Evropska unija (EU) je 19. aprila ponovila poziv Kosovu da počne sa primenom obaveze koja se odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Takođe je upućen poziv i Kosovu i Srbiji da ispune sve obaveze koji proizilaze iz dijaloga u kojem posreduje Evropska unija..
"Svi sporazumi postignuti u dijalogu su dokumenti i obaveze koje važe za obe strane. One se moraju primeniti i ispoštovati. To stalno ponavljamo obema stranama", rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano na konferenciji za novinare povodom 11. godišnjice Briselskog sporazuma, kojim je predviđeno formiranje Zajednice na Kosovu.
"U procesu dijaloga često smo imali važne godišnjice raznih sporazuma. Pre nekoliko dana smo imali i godišnjicu takozvanog Ohridskog sporazuma i poručili smo da je ključ u njegovoj implementaciji. Isto važi i za sporazume postignute ranije. Oni se moraju primeniti", naveo je Stano.
Ocenio je da je pitanje Zajednice "najhitnije pitanje".
"EU, ali i ostali međunarodni partneri, bili su i ostaju jasni prema kosovskim vlastima po ovom pitanju. Moraju primeniti ovu obavezu, jer će neispunjavanje imati ozbiljne posledice", rekao je on.
Naglasio je da isto važi i za Ohridski sporazum.
"Visoki Predstavnik EU (Žozep Borelj) je bio jasan da je implementacija ovog sporazuma sada povezana sa napretkom i Srbije i Kosova na putu prema članstvu u EU. Ako strane ne daju rezultate u sprovođenju tih obaveza, onda će biti ozbiljnih posledica", rekao je Stano.
"A jedini koji će platiti cenu tog neispunjavanja će biti građani čije interese obe strane kažu da štite. Dakle najveću cenu u slučaju nedostatka implementacije će platiti građani Kosova i Srbije", dodao je.
Osnivanje ZSO Kosovo i Srbija su dogovorile Briselskim sporazumom 2013. godine, ali vlasti na Kosovu oklevaju da sprovedu sporazum, strahujući da bi ovlašćenja Zajednice mogla da utiču na funkcionalnost države.
Dve zemlje vode pregovore o normalizaciji odnosa od 2011. godine, ali desetine postignutih dogovora nisu implementirane na terenu.
Međunarodna zajednica je pojačala pritisak na Kosovo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom, dok od Srbije traži da de facto prizna Kosovo.
Obe stavke su predviđene i Ohridskim sporazumom, koji je dobio usmenu saglasnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
