Novinari i predstavnici medija još jednom su zatražili da budu kažnjene ubice novinara Slavka Ćuruvije, na 25. godišnjicu njegove likvidacije u Beogradu. Položili su cveće i odali poštu na mestu gde je 11. aprila 1999. godine ubijen vlasnik i urednik Dnevnog Telegrafa.
Veran Matić, predsednik je Komisije za istraživanje ubistava novinara, rekao je da to telo nastavlja rad na slučajevima ubistava Slavka Ćuruvije i novinara Milana Pantića, kao i smrti Radislave Dade Vujasinović.
"Ne smemo da stanemo. Postoji još puno toga što se mora učiniti javnim u slučaju Slavka Ćuruvije ali i u drugim slučajevima", naveo je Matić.
Dodao je da tužilaštvo piše zahtev za preispitivanje zakonitosti odluke Apelacionog suda kojom su oslobođeni osumnjičeni pripadnici Državne bezbednosti Srbije (RDB) za ubistvo Ćuruvije, koji su prethodno u dva navrata osuđeni na 100 godina zatvora.
Marko Somborac, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), rekao je da nema odgovornosti nadležnih.
"Ono što imamo su hajke vlasti na medije i život nekih novinara pod stalnim pretnjama. Očigledno je da naši zahtevi smetaju bahatima i moćnima jer pokazuju veliki otpor. Da sve ovo ne bi bilo uzaludno, nastavićemo da im smetamo", naveo je Somborac.
Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), rekao je da će novinarska zajednica i dalje "disati za vratom" onima koji su oslobodili osumnjičene za ubistvo Ćuruvije.
"Sudijama ponavljamo, pokajte se. Uradite ono što morate jer svi znamo da su se pravo i pravda mimoišli. Nećemo stati ni u slučajevima Pantića, Vujasinović i sedamnaest ubijenih i nestalih novinara Srba, Albanaca i stranaca na Kosovu i Metohiji", naveo je Rakočević.
Veran Matić, Marko Somborac i Živojin Rakočević ovom prilikom upozorili su na pretnje smrću i pritiske kojima je izložen novinar i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić. Zagtražili su od nadležnih da reaguju, zaštite ga i procesuiraju odgovorne.
Novinar i vlasnik listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je sa više hitaca 1999. ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Kako su podsetili Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Ćuruvijino ubistvo je "jedini slučaj ubistva novinara u Srbiji koji je dobio sudski epilog", ali da su, kako je navedeno, "zbog loše vođene istrage od strane tužilaštva, ubice i dalje na slobodi, dok se o nalogodavcima nikada nije vodila istraga".
Suđenje je počelo 2015, 16 godina nakon počinjenog zločina.
Specijalni sud u Beogradu proglasio je 2019. krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo, a sud je naveo da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Tom presudom je na 30 godina osuđen nekadašnji šef Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković za podstrekivanje na teško ubistvo. Nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić takođe je osuđen na 30 godina zatvora za teško ubistvo.
Nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni su na po 20 godina zatvora za teško ubistvo.
Apelacioni sud je, međutim, tu presudu ukinuo u septembru 2020.
U ponovljenom postupku Specijalni sud u decembru 2021. donosi presudu kojom su ponovo Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina zatvora, a Romić i Kurak su dobili po 20 godina zatvora.
Nakon devet godina proces je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu koji je pravosnažno oslobodio sve koji su prvostepeno osuđeni.
Ova odluka izazvala je ogorčenje medijskih radnika i dela javnosti. Održan je protest ispred Apelacionog suda pod sloganom "Ubili ste pravdu, ali istina živi".
Fondacija "Slavko Ćuruvija" saopštila je u četvrtak da je četvrt veka posle ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ovo prva godišnjica koju dočekuju bez nade da će organizatori i izvršioci biti kaženjeni.
"Od danas 11. april možemo obeležavati i kao sećanje na to kako je država Srbija samu sebe ukinula, poručivši svojim građanima u februaru, kada je posle devet godina sudskog postupka doneta konačna presuda za ubistvo Ćuruvije, da svako ko kritikuje vlast može biti likvidiran, a da počinitelj, ako su u taj poduhvat umešane strukture vlasti, nikada neće biti kažnjen", stoji u saopštenju te fondacije.
Slavko Ćuruvija je, nakon što je napustio poziciju glavnog i odgovornog urednika u državnom listu "Borba", osnovao "Nedeljni telegraf", početkom 1996. godine i prvi nezavisni dnevnik u Srbiji "Dnevni telegraf", a zatim i nedeljnik "Evropljanin".
Bio je kritičar vlasti tadašnjeg autoritarnog predsednika Slobodana Miloševića.
Po posebnom medijskom zakonu, "Dnevni telegraf" je uz još nekoliko medija, zabranjen 14. oktobra 1998. godine, nakon čega je štampan u Crnoj Gori i distribuiran u Srbiji kroz mrežu izdavača.
Tokom poslednje tri decenije, u Srbiji je ubijeno troje novinara i nijedan slučaj nije razrešen. Osim Ćuruvije, reč je o slučajevima ubistva Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu, i Milana Pantića ubijenog 11. juna 2001. godine u Jagodini.
