Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je 11. aprila nakon sastanka sa predstavnicima vlasti i opozicije o izbornim uslovima u četvrtak da je održan treći po redu "pokušaj dijaloga".
Reč je o trećem sastanku parlamentarnih stranaka vladajuće većine i opozicije o daljem radu na primeni preporuka ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova. Deo opozicije napustio je ovaj sastanak.
Prema rečima Brnabić, tema sastanka je bila "najkonkretnija moguća", a to su izmene i dopune pet izbornih zakona.
"Kada bismo to uradili, u potpunosti smo primenili sedam ODIHR preporuka, što nije malo", rekla je Brnabić.
Ona je dodala da opozicija nije želela da razgovara o tome i da je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić došla na sastanak sa "unapred pripremljenim govorom".
"To je bio politički performans, a ne dijalog", ocenila je Brnabić.
Predsednica parlamenta je zatražila od predstavnika opozicije da do 12. aprila u podne dostave predlog o daljem radu na primeni preporuka ODIHR-a, kao i da pošalju predlog njihovih predstavnika za komisiju koja će se baviti uvidom i revizijom biračkog spiska.
Ona je rekla da su ponovljeni izbori u Beogradu zakani za 2. jun, što je, kako kaže, najkasniji zakonski rok. Opozicija traži da se izbori u glavnom gradu održe nakon što se unaprede izborni uslovi i da budu održani zajedno sa lokalnim izborima u svim ostalim gradovima i opštinama.
Deo opozicije napustio je najnoviji sastanak sa predstavnicima vlasti o izbornim uslovima, koji je održan u četvrtak u Narodnoj skupštini Srbije.
Šta kaže opozicija?
Potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je na konferenciji za novinare posle sastanka da su napustili "nešto što je trebalo da liči na nastavak dijaloga", javlja N1.
Prema njenim rečima, sastanak je bio "samo predstava za goste".
Ona je kazala da opozicija želi da učestvuje u sprovođenju preporuka ODIHR tek nakon što se odlože ponovljeni izbori u Beogradu, zakazani za 2. jun.
"Mi se borimo za izbore, ali želimo da to budu pravi izbori a ne farsa. Mi smo rekli: 'Nemojte da zakucavate', tražili smo i pauzu i novu rundu razgovora pre raspisivanja izbora. Sve su odbili izgovarajući se tobožnjim kršenjem Ustava i zakona. Oni ovaj dijalog vide kao mogućnost da se dogovorimo o tome da bude kako oni žele, a mi na to ne možemo da pristanemo", rekla je Tepić novinarima.
Tepić je rekla da je opozicija izašla sa jasnim stavom da je nemoguće sprovoditi izmene zakona u uslovima u kojima su ti izbori već raspisani i u kojima je vladajuća stranka predala izbornu listu i sprovodi kampanju.
Na dnevnom redu sastanka je bio predlog izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o ustavnom sudu, koje će omogućiti usvajanje sedam od 25 poslednjih preporuka ODIHR-a.
Izmene zakona pripremila je Radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS-om i ODIHR-om, a deo opozicije vidi problem što su te izmene predložene nekoliko dana nakon što su raspisani novi beogradski izbori za 2. jun.
Na sastanak na koji je pozvala predsednica Skupštine Ana Brnabić, došli su predstavnici vladajućih stranaka među kojima su Milenko Jovanov i Ivica Dačić, dok su od opozicionih poslanika bili prisutni Marinika Tepić, Zdravko Ponoš, Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Srđan Milivojević, Biljana Đorđević i drugi, javlja reporterka agencije Beta.
Predstavnici koalicije "NADA" ranije su saopštili da neće doći na nove razgovore, kao i pokret Ekološki ustanak.
Na sastanku i ambasadori SAD i EU
Sastanku je prisustvovao i ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill), koji je ocenio da vlada njegove i drugih zemalja imaju " veliku želju da vidimo da Srbija uspe u ovome da se preporuke sprovedu".
"Ne volimo bojkot kao način za prevladavanje bilo čega", rekao je Hil posle sastanka u Skupštini Srbije.
On je kazao da je prisustvovao sastanku sa još nekoliko kolega kao posmatrač i da nisu bili pozvani da učestvuju.
"Kao posmatrač mogu da kažem da su ovakvi dijalozi značajni i da treba da se nastave. Dijalozi nisu samo važni, često su i teški njihova jedina svrha nije samo da se dođe do dogovora", rekao je.
Osim američkog diplomate, među prisutnima na sastanku su bili i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre i šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu, predstavnici nevladinog sektora Transparentnost Srbija, Crta, CeSID.
Među prisutnima je bio i predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević.
Crta: Prvo odgvoronost pa izmene zakona
Programski direktor nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost, odgovornost (Crta) Raša Nedeljkov upozorio je 11. aprila da se bez zaustavljanja nekažnjivosti izbori ne mogu popraviti, kao i da je "blago rečeno zabrinjavajuće aktuelno stanje biračkog spiska" u Srbiji.
Kako je saopšteno iz Crte, Nedeljkov je na sastanku u parlamentu upozorio da je u poslednja tri i po meseca broj upisanih birača smanjen je za čak 41.110 birača na nivou Srbije.
"Prosečno 400 birača dnevno. Poređenja radi, u 20 meseci između izbora 2022. i 2023. godine brisan je 31 birač u proseku dnevno. Dodatno zabrinjava činjenica da je to drastično smanjenje broja birača evidentirano na svega šest procenata biračkih mesta u Srbiji dok se drugde ne beleže nikakve promene", rekao je Nedeljkov.
On je kazao da je Crta pripremila i priložila komentare na predložene izmene zakona, ali i iznela stav da se razgovorima o zakonskim promenama može pristupiti tek kad se ispune tri jasna preduslova za vraćanje integriteta izbornog procesa - odgovornost za kršenje zakona u izbornom procesu, revizija biračkog spiska i podizanje profesionalnih standarda u radu javnih medijskih servisa.
Opozicija je na prethodnim sastancima iznela tri zahteva – formiranje komisije koja će proveriti birački spisak, otvaranje Radio-televizije Srbije za sve učesnike izbora, kao i održavanje beogradskih i svih lokalnih izbora u istom danu.
Vlast je u načelu prihvatila prva dva zahteva, a treći odbila, nakon čega je opozicija saopštila da ne želi da pregovara o prva dva, dok ne budu prihvaćena sva tri zahteva.
Opozicija je takođe pisala OEBS-u sa zahtevom da imenuje specijalnog izaslanika koji bi bio posrednik u razgovoru vlasti i opozicije.
Sastanci o izbornim uslovima održavaju se nakon što su opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" i NADA optužile režim predvođen Srpskom naprednom strankom (SNS) za mahinacije i neregularnosti na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine.
Da su izborne nepravilnosti postojale ocenile su i međunarodne i domaće posmatračke misije, a Evropski parlament je u februaru usvojila rezoluciju kojom se od vlasti u Srbiji traži da omogući međunarodnu istraga o navodnim nepravilnostima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda i zbog navoda o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou.
Vlast je u više navrata negirala da su postojale ozbiljnije izborne neregularnosti, kao i da neće dozvoliti međunarodnu istragu jer bi to, kako su rekli, predstavljalo kršenje suvereniteta Srbije.
ODIHR je u izveštaju o izborima u Srbiji izdao 25 preporuka za unapređenje procesa.
U finalnom izveštaju ODIHR-a navedeno je, između ostalog, da je na izborima u Srbiji "dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike".
