Zemlje koje potpišu Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kada postanu članice Saveta Evrope, obavezuju se da će štititi osnovna prava i slobode pojedinaca, vladavinu prava i demokratiju.
Manjinske zajednice jedne zemlje takođe imaju koristi od članstva u ovoj međunarodnoj organizaciji, kaže za Radio Slobodna Evropa Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu.
"Dobijaju priliku za zaštitu (svojih prava), kao i mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, kao pravnom mehanizmu", navodi ona.
Pitanje prijema Kosova u Savet Evrope aktuelizovano je ponovo poslednjih nedelja, nakon što je Vlada Kosova zatražila da se pravoslavnom manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemlje.
Tako je jedan od glavnih zahteva za prijem Kosova u ovu organizaciju ispunjen.
Vlasništvo manastira Visoki Dečani nad ovim zemljištem potvrdio je Ustavni sud Kosova maja 2016. godine, ali su nadležne kosovske institucije odbijale da sprovedu odluku.
Šta je Savet Evrope?
Savet Evrope je vodeća organizacija u Evropi u oblasti ljudskih prava. Kosovo je zahtev za članstvo u tu organizaciju podnelo 2022. godine.
Savet Evrope čini 46 zemalja, uključujući 27 zemalja članica Evropske unije i sve zemlje regiona.
Evropski sud za ljudska prava – sa sedištem u Strazburu u Francuskoj – prati primenu Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Ponekad zemlje moraju da promene svoje zakone, ili da obave neke druge reforme, kako se ljudska prava ne bi kršila.
Sofija Todorović ukazuje da Rusija nije poštovala odluke Saveta Evrope, ali da više nije deo te organizacije.
Značaj članstva za manjine
Pojedini izveštaji za Kosovo, pored problema oko korupcije i rodno zasnovanog nasilja, ukazuju i na izazove oko položaja etničkih manjina i drugih marginalizovanih grupa.
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je jedan od razloga za probleme u komunikaciji između Vlade SAD i Vlade Kosova, tretman manjinskih zajednica.
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, 91 odsto stanovnika Kosova su Albanci, 3,4 odsto Srbi, dok preostalih 5,6 odsto čine Bošnjaci, Goranci, Turci, Romi, Aškalije i Egipćani. Ipak, treba napomenuti da su pripadnici srpske zajednice južno od Ibra ovaj popis uglavnom bojkotovali, dok na severu nije uopšte sproveden.
Prema nekim procenama, na severu Kosova živi oko 50.000 pripadnika srpske zajednice.
Iz Ustavnog suda Kosova u odgovoru za RSE kažu da je to telo u periodu od 2010. do 2023. godine primilo 2.801 žalbu građana. Od toga, 247 žalbi su podnele manjine - 167 samo Srbi.
Kada se građani mogu obratiti Sudu u Strazburu?
Pojedinac može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko smatra da su mu neka prava prekršena.
Ta prava mora da je prekršila država koja je potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, a podnosilac tužbe mora prethodno da iscrpi sve pravne mehanizme u zemlji u kojoj je došlo do tih kršenja.
Za koje predmete se možete obratiti Evropskom sudu?
Sofija Todorović kao primer navodi pitanje eksproprijacije na severu Kosova od strane Vlade, čemu se usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo.
A Bekim Bljakaj (Blakaj) iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, ne izdvaja neku posebno oblast već navodi da Sudu za ljudska prava mogu da se obrate svi i za sve.
"Svi mogući slučajevi mogu završiti u Evropskom sudu za ljudska prava. Kada neko smatra da su mu povređena individualna prava", kaže Bljakaj.
Ustavni sud Kosova za RSE kaže da je "priroda zahteva koje podnose manjine različita".
"Od zaštite prava na imovinu, do zahteva za uskraćivanje prava na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na rad, sudska zaštita prava".
Džerald Knaus (Gerald Knaus) iz Evropske inicijative za stabilnost kaže za RSE da, ukoliko je državama članicama Saveta Evrope zaista stalo do manjina na Kosovu, onda treba da podrže članstvo Kosova.
"Za članice Saveta Evrope je samo pitanje kakvom će se logikom voditi. Ako je logika da se štite prava manjina, uključujući i srpsku manjinu na Kosovu, onda Kosovo treba da bude članica, jer će Evropski sud za ljudska prava i svi mehanizmi Saveta Evrope ojačati ljudska prava", navodi on.
Da li su odluke Evropskog suda obavezujuće?
Todorović kaže da.
Zemlje su dužne da sprovedu odluke Suda u Strazburu, iako ne postoje kazneni mehanizmi u slučaju da se njegove odluke ne poštuju.
Da li bi članstvo ojačalo pravosudni sistem na Kosovu?
Bljakaj smatra da bi se ojačao pravosudni sistem ali i demokratija.
Osim što promoviše konvencije za zaštitu ljudskih prava i prati napredak u toj oblasti, Savet Evrope takođe daje preporuke preko stručnih tela.
Venecijanska komisija, čiji je Kosovo član, je jedno od tela Saveta Evrope.
Ovu komisiju čine eksperti za ustavni sistem, koji pružaju pravne savete zemljama članicama u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.
Facebook Forum