"Korak unazad je dakle imati kampanju i ne priznati ono što se desilo", kaže za Radio Slobodna Evropa Misala Pramenković, predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća u Srbiji, nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Ona ističe da ova rezolucija nije dokument, niti svedočenje protiv celog naroda.
"Ovo je jasno izražen stav da se ne podržava ono što su pojedinci uradili i ti pojedinci su imenom i prezimenom presuđeni", kaže Pramenković.
Dodaje da je za prosperitet Srbije, celog regiona i dobrosusedske odnose država na Balkanu izuzetno važno da to priznanje i podrška dođe od svih zemalja.
"U ovom momentu jako bi značajno bilo da to dođe i od Republike Srbije, odnosno od čelnika ove zemlje. Nemoguće je da se desi, da kažemo, pomirenje među narodima i da zajednički ljudi kreiraju budućnost ukoliko se na vagi ili kantaru pravde ne izmeri ono što se u prošlosti desilo", ističe ona.
Sa njom se slaže i Kerim Avdić, portparol Stranka demokratske akcije Sandžaka.
"Lobiranje protiv Rezolucije o genocidu u Srebrenici je pogrešan i štetan korak za Srbiju. Glasanje za ovu Rezoluciju bilo bi ispravno, jer je to formula spasa za ovu državu", kaže Avdić.
Državni vrh Srbije je u više navrata ocenio da je Rezolucija politička deklaracija kojom se želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
Aktuelni narativ i aktivnosti vlasti u Srbiji Pramenković ne smatra "konstruktivnim i prosperitetnim" sa aspekta Bošnjačkog nacionalnog vijeća.
"Taj narod zna šta je preživio, on svjedoči tome, ali je potrebno da to priznanje dođe od strane cijele međunarodne zajednice, a posebno od države koja je u tom momentu usko vezana bila i čak na neki način podržala i učestvovala u brojnim procesima koji su se tada dešavali", kaže Pramenković u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.
- Fraza 'genocidni narod' izgovor za neodricanje od ratne politike, kaže istoričarka Olga Manojlović Pintar
- Bećirović: Nijedan narod nije genocidan, rezolucija istorijska prilika za izgradnju pomirenja i povjerenja
Pramenković ocenjuje da se usvajanjem Rezolucije ovo pitanje podiže na globalni nivo.
"U smislu sjećanja i obilježavanja. To je najmanje što može ljudska civilizacija i generalno međunarodna zajednica danas učiniti na tom polju, budući da se 1995. godine pred očima cijele međunarodne zajednice zapravo genocid i desio", kaže Pramenković.
Generalna skupština UN-a usvojila je Rezoluciju koja predviđa proglašavanje 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Rezolucijom se ukazuje na činjenice iz presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova. Takođe, osuđuje se poricanje genocida, ali ne spominje se nijedan narod, niti država.
Predlagači Rezolucije su Nemačka i Ruanda, a naknadno se više od 30 zemalja pridružilo njihovoj inicijativi.
Za Rezoluciju je glasalo 84 predstavnika, protiv je bilo 19, dok je bilo 68 suzdržanih glasova.
Usvajanju dokumenta su se, uglavnom, protivile Srbija i Rusija čiji su predstavnici poručili da neće doprineti pomirenju.
