Podrška službenicima za sprovođenje zakona, podrška i obuka za sudije i tužioce kako da tretiraju rodno zasnovano nasilje kroz traumatski informisan pristup, mogu pomoći Kosovu u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, rekla je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa glavna zamenica direktora Kancelarije državnog sekretara Sjedinjenih Država za globalna pitanja žena, Katrina Fotovat.
Fotovat učestvuje na Mirovnom bezbednosnom forumu u Prištini, koji organizuje predsednica Kosova Vjosa Osmani. Tokom drugog dana održavanja ovog foruma, na Kosovu se dogodilo ubistvo žene, drugo u poslednja četiri dana. Počinilac je njen suprug.
"U postkonfliktnim zemljama svuda širom sveta sa kojima sarađujemo, postoje ciklusi trauma koji se zapravo dešavaju u svakoj generaciji. Zato (moramo) da se pobrinemo da to prepoznamo i da to tretiramo kao nešto za šta znamo da će se desiti", rekla je Fotovat.
Takođe je istakla važnost razgovora sa porodicama i uključivanja muškaraca u diskusiju.
"Otkrili smo da je jedan od najboljih trenutaka za stvarno angažovanje muškaraca na nasilju u vezi sa sukobom ili rodno zasnovanom nasilju kada postanu očevi", rekla je ona.
RSE: Gospođo Fotovat, dolazite iz Kancelarije državnog sekretara SAD za globalna pitanja žena. Ovde na Kosovu učestvujete na Ženskom mirovnom bezbednosnom forumu koji je organizovala predsednica Kosova Vjosa Osmani.
Uzimajući u obzir da se Vaš time, između ostalog, bavi borbom protiv rodno zasnovanog nasilja, moram početi ovaj intervju sa poslednjim vestima na Kosovu. Jutros je ubijena još jedna žena, od strane supruga. Ovo je drugi slučaj u poslednja četiri dana. Može li se Kosovo i kako bolje boriti protiv rodno zasnovanog nasilja?
Fotovat: Pre svega, hvala vam na ovoj prilici. Velika mi je čast i ponosna sam što sam ovde. Čestitam predsednici (Osmani) na ovom odličnom forumu. Veoma sam tužna zbog ove vesti koju smo danas čuli, i svakako izražavamo saučešće njenoj porodici i prijateljima zbog onoga što se dogodilo.
Ali, smatram da ovo takođe zaista stavlja u fokus razlog zašto moramo da vodimo ove diskusije o rodno zasnovanom nasilju. Jedan od načina na koji smo se angažovali širom sveta u vezi sa pitanjima rodno zasnovanog nasilja je da se postaramo da se glasovi preživelih i onih koji su pogođeni zaista čuju kada donosimo zakone, kada govorimo o "traumatski informisanom pristupu" (trauma informed approach - inkluzivni pristup, prim. prev.) i takođe da se postaramo da se ta komponenta zaista uzme u obzir.
Mislim da je jedna od najboljih stvari na ovom forumu to što smo čuli glasove preživelih. Videli smo da su preživeli iz sukoba izašli i rekli - ovo se meni dogodilo. I baveći se tim, možemo imati širi razgovor sa zajednicama. Moramo da razgovaramo sa porodicama i zaista moramo da angažujemo muškarce.
Nasilje nad ženama
Kakvi ožiljci ostaju nakon nasilja? Kako porodice i žrtve nasilja nastavljaju dalje sa životima zauvijek obilježenim traumom?
Uprkos Istanbulskoj konvenciji i zakonskim okvirima rodno uslovljeno nasilje je i dalje sveprisutno u zemljama Zapadnog Balkana.
U "Ispričajte mi" pronađite priče onih koji su preživjeli rodno zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema.
Saznajte i kako prijaviti nasilje u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji.
Znate, otkrili smo da je jedan od najboljih trenutaka za stvarno angažovanje muškaraca na nasilju u vezi sa sukobom ili rodno zasnovanom nasilju kada postanu očevi. Veoma su otvoreni prema tome, svi žele da im porodica bude uspešna.
I kada smo razgovarali sa očevima, znate, vaša porodica je uspešna ako ste u mogućnosti da imate porodicu koja raste u miru i blagostanju i ako razgovarate o tome sa njima, da želite da imate uspešnu porodicu, vaša deca će biti bolje obrazovana, odrastaće u porodici koja je puna ljubavi i moći će da imaju bolju budućnost. Skoro svaki otac sa kojim razgovaramo može da kaže - da, želim to i zaista to postavlja putanju za mirne porodice pune nade i ljubavi.
RSE: Šta bi mogli biti hitni koraci koje bi Kosovo moglo da preduzme kako bi se sprečila ova ubistva?
Fotovat: Mislim da je jedna od važnih stvari da ponovo imamo dijalog i da razgovaramo sa preživelima. Ovde na Kosovu postoji toliko mnogo fenomenalnih organizacija koje vode žene, u stvari mi vidimo Kosovo kao nekoga ko bi mogao da nauči druge širom sveta kako treba da se radi sa preživelima. Uz iste napore ovde na Kosovu, na domaćem terenu, mislim da je to možda najbolje mesto da se počne.
Znate, mislim da je jedna od oblasti za koju vidimo da je naročito korisna to da te žene dovedemo na političku scenu. Dakle, razgovor sa parlamentarcima i svakako sa predsednicom, videla sam da je bila veoma emotivna u vezi sa ovim konkretnim slučajem, kao i sa drugima, i traženje rešenja koja su realna sa kojima se suočavamo u postkonfliktnim zemljama širom sveta.
Postoje ciklusi traume koji se javljaju u svakoj generaciji. Zato je potrebno da se pobrinete da to prepoznate i da se time pozabavite kao nečim za šta znamo da će se dogoditi. Postoji trauma koja se dešava iz sukoba za koju moramo da budemo sigurni da se bavimo njome na Kosovu.
RSE: Mnoge od ovih žrtava su ranije prijavljivale nasilje i tražile zaštitu od institucija koje su zakazale, jer su te žene kasnije ubijene. Da li bi trebalo da se uvedu ozbiljnije mere?
Fotovat: Znate, moja sestra je policajka, imamo duge razgovore u vezi sa ulogom organa za sprovođenje zakona, ulogom tužilaštva i sudija i celog tog sistema, držimo treninge i pružamo momentalnu obuku za one koji su prvi na licu mesta kako da se bave tim slučajevima i kako da označe nešto što bi moglo prerasti u nešto problematičnije.
Ponekad postoji ogroman broj slučajeva, tako da je ljudima to veoma teško ili oni to vide kao veoma lično – znate, to je nešto unutar te porodice i nećemo razgovarati o tome. Ne možemo to smatrati normalnim. To ne može biti nešto što se samo prihvata.
Dakle, staranje o tome da pružamo podršku službenicima koji sprovode zakon, podrška i obuka za tužioce i sudije kako da zaista rade ovaj posao i to uz traumatski informisan pristup, to je takođe veoma važno, nešto što smo videli da je uspešno u svetu.
RSE: Upravo je pravosuđe na Kosovu često kritikovano zbog malih kazni izrečenih ubicama u ovakvim slučajevima. Da li bi te slučajeve trebalo preispitati, način na koji su vođeni?
Fotovat: Opet, mislim da obuke za sudije i tužioce, kao i za advokate odbrane, celokupni pravosudni sistem, uz više pristupa koji je traumatski informisan i koncentrisani na preživele donosi promenu u načinu na koji se pristupa ovakvim slučajevima. Tako da mislim da je to veoma važno - da se obezbedi inkorporacija, a to počinje svuda od pravnog fakulteta pa nadalje. Tako da dostupnost ovih akademskih znanja i resursa zaista može da napravi razliku.
RSE: Kada god se dogodi ovakvo ubistvo, vidimo pojedine ljude koji onlajn opravdavaju ta ubistva. Možemo li se izboriti sa femicidom na internetu?
Fotovat: Vlada Sjedinjenih Država zaista pokušava da se pozabavi ovim pitanjem. Mi zapravo imamo globalno partnerstvo za borbu protiv onlajn uznemiravanja i zlostavljanja, i videli smo da se uznemiravanje i zlostavljanje na internetu pretvaraju u fizičko nasilje i često smrt. Tako da radimo na tome da to pitanje rešavamo sa vladama širom sveta. Ali, potpuno ste u pravu da je to često nešto čime moramo da se pozabavimo. Internet može biti odlično sredstvo, ali se takođe može zloupotrebiti.
Dakle, da bismo bili sigurni da pronalazimo bezbedne prostore, veoma je važno da pronađemo načine da se pozabavimo potencijalnim nasiljem, da se postaramo da radimo i sa tehnološkim kompanijama po ovom pitanju i ističemo i napominjemo kada postoji taj potencijal. To se naročito odnosi na političarke, novinarke, bilo koga u javnoj sferi. Zato je važno da se pobrinemo da pronađemo načine vam budu na raspolaganju resursi zaštitne metodologije kako bi im ti resursi zapravo pomogli da se osnaže. I mi to pokušavamo da rešimo.
RSE: Niste prvi put na Kosovu. Bili ste ovde ranije. Takođe ste učestvovali u izradi nacrta Ustava Kosova, ukoliko sam u pravu. Prema Vašem mišljenju, šta su uspesi i neuspesi Kosova kada govorimo o pitanjima koji se tiču žena?
Fotovat: Mislim da jedan neverovatnih uspeha to što ste imali dve predsednice. Ja volim da izgovorim – gospođo predsednice. To je nešto što je zaista impresivno i globalno stavlja Kosovo u lidersku poziciju po tom pitanju.
Mislim da neke stvari na kojima treba nastaviti rad potiču iz sukoba i stvari koje još uvek učimo na Kosovu. Gledala sam kako Kosovo i sve žene ovde, svakako čak i u regionu Balkana, zaista mogu da podele stručnost i iskustva i naučene lekcije širom sveta.
Čula sam od ukrajinskih žena koliko su građani Kosova bili otvoreni i zasigurno predani u deljenju svojih najboljih praksi. Ono što je funkcionisalo, šta je uspelo, znate. Doktorka Feride Rušiti (Rushiti) je neko kome smo dodelili nagradu i ona je upravo bila veoma darežljiva kada su u pitanju njeno vreme i stručnost.
I zaista je napravilo razliku u tome kako se sukobi rešavaju protiv deljenja te sposobnosti da možemo da kažemo - ovo je ono što je uspelo kod nas, ovo je iskustvo žena iz sukoba. Zbog toga je važno da se odmah pozabavite time. A ovo su traumatični efekti tekućih problema koji se ponovo ne bave time. To se pretvara u te cikluse traume.
Tako da mislim da je jedna od stvari koja je ovde bila naročito uspešna jeste iskrenost u vezi sa tim šta funkcioniše, a šta ne. Potrebno je vreme. Videli smo koliko je vremena bilo potrebno ovde na Kosovu. Mislim da je to bila jedna od negativnih stvari – zbog čega je bilo potrebno toliko vremena da se ovim stvarima posveti pažnja? Ali opet, mislim da svi učimo iz tog procesa.
RSE: A kada je reč o neuspesima, prema Vašem mišljenju?
Fotovat: Postoje tekuće tenzije i stvari kojim bi se trebalo pozabaviti i mislim da su ta pitanja veoma izazovna u postkonfliktnim zemljama, kao i traženje načina da se osigura maksimalna moguća inkluzija.
Mislim da je inkluzija nešto što je veoma teško, bilo da je reč o ljudima sa poteškoćama ili manjinskim zajednicama. To da obezbedite da se ti glasovi uvek čuju je takođe teško, ali je isto tako veoma važno da osigurate da zemlja može da se zaleči kako bi mogla mirno da nastavi dalje.
RSE: Fokus drugog izdanja ovog foruma je na onima koji su preživeli seksualno nasilje na Kosovu tokom rata. Ne postoje tačni podaci o ukupnom broju. Veruje se da ih je oko 20.000.
Ipak, samo se oko 2.000 prijavilo da im se prizna taj status. Oko 1.600 je i dobilo status žrtve seksualnog nasilja tokom rata. Šta Kosovo može da uradi više kako bi ohrabrio ove žene i muškarce da istupe i prijave se kako bi im se priznao taj status?
Fotovat: To je odlično pitanje. Sigurno je da ću koristiti Severnu Irsku kao jednu od studija slučaja ili čak studiju slučaja ostatka Balkana. Jedna od stavri koju vidimo je da su ponekad potrebne decenije pre nego što preživeli uopšte žele da priznaju – to se dogodilo meni.
[RSE/Video, mart 2021.]
Mislim da je važno obezbediti dužu raspoloživost ratne odštete kako bi se istina ispričala. Vidite, kako je sve više ljudi u stanju da se identifikuje kao preživeli (ratnog seksualnog nasilja), više njih želi da izađe u javnost. Mislim da zapravo održavanje posebnog dana…
RSE: To je naredne godine.
Fotovat: Da, i to se desilo. I mislim da su ti dani obeležavanja pamćenja veoma, veoma važni, kako bi se omogućilo da osoba prizna i da se od toga oporavi. Mislim da su to napori koji zaista pomažu ljudima da istupe.
Drugi deo je da se pobrinete da oni ne budu ponovo traumatizovani. I što je duže potrebno da neko može da kaže - ovo se meni desilo, to dovodi do toga da oni na neki način kažu - šta je poenta?
Zato se pobrinite da shvate da ovo može biti veoma lekovito, osnažujuće, ali i veoma važno da zemlja krene dalje ka razumevanju istine. Dakle, kazivanje istine je veoma važno samo istorijski, i da biste bili sigurni da i vi kao nacija možete da idete dalje.
[RSE/Video, decembar 2020.]
RSE: Za mnoge preživele, proces prijavljivanja može biti traumatičan, vraćaju se uspomene. Usled traume i stresa mnogi ne mogu dobro da se izraze tokom intervjua i kao rezultat toga njihova prijava bude odbijena. Izveštavali smo o tome. Postoji li nešto što bi Kosovo moglo razmotriti kako bi olakšalo taj proces za njih?
Fotovat: Zapravo sam čula od nekih komesara o nekim procesima i načinima na koje su se promenili. Dakle, pružanje te vrste psihosocijalne podrške, omogućavanje ljudskih resursa koji zapravo mogu razgovarati sa preživelima i pomoći im u tom procesu. Zovemo ih staratelji ili zastupnici podrške žrtvama koji će doći i pomoći u pružanju podrške preživelima dok prolaze kroz proces, tako da se ne osećaju kao da je to samo na njima.
Sramota je ogromna stigma.
Mnogo toga je i sramota. Sramota je ogromna stigma i treba se pobrinuti da se to reši na način koji pruža podršku i porodici.
Ponovo smo radili širom sveta, i sećam se da sam bio u Kolumbiji sa nekima od preživelih seksualnog nasilja povezanog sa sukobom. I jedna od žena je rekla - tako sam zahvalna što svi slušate moju priču i pokušavate da mi pomognete, podržite, ali moja priča utiče i na celu moju porodicu i njima je takođe potrebna podrška. Možete li, molim vas, da radite sa mojom ćerkom koja takođe oseća sramotu zbog onoga kroz šta sam ja prošla u svom životu?
Dakle, kako da se pozabavite time. Tako da je važno priznavanje holističkog (celovitog, prim. prev.) pristupa šta treba da se desi, kako u porodici tako i za konkretnog preživelog.
RSE: Vladina komisija koja verifikuje status ima mandat, koji je produžen do naredne godine. Da li mislite da bi ova komisija trebalo da ima otvoren mandat?
Fotovat: Mislim da takođe učimo iz iskustva Kosova, ali sigurno u SAD, jedna od stvari koju smo istraživali jeste da se pobrinemo da ne postoji rok u kome preživeli mogu da pristupe. To radimo od države do države, ali to je nešto zbog traume koje preživeli doživljavaju. To je nešto što je zapravo bilo mnogo efikasnije u smislu obezbeđivanja odgovornosti za zločine koji su počinjeni nad ženama.
RSE: SAD su odabrale Kosovo za uspostavljanje regionalnog centra izvrsnosti za mir i bezbednost žena. Juče [15. aprila] ste potpisali Memorandum o razumevanju sa predsednicom Kosova. Možete li nam reći više o tome?
Fotovat: Naravno. Bili smo toliko ponosni i uzbuđeni što smo potpisali ovaj Memorandum o razumevanju juče za centar izvrsnosti. Opet, mnogo toga zaista obuhvata ono što Kosovo već radi, naglašavajući lidersku poziciju, odnosno ono što se zapravo dešava tokom mandata aktuelne predsednice, ali i van granica Kosova. Kosovo pruža tu ekspertizu na regionalnoj osnovi.
Dakle, centar se zaista odnosi na regionalni pristup učenju iz iskustva Kosova i drugih balkanskih zemalja kako bismo bili sigurni da ih primenjujemo na način koji zapravo pomera agendu mira i bezbednosti žena napred. Dakle, stvarno pronalaženje načina. Videli smo, nažalost, pravo nazadovanje u ženskom liderstvu na globalnom nivou. I tako, kada smo počeli da radimo po tom pitanju – zašto se to dešava, Sjedinjene Države su imale privilegiju da budu kopredsedavajuće Mreže fokalnih tačaka Ujedinjenih nacija za žene, mir i bezbednost prošle i ove godine.
Jedna od stvari koje smo primetili su neke od praznina koje su se pojavile u tome što smo zaista imali više regionalnog pristupa. Kako delite iskustva ljudi koji su prošli kroz sukobe, žena koje su to već iskusile? Kako da podignemo njihov glas? A Kosovo je to zaista već radilo.
I onda se postavilo pitanje kako da nastavimo da to podržavamo kroz napore koji obezbeđuju, na primer, akademsku podršku, podatke, informacije, istraživanja, i da budemo u mogućnosti da to obezbedimo kako bismo mogli da to proširimo, a zatim da pružimo podršku organizacijama civilnog društva da budu u mogućnosti da se povežu kroz ove napore i onda zaista budemo u stanju da ovo uokvirimo na način koji je veoma strukturiran i koji drži tu loptu da se kreće napred. Ali opet, Kosovo zaista daje primer svetu.
RSE: Kakva su očekivanja? Kada će centar biti otvoren?
Fotovat: To nije zgrada od cigle i maltera ili nešto slično. I dosta napora i ovde danas, na ovom forumu, spada u okvir tog centra. Mislim da je deo onoga što treba da se desi zaista više konsultacija sa organizacijama civilnog društva ovde. I znam da su predsednica i njen kabinet veoma posvećeni tome da se postaraju da ovo bude veoma inkluzivan proces.
Ali opet, takođe gledajući na načine kako da ovaj pristup učinimo više regionalnim, i to kroz razgovore sa različitim entitetima širom regiona i njihovim iskustvima i stvarne razgovore sa ženama koje su sprovodile organizacije, ali gledajući i stvari kao što su nacionalni akcioni planovi (za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti) 1325 i rad sa našim kolegama u organizaciji UN Women i drugim entitetima na multilateralnoj osnovi.
Dakle, cilj je da zaista shvatimo šta je od pomoći na regionalnom nivou i da dobijemo te informacije i podelimo iskustva iz drugih oblasti u kojima su se dešavali sukobi, uključujući mesta kao što je Severna Irska, i kako da to spojimo da bismo naučili i iz njihovih iskustava.
Naš prvi centar izvrsnosti za koji smo zapravo potpisali memorandum bio je u Kolumbiji, što je najviše rodno senzitivan proces mirovnih pregovora ikada u istoriji. I zato mislim da je učenje od njih o tome i postojanje regionalnog centra tamo bilo od velike pomći. Sada, spajanje ova dva centra na neki način i to da uče jedni od drugih, mislim da će takođe biti nešto što želimo da uradimo.
RSE: Prešla bih na drugu temu. Trenutno u svetu imamo više sukoba, kao što je rat u Gazi. Ujedinjene nacije su saopštile u martu da je rat u Gazi rat protiv žena, sa procenom da je 9.000 žena ubijeno u tom sukobu. Međutim, veruje se da je taj broj mnogo veći. Kako se te žene mogu zaštititi, zajedno sa drugim civilima?
Fotovat: Uvek pokušavamo da osiguramo da zaštita žena i devojčica i dece bude prioritet u svakom sukobu. Dakle, važno je uveriti se da je to nešto što je ugrađeno u prvi korak, a ne nešto do čega ćemo doći kasnije, što je obično reakcija međunarodne zajednice. Kasnije ćemo se pozabaviti pitanjima zaštite. Samo treba da zaustavimo nasilje sada.
To se mora uraditi zajedno, i to prepoznajući da mir i sigurnost žena zaista proizilaze iz podataka i analiza i dokaza koji pokazuju da ako se ne bavite time u isto vreme kada se bavite izgradnjom mira i mirovnim pregovorima, morate to da ugradite tamo ili u suprotnom to jednostavno neće biti efikasno.
Zato nastavljamo da pokazujemo iznova i iznova, da bi mirovni pregovori bili efikasni ili da bi bilo koji mirovni proces bio efikasan, morate uključiti žene, ili, u suprotnom, mir neće trajati.
Znamo da je veća verovatnoća da će mirovni pregovori trajati 15 ili više godina ako su u njih uključene žene. Znamo da se tu prave detaljne informacije o izgradnji zajednice i onda ti mirovni napori zaista budu ugrađeni.
Uvek su žene te koje zaista napreduju nakon krize ili sukoba.
Uvek su žene te koje zaista napreduju nakon krize ili sukoba, bilo da se radi o klimatskim promenama ili o samom sukobu. Videli smo da žene uvek istupe da nahrane sve, da sve udome, da obezbede odeću, a onda ih često zanemare kada zaista dođe do finansiranja ili kada počnu pregovori.
Oni isti ljudi koji su predvodili napore da se zaštite svi u toj zajednici su tada odbačeni. Zato moramo reći – ne, ne. To su bili lideri koji su se pojačali kada je to bilo apsolutno neophodno. One su bili prva linija u svemu ovome. One moraju biti deo ovih razgovora, inače ovo neće biti trajno ili efikasno.
Opet, ovo nije žensko pitanje. Ovde se zaista radi o efikasnosti. Ovo je pitanje liderstva. Ovo je oblast za koju svi treba da budemo sigurni da smo je kao globalna zajednica prepoznali.
Svi želimo da budemo sigurniji. Svi želimo mir. A za to su potrebne obe ruke. Ne možete dozvoliti da muška ruka radi sama. Potrebna je druga, ženska ruka. Mi činimo 50 odsto stanovništva, tako da je zaista važno da radimo zajedno.
Facebook Forum