Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) u Srbiji uputiće Ujedinjenim nacijama (UN) pismo kao znak podrške usvajanju rezolucije o Srebrenici, najavljeno je iz te nevladine organizacije 24 aprila.
Programska direktorka YIHR-a Sofija Todorović poručila je da će se UN-u obratiti "u ime mladih iz Srbije koji misle drugačije".
"Kao znak podrške donošenju jedne ovakve rezolucije koja je bila šansa da o ovoj temi razgovaramo na drugačiji način, da izaberemo dijalog, pa makar imali i neslaganja. Nažalost, to nije bio izbor predstavnika Srbije", kazala je na panel diskusiji posvećenoj značaju usvajanja rezolucije koju je YIHR organizovao.
Almasa Salihović, koja je govorila ispred Memorijalnog centra Srebrenica, kaže da iako rezolucija ne bi bilo pravno obavezujuća, njeno usvajanje je važno zbog suočavanja sa prošlošću.
"Zbog budućih generacija koje bi trebalo da jednom zauvek prekinu veze sa prošlim dešavanja i onoga što je proisteklo iz ratnih dešavanja devedesetih godina", kazala je ona.
Diskusiji je prisustvovao i lider opozicionog Pokreta slobodnih građana i poslanik u Skupštini Srbije Pavle Grbović. Ocenio je da je rezolucija o genocidu u Srebrenici važna, ali da ipak "ima ograničene domete".
"Žrtve niko neće vratiti. Pravdu ta rezolucija neće doneti, doneće određenu moralnu satisfakciju porodicama žrtava. Pravdu moraju da donesu sudovi", kazao je on.
Dodaje da je "jedno od njenih ograničenja" i to što ona neće doneti mir.
"Mir moraju da donesu političke elite, mir mora da donese društvo", kazao je Grbović.
Organizacije za ljudska prava iz Srbije, među kojim i YIHR, pozvale su 19. aprila Vladu i predsednika Srbije da podrže Rezoluciju UN o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd negira da je u Bosni i Hercegovini u julu 1995. godine počinjen genocid, a ubistvo više od 8.300 bošnjačkih civila naziva "strašnim zločinom" ili "masakrom".
Početkom maja trebalo bi da se održi sednica Generalne skupštine UN na kojoj će se države članice izjašnjavati o Rezoluciji o Srebrenici.
Inicijatori rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda, a rezolucijom bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
U dokumentu rezolucije, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Međunarodni sud pravde (ICJ) u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid. ICJ je, odlučujući po tužbi BiH, presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali je naveo da Srbija nije učinila ništa da ga spreči.
