U nedelju, 24. marta, navršava se 25 godina od početka NATO bombardovanja Savezne Republike (SR) Jugoslavije.
Napad na SR Jugoslaviju trajao je 11 nedjelja.
Srbija ni nakon četvrt veka nije objavila zvanične podatke o broju poginulih u NATO intervenciji.
Jedine relevantne podatke objavio je 2014. nevladin Fond za humanitarno pravo iz Srbije i sa Kosova.
U poimeničnom popisu žrtava se navodi da su tokom dva i po meseca rata poginule 754 osobe, među kojima su 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti, navodi Fond.
Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu, koji su trepeli teror srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
U kampanji vazdušnih udara učestvovale su snage 19 zemalja zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Vazdušni napadi okončani su potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje snage vojske i policije sa Kosova, na čijoj teritoriji je uspostavljen civilna misija Ujedinjenih nacija (UNMIK).
Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.
