku zajmova sa veoma povoljnim ratama.
Iz Saveta EU ranije su naveli da je glavni cilj da se podrži usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama EU, u cilju budućeg članstva u EU, kao i njihovu progresivnu integraciju u jedinstveno evropsko tržište, kao i društveno-ekonomsku konvergenciju sa EU.
Finansijskim sredstvima se planira da se podrži niz socio-ekonomskih i osnovnih reformi, uključujući reforme koje se odnose na vladavinu prava i osnovna prava.
Finansijska pomoć nije bezuslovna
Kako bi dobili podršku u okviru ovih instrumenata, države iz regiona moraju pripremiti Reformsku agendu, navodeći reforme koje planiraju da preduzmu kako bi se ostvarili ciljevi.
Posebna pažnja treba da se posveti tome kako će zemlje Zapadnog Balkana među merama u Reformskoj agenda doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Opšti preduslovi za podršku EU u okviru Plana rasta obuhvataju nastavak podrške i poštovanja efikasnih demokratskih mehanizama, uključujući višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, pluralističke medije, nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, kao i da garantovanje poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina.
Srbija i Kosovo imaju uslov više, a koji se odnosi na normalizaciju odnosa.
Prema usvojenoj odluci, da bi ove dve zemlje imale korist od Plana rasta, one se moraju konstruktivno angažovati "sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima" u normalizaciji svojih odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Aneksa primene, kao i sve prethodne sporazume o dijalogu, te da se uključe u pregovore o Sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa.
