Poslanici Skupštine Srbije 10. maja su izglasali izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Njim se predviđa da građani koji su promenili prebivalište u poslednjih 11 meseci ne mogu da glasaju na novoj adresi.
Nakon izglasavanja, ovaj pravni akt odmah je stupio na snagu.
Izmene i dopune dogovorene su na razgovorima poslanika vlasti i opozicije koja izlazi na predstojeće beogradske izbore, 2. juna.
Iz nekadanje koalicije "Srbija protiv nasilja" na predstojeće beogradske izbore u koaliciji "Biramo borbu", izlaze Zeleno levi front, Demokratska stranka, Ekološki ustanaka, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije.
Protiv izlaska su Stranka slobode i pravde i stranke Zajedno i Srbija centar.
Predsednik i poslanik Demokratske stranke Zoran Lutovac, u ime predlagača rekao je da su predložene dopune Zakona "krupan korak ka vraćanju vere u birački spisak i kompletan izborni sistem".
Dodao je da problem biračkog spiska nije nov problem i da je "prekrajanje izborne volje tokom decembarskih izbora" stvorilo sumnju među građanima u kompletan izborni sistem.
Na proteklim izborima 17. decembra strani i međunarodni posmatrači zaključili su da je tokom izbornog procesa bilo neregularnosti.
Prema navodima opozicije i domaćih posmatrača vlast je uticala na izborne rezultate, pored ostalog, kroz fiktivno prijavljivanje građana iz drugih mesta u Srbiji i inostranstva na adrese u Beogradu i njihovo organizovano dovođenje na glasanje.
Te građane nazivaju "fantomskim biračima", naglašavajući da oni po zakonu nemaju pravo da budu prijavljeni u Beogradu i glasaju ako tu zaista ne žive.
Branko Pavlović iz poslaničke grupe "Mi - glas iz naroda", prethodno je rekao da su izmene ovog zakona neustavne i da ugrožavaju biračko pravo građana Srbije.
"Uvođenje kolektivne odgovornosti zbog toga što postoji sumnja da neki krše zakon je potpuno neustavno", izjavio je Pavlović na sednici Skupštine.
'Izmene diskriminišu deo građana'
Pre početka sednice Skupštine, predsednik poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov rekao je na konferenciji za novinare da smatra da su izmene Zakona "nepotrebne" i da su predložene "na neodgovoran način".
Naglasio je da će ova poslanička grupa glasati za predložene izmene i dopune zbog "stabilnosti u društvu i na političkoj sceni", iako smatraju da će deo građana biti "diskriminisan" i da će ove izmene proizvesti "velike probleme".
"Jednom delu građana će biti faktični onemogućeno da glasaju", rekao je Jovanov.
On je rekao da će na izborima u budućnosti građani moći da glasaju na novoj adresi, ako su promenili prebivalište u poslednjih šest meseci, te da period od 11 meseci važi samo za izbore koji će se održati 2. juna.
Opozicija pre sednice: Značajna promena
Radomir Lazović, šef poslaničke grupe Zeleno-levi front, opozicione stranke koja je deo koalicije "Biram borbu" koja će učestvovati na lokalnim izborima raspisanim za 2. jun, rekao je u četvrtak za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se radi o "značajnom koraku" ka unapređenju izbornih uslova.
"Ovo je za nas kao opoziciju značajno zbog toga što je jedna uspeh i ustupak. Naterali smo vlast da ustukne, a to je tražio i ODIHR (OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava)", rekao je Lazović 9. maja.
On je tada pojasnio da će se usvajanjem ovih izmena Zakona sprečiti migracije birača, što je za opozicione stranke i posmatrače na izborima bila jedna od ključnih neregularnosti, zabeleženih na parlamentarnim i izborima u 65 gradova i opština u Srbiji održanih 17. decembra.
"Smatramo da je ovo značajna promena koja će dobrim delom onemogućiti takvu jednu vrstu izbornog inženjeringa", naveo je Lazović za RSE i dodao da će opozicione stranke nastaviti borbu za unapređenje izbornog procesa u Srbiji.
Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, koju čine predstavnici vlasti i opozicije, ranije je dogovorila i da se lokalni izbori u gradovima i opštinama koji nisu održani u decembru, održe 2. juna, zajedno sa beogradskim izborima.
Prvi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, odnosno ispunjenje preporuka ODIHR-a, održan je 2. maja u Skupštini Srbije.
Radnu grupu čine po dva predstavnika poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, političke stranke nacionalnih manjina koje nemaju poslaničku grupu u Narodnoj skupštini, kao i organizacije civilnog društva, udruženje CRTA, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Transparentnost Srbija.
Formiranje ove Radne grupe rezultat je parlamentarnog dijaloga koji je inicirala predsednica parlamenta Ana Brnabić.
Nakon izbora 17. decembra opozicija je optužila vlast u Srbiji za krađu, što su vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i državni vrh odbacili.
Međunarodni i domaći posmatrači zabeležili su nepravilnosti na izborima.
ODIHR je izdao 25 preporuka vlastima Srbije za poboljšanje izbornih uslova.
