"Svetski dan slobode medija, 3. maj, novinari u Srbiji dočekuju u okolnostima u kojima su mete stalnih napada – fizičkih, pretnji smrću i kampanja blaćenja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
To pokazuju i podaci regionalne platforme "Safe Journalists", kojoj pripada i NUNS. Prema rečima Tamare Filipović Stevanović, samo u prva tri meseca ove godine broj ozbiljnih pretnji i fizičkih napada se trostruko povećao.
"Prošle godine smo u prvom tromesečju zabeležili 12 slučajeva a ove 37. To nam govori da novinari rade u nebezbednom okruženju i da su se svi delovi društva urotili protiv toga da istina stigne do građana", ocenjuje generalna sekretarka NUNS-a.
Sa reči na nedela
U toj statistici našao se i novinar televizije N1 Mladen Savatović. Dok je krajem marta snimao anketu sa žiteljima Male Krsne, šezdesetak kilometara jugoistočno od Beograda, na njega je nasrnuo lokalni funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Taj čovek je stajao iza mene i nešto mi je dobacivao. Bio mi je poznat, ali u tom trenutku nisam mogao da se setim ko je u pitanju. Okrenuo sam se prema njemu da ponovi šta je rekao, u pitanju je bila neka psovka, i on je skočio na mene, uhvatio me za ruku pokušavajući da mi iščupa mikrofon", priseća se Savatović u razgovoru za RSE.
Savatović je Malu Krsnu došao nakon što su novinari kuće u kojoj radi otkrili da meštani tog naselja u centralnoj Srbiji organizovano prijavljuju prebivalište u Beogradu, nekoliko meseci uoči ponovljenih izbora u glavnom gradu, koji su raspisani za 2. jun. Beogradska Opština Voždovac u koju su građani, prema navodima N1 upisali prebivalište, demantovala je te navode.
Na prethodnim izborima u glavnom gradu, održanim decembra 2023. godine, međunarodni i domaći posmatrači naveli su da su zabeležene masovne migracije birača iz bh. entiteta Republike Srpske. To je, prema oceni posmatračke misije Crta, bilo urađeno u obimu koji je uticao na krajnji ishod izbora, a na kojima je najviše odbornika dobio SNS.
Mladen Savatović kaže da je u Malu Krsnu došao kako bi razgovarao sa meštanima kojima su lokalne vlasti počele da asfaltiraju put baš nakon izveštaja o odvođenju dela građana u Beograd.
" To je bilo usred dana, na ulici usred mog radnog zadatka i to je bio prvi put da je neki od funkcionera sa verbalnog prešao na fizički obračun sa novinarima", kaže Savatović.
Advokati N1 su podneli prijavu nadležnom tužilaštvu povodom dešavanja u Maloj Krsni, ali još uvek nije poznato u kojoj fazi je taj slučaj.
Napad pred očima javnosti
Početkom marta fizički napad je doživela i Verica Marinčić, novinarka lokalnog portala IN Medija iz Inđije, pedesetak kilometara severno od Beograda. Nju je tokom izveštavanja sa događaja u zgradi Opštine Inđija, radnik obezbeđenja izgurao iz zgrade. Prethodno je šef kabineta predsednika Opštine pokušao da joj otme mobilni telefon.
"To što mi se dogodilo početkom marta je nešto što se moglo očekivati, samo je bilo pitanje kada će se desiti", kaže Verica Marinčić za RSE.
"To je jasna poruka: evo snimaju te kamere, imamo svedoke, ti si u instituciji i sve je javno, zamisli šta ti se može desiti kada ne bude svedoka. Nije bilo namere da se prikrije to", dodaje ona.
Opštinu Inđija od 2015. godine vodi Vladimir Gak, kadar Srpske napredne stranke, koja od 2012. godine drži republičku vlast. Široj javnosti Gak je postao poznat 2017. kada je branio pravo Veselina Šljivančanina, pravosnažno osuđenog za ratne zločine u Hrvatskoj, da govori na tribini koja je održana na teritoriji opštine koju vodi Gak. Istovremeno je relativizovao napad na aktivistkinje i aktiviste Inicijative mladih za ljudska prava koji su pokušali da spreče tribinu.
"U takvom okruženju živimo, radimo i funkcionišemo i sad je samo pitanje ko će izdržati i šta će se nekom desiti", kaže Verica Marinčić, komentarišući napad koji je doživela u zgradi Opštine.
Taj slučaj, kako kaže, nije dobio epilog.
"Tužiteljka koja je zadužena za ovo područje je rekla da još uvek nisu došli da daju svoje iskaze svi oni koje sam navela u svojoj prijavi. Dakle, toliko ih ne zanima", ocenjuje Marinčić.
Hajka na novosadske novinare
Kao najodgovornije za ovakvo stanje Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a vidi nosioce visokih državnih funkcija.
"Oni su na neki način počeli otvorenu hajku na novinare svojim obraćanjima i ponašanjem prema novinarima na konferencijama za štampu, zatim izbegavanjem da odgovore na pitanja, prozivanjem novinara da rade protiv interesa države ili za neke strane službe. Sve to je otvoreni poziv na napade na novinare i ta matrica se prenosi na celo društvo", kaže ona.
Kao sveže primere ona navodi izjave koje su davali najviši državni zvaničnici povodom hajke koja je pre mesec dana bila otvorena na predsednicu Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Anu Lalić i njenog kolegu i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića.
"Koji su svesrdno pomagali napadačima da opravdaju zašto se takve pretnje upućuju kolegi Dinku Gruhonjiću i koleginici Ani Lalić", kaže Filipović Stevanović.
Ana Lalić je nedeljama primala pretnje smrću i uvrede zbog kritika koje je javno iznela na račun Srpske pravoslavne crkve i srpskog nacionalizma.
Poslanik naprednjaka u Skupštini Srbije Vladimir Đukanović priključio se napadima na Anu Lalić i na društvenoj mreži X, između ostalog, napisao da bi novinarka trebalo da bude "smeštena na psihijatriji".
U hajku su se uključili i prorežimski tabloidi. Njeni stavovi su okarakterisani kao "uvrede Srbiji", a u često nepotpisanim tekstovima bila je kvalifikovana kao "tajkunska novinarka" i "autošovinista".
Napadi na Anu Lalić još su bili u punom jeku kada se internetom proširio i montirani svideo-snimak u kom novinar i profesor Univerziteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić navodno podržava ustaškog zločinca iz Drugog svetskog rata Dinka Šakića.
Na ulazu zgrade u kojoj Gruhonjić živi ubrzo je osvanuo grafit sa pretećom porukom "Dinko-Šakiću za večni dom si spreman". Nekoliko dana kasnije grupa muškaraca je na četiri dana blokirala fakultet na kojem je Gruhonjić zaposlen, tražeći da mu se uruči otkaz zbog navodnog govora mržnje.
Povukli su se 31. marta iako im zahtev nije bio ispunjen.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 29. marta izjavio da fizički integritet Dinka Gruhonjića ne sme biti ugrožen, a onda je izneo oštre kritike na račun ovog novinara na osnovu snimka za koji je Gruhonjić u više navrata rekao da je tendencionzno montiran.
"Štitiću njegovo pravo da drugačije misli, iako lično mislim ono što drugi ne smeju da kažu: Sram te bilo Dinko Gruhonjiću, sram ga bilo za Dinka Šakića, ustaškog zlikovca koji je pobio hiljade Srba", rekao je Vučić.
Gruhonjić je na tribini u Dubrovniku 2023. izjavio da šovinisti u Srbiji pokušavaju da ga uvrede šireći laž da mu je pravo ime Sabahudin, te u šali dodao da to nije potrebno pošto bi im bilo mnogo lakše da ga vređaju zbog imena Dinko koje deli sa ustaškim zločincem Šakićem.
Do sada su uhapšene dve osobe koje su pretile Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić.
Ipak, oni se otkako je otpočela hajka na njih gotovo svakodnevno suočavaju sa pretnjama i uvredama na ulici. Polovinom aprila NDNV je saopštio da je Dinku Gruhonjiću je na ulici u Novom Sadu nepoznati muškarac dobacivao šovinističke uvrede i pretio mu fizičkim nasiljem. Policija je saopštila da radi na ovom slučaju.
Čekajući sudsku pravdu
Početkom 2024. javnost u Srbiji ostala je zatečena vešću da je Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno oslobodio prvostepeno osuđene za ubistvo novinara i vlasnika lista "Dnevni telegraf" Slavka Ćuruvije.
Ćuruvija je ubijen aprila 1999. godine, a suđenje je počelo nakon čitavih 16 godina. U prvostepenom postupku osuđena su četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti iz vremena režima Slobodana Miloševića, dok neposredni izvršilac nikada nije pronađen.
Međutim, Apelacioni sud je oslobodio sve osuđene.
"Poruka je vrlo jasna: nekažnjivost zločina nad novinarima i dalje prednjači", smatra Tamara Filipović Stevanović.
U poslednjih 30 godina je, uz Slavka Ćuruviju, u Srbiji ubijen i Milan Pantić, dopisnik "Večernjih novosti" iz Jagodine, dok je pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima preminula novinarka Radosava Dada Vujasinović. Oba slučaja su i dalje u predistražnom postupku.
Do danas nije otkriveno ni ko je 2007. godine postavio bombe pod prozor novinara nedeljnika "Vreme" Dejana Anastasijevića koji je pukom srećom preživeo taj napad, ali nije doživeo sudski epilog.
"Iz svega ovoga čita se vrlo jasna poruka – otvoreni odstrel novinara", ocenjuje generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Jedan od retkih slučajeva napada na novinare koji je okončan pred sudom je paljenje kuće novinara portala Žig.info Milana Jovanovića.
Apelacioni sud u Beogradu je 26. aprila pravosnažno osudio bivšeg predsednika beogradske Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića na četiri godine zatvora i 100.000 dinara (oko 850 evra) zbog toga što je naredio da se zapali kuća novinaru koji je kritički pisao o njegovom radu.
Ovom presudom Simonoviću je umanjena kazna za godinu dana zatvora u odnosu na prvostepenu. Kazna je smanjena i još trojici osuđenih za ovaj zločin.
'Država se zatvara'
Novinarima u Srbiji sve je teže da dobiju zvanične informacije iz državnih organa i institucija, čak i kada je reč o svakodnevnim servisnim pitanjima.
"Mi ne možemo da saznamo da li se u vreme prvomajskih i uskršnjih praznika naplaćuje parking u Inđiji, jer se niko u javnom preduzeću ne javlja na telefone, ne odgovaraju na poruke, nema nikakvih obaveštenja na njihovom sajtu niti društvenim mrežama", kaže Verica Marinčić, novinarka portala IN Medija.
Marinčić, koja se novinarstvom bavi gotovo četvrt veka, smatra da je danas mnogo teže baviti se tim poslom nego u vreme kad je počinjala.
"Predstavnike vlasti jednostavno nije briga za građane, a onda nemaju ni svest o tome da bi oni građanima trebalo da budu na usluzi i da bi to na neki način trebalo da ide i preko medija. Totalna zatvorenost i na najbanalnije teme, a da ne pominjemo teme o radnjama koje nisu ni transparentne niti poželjne da se čuju", kaže.
Prema izveštaju Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja za 2023. godinu, čak četvrtina rešenja kojima je Poverenik naložio državnim institucijama da dostave tražene informacije na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je ostalo neizvršeno.
"Poverenik je u 2023. godini izdao 385 prekršajnih naloga u oblasti pristupa informacijama i podneo 45 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka. Imajući u vidu da se prekršajni nalozi izdaju zbog tzv. 'ćutanja uprave' jasno je koliko je stanje nezadovoljavajuće ", navodi se u izveštaju.
Za Tamaru Filipović Stevanović ovi podaci adekvatno ilustruju odnos državnih organa prema medijima, kada je reč o pristupu informacijama.
"Država se zatvara. Novinari i novinarke u našim anketama kažu da ne mogu da dođu do podataka. Na lokalu se dešava čak i to da pošalju pitanja nekoj instituciji, a onda odgovore na ta pitanja vide u nekom mediju koji je provladin, dok se njima odgovori ni ne pošalju. Dotle ide taj apsurd i bahatost u diskriminaciji medija. To govori o stavu tih institucija prema građanima ove zemlje", kaže Filipović.
Televizija N1, koju predstavnici vlasti redovno targetiraju kao inostranu i "antisrpsku", ima pak problem jer pripadnici vladajuće stranke i državnih institucija odbijaju da gostuju u toj kući.
"Oni se ne odazivaju na pozive, niti da govore za naše priloge niti da gostuju u našim emisijama. Tako da je jedina šansa da odemo na konferenciju i postavimo pitanje kad i ostale kolege ili da na neki način zaobiđemo protokol, pošto se dešava i to da na tim konferencijama izbegavaju postavljanje pitanja", kaže Mladen Savatović.
On podseća da je aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksadar Šapić, funkcioner SNS-a, izjavio da ne želi da komunicira sa novinarima te kuće i televizije Nova S.
O medijskoj situaciji u Srbiji vrlo kritično se izrazio i "Freedom House". Ova međunarodna organizacija na svom sajtu navodi da je, "uprkos zakonskom okviru koji garantuje slobodu štampe, sloboda medija narušena pretnjom tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara za druga krivična dela, nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, uređivačkim pritiskom političara i politički povezanih vlasnika medija, direktnim pritiscima i pretnjama protiv novinara i visokom stopom autocenzure".
Navodi se i da su mnoge privatne kuće u vlasništvu pristalica vladajuće stranke, kao i da neki nacionalni emiteri u privatnom vlasništvu i popularni tabloidi redovno učestvuju u kampanjama klevetanja političke opozicije i drugih navodnih protivnika vlasti.
