Da je bojkot glasanja za smenu albanskih gradonačelnika 21. aprila u četiri opštine na severu Kosova bio "uspešan" nema sumnje, ali se postavlja pitanje ko je pobedio a ko izgubio?
Centralna izborna komisija je nakon zatvaranja biračkih mesta konstatovala da je proces "propao", Srpska lista i zvanični Beograd da je "pokazan visok stepen jedinstva Srba na Kosovu", dok je Priština navela da je "ispunila svoje obaveze".
Ovo glasanje je trebao da bude završni korak ka raspisivanju vanrednih izbora u opštinama sa srpskom većinom na severu i deeskalaciji situacije. Inače, u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku su maja prošle godine na vlast došli albanski gradonačelnici jer su Srbi i tada bojkotovali izbore na poziv Srpske liste – vodeće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.
Višemesečna kriza koja je tada nastala bila je povod da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Kosovo da krene u organizuju novih izbora, a na političke predstavnike Srba da uzmu učešće u tom procesu.
Sada se čini da se sve vratilo na početak – albanski gradonačelnici koje većinsko srpsko stanovništvo na severu Kosova ne prihvata, ostaju na vlasti.
Gubitnici i pobednici nakon bojkota glasanja
Predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Nedžad Ugljanin ocenjuje da nema pobednika nakon neuspelog glasanja za smenu albanskih gradonačelnika a da je na gubitku većinska srpska zajednica.
Kako je došlo do bojkota?
Glasanju za smenu albanskih gradonačelnika prethodilo je prikupljanje potpisa u okviru peticije, koju je podržala Srpska lista. Desetak dana pred glasanje, ova najveća stranka kosovskih Srba ipak je saopštila da se povlači iz celog procesa uz obrazloženje da je premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin) "učinio sve da ono ne uspe".
Predsednik Srpske liste Zlatan Elek je 7. aprila na konferenciji za novinare u Severnoj Mitrovici rekao da prema zvaničnim podacima na severu Kosova ima oko 46.000 birača sa pravom glasa, ali da je situacija na terenu drugačija jer se u poslednjih par meseci oko 15 odsto Srba odselilo.
Iz Vlade Kosova su pozvali Srpsku listu da ne širi dezinformacije, da ne obmanjuje javnost i ne vrši pritisak na pripadnike srpske zajednice u opštinama na severu.
Takođe, međunarodna zajednica je pozvala Srpsku listu i druge političke predstavnike Srba da preispitaju svoju odluku.
"Paradoksalno je da nevećinske zajednice brinu o većinskoj", navodi Ugljanin, koji dolazi iz redova bošnjačke zajednice. On u radu kosovske opštine Severna Mitrovica učestvuje od njenog osnivanja 2013. godine.
Glasanje za smenu albanskih gradonačelnika u opštinama na severu organizovano je na osnovu Administrativnog uputstva Vlade Kosova, a da bi ono bilo uspešno opciju "DA" je trebalo da zaokruži 50 odsto plus jedan birač sa pravom glasa.
Međutim, od oko 46.000 upisanih birača, svoje pravo glasa je iskoristilo oko 250 ljudi.
Za Aleksandra Stojanovića iz nevladine organizacije Centar za razvoj lokalnih sredina, "svi su gubitnici" nakon glasanja 21. aprila.
"Da bi jedno društvo funkcionisalo mora da ima društveni konsenzus. Civilno društvo već duže vreme apeluje da se pokrene sveopšti dijalog unutar kosovskog društva i između različitih političkih činilaca, kako bi društvo došlo do konsenzusa i konačno se dogovorili oko sinhronizovanog delovanja kada su važne stvari u pitanju", navodi Stojanović za RSE.
Da bojkot glasanja nije doneo ništa dobro srpskoj zajednici, smatra i Arton Demhasaj iz nevladine organizacije Čohu.
"To što i dalje nemaju legitimne predstavnike čini ih gubitnicima", kaže on i dodaje da je pobednik predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prema njegovoj oceni, ovaj bojkot pokazuje i da srpska zajednica, koja živi u četiri opštine na severu Kosova, prati Vučićevu politiku.
"Mislim da se to negativno odražava na njih, jer je bolje da srpska zajednica izađe, glasa i izabere svoje legitimne predstavnike, da upravljaju njima, nego da ostanu blokirani kao što su trenutno", kaže Demhasaj.
Šta kažu građani?
Branko Barović iz Severne Mitrovice kaže da su Srbi sa severa uvek slušali svoju državu (Srbiju) i da je glasanje 21. aprila bila "podvala” kosovskih vlasti.
"Izlaznost je trebalo da bude 50 odsto plus jedan glas. I da smo svi izašli, mi bi izgubili. Grad je bio pun dugih cevi (policajaca) a naroda nije bilo ni za lek", kaže on.
Milan Dimić, takođe iz Severne Mitrovice, smatra da glasanje ništa ne bi promenilo i da bi se našao način da albanski gradonačelnici ostanu na vlasti.
"Moramo da trpimo neko vreme, ali biće valjda bolje", navodi.
"U četiri opštine na severu živi srpsko stanovništvo, ne mogu oni (albanski gradonačelnici) da budu tu, oni nemaju nikakvu saradnju sa narodom", poručuje Stefan, takođe iz Severne Mitrovice.
Mirko iz Leposavića navodi da su Srbi poslušali svoje političke predstavnike i da su se odazvali bojkotu.
"Ljudi idu u opštinu samo ako moraju da izvade papire i to sada zasad funkcioniše. Ali izbora mora biti, da u opštini budu oni koje izabere narod, a ne neko koga postavlja Kurti", kaže on.
Dalja saradnja građana i lokalnih vlasti
Da saradnje između Srba i lokalnih vlasti nema i da je neće ni biti, tvrdi meštanin Severne Mitrovice, Ranko Krivokapić.
"Sve što su radili u prethodnih godinu dana, radili su na štetu i protiv interesa srpskog naroda", smatra on.
Međutim, Nedžad Ugljanin kaže da će Skupština opštine nastaviti svoj rad, da će predstavljati interese svih zajednica i promovisati suživot, iako, kako kaže, na terenu postoje politički problemi.
"Građani su postale klasične marionete za produbljivanje političke krize", zaključuje Ugljanin.
Dodaje da "nema putokaza" u kom pravcu će se kretati odnosi većinske srpske zajednice i lokalnih vlasti.
Stojanović iz Centra za razvoj lokalnih sredina pak smatra da lokalna srpska zajednica sa opštinskim vlastima na severu Kosova može da sarađuje u "okrnjenom obliku".
"Same opštine u ovom trenutku nemaju ni kadrovskih kapaciteta da omoguće pravilno funkcionisanje opština u svim njenim domenima. I to je najveći suštinski problem, opštine ne funkcionišu u punom kapacitetu, zato i ne mogu da budu u službi građana", navodi Stojanović.
Novembra 2022. Srbi su na inicijativu Srpske liste napustili kosovske institucije na severu, uključujući lokalnu administraciju. Nakon što su albanski gradonačelnici došli na vlast, počelo se i sa zapošljavanjem novih radnika, ali civilni sektor ukazuje da opštine ipak nisu funkcionalne.
To je za RSE ranije potvrdio i Nenad Radosavljević, aktuelni direktor za sport, omladinu i kulturu u opštini Leposavić.
"Nemamo kvalifikovane ljude za raspisivanje tenderskih procedura… Mi smo u teškom problemu, angažujemo ljude iz drugih opština ali to neće moći tako dalje ukoliko Vlada Kosova ne reaguje", rekao je on.
Kakav će biti odnos međunarodne zajednice?
Arton Demhasaj za RSE kaže da očekuje da će međunarodna zajednica vršiti još veći pritisak na Kosovo oko organizovanja novih izbora na severu, iako je glasanje za smenu albanskih gradonačelnika propalo.
Dodaje da je neuspešno glasanje zapravo celi proces vratilo na nulu i ponavlja da će se pritisak na Kosovo nastaviti sa zahtevom da se pronađe rešenje za opštine na severu.
Prema Administrativnom uputstvu Vlade Kosova za smenu gradonačelnika, nakon neuspelog glasanja nova inicijativa ne može da se pokrene u narednih 12 meseci.
Demhasaj smatra da će se sada insistirati na drugom modelu razrešenja albanskih gradonačelnika.
"Najverovatnije će ponovo biti pritisaka na Kosovo, da nekako aktuelni gradonačelnici podnesu ostavke i da se održi još jedan izborni proces. U suprotnom, ne postoji zakonska mogućnost da se sprovede još jedan izborni proces", naglašava Demhasaj.
Vlada Kosova je do sada odbijala da od albanskih gradonačelnika zatraži ostavke a premijer Kosova Aljbin Kurti je u nekoliko navrata rekao da je glasanje na osnovu Administrativnog uputstva jedini način da oni odu sa vlasti.
Iz Evropske unije su u odgovoru za RSE izrazili žaljenje što su kosovski Srbi na severu propustili priliku da ostvare svoje pravo glasa i izaberu gradonačelnike "koji bi bili zaista reprezentativni".
Navedeno je i da ishod glasanja ne doprinosi smirivanju tenzija i otvaranju puta za povratak Srba u kosovske institucije, "što je neophodno za normalizaciju odnosa".