"Bratski duel" – tako Fudbalski savez Rusije najavljuje prijateljsku utakmicu sa Srbijom, prvom evropskom reprezentacijom koja će igrati u Moskvi od početka invazije na Ukrajinu.
Dok druge evropske reprezentacije, poput Engleske ili Poljske, bojkotuju ruski fudbalski tim, nacionalni tim Srbije prati državnu politiku.
Zvanični Beograd se od februara 2022, kada je Rusija poslala trupe u Ukrajinu, nije uskladio sa sankcijama Evropske unije, a vlasti u Srbiji nisu prekinule kontakte sa Kremljom.
Utakmica je zakazana za 21. mart, a selektor Srbije Dragan Stojković Piksi je pred polazak tima u Rusiju najavio "pun stadion".
"Idemo u Moskvu da ostavimo dobar utisak i da pobedimo", bila je njegova poruka na konferenciji za novinare 18. marta.
Činjenicu da reprezentacija Srbije gostuje u Rusiji dok je druge evropske reprezentacije bojkotuju zbog invazije na Ukrajinu, Stojković nije komentarisao.
Fudbalski savez Srbije i Ministarstvo sporta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE).
Ruska seniorska reprezentacija i fudbalski klubovi, muški i ženski, su nakon invazije na Ukrajinu suspendovani iz takmičenja Svetske fudbalske asocijacije (FIFA) i Evropske fudbalske asocijacije (UEFA).
Pored Srbije, Rusija je tokom protekle dve godine odigrala prijateljske fudbalske mečeve sa još desetak reprezentacija, mahom iz Azije i Afrike – poput Kenije, Kameruna, Irana i Iraka.
Dva dana nakon susreta timova Srbije i Rusije, u Beogradu će 23. marta prijateljsku utakmicu odigrati i aktuelni klupski prvaci dve države – Crvena Zvezda i Zenit iz Sankt Peterburga.
Novinar iz Beograda Danijel Bukumirović smatra da bi sport trebalo da bude izuzet od teških sankcija, kao što je neučestvovanje u međunarodnim takmičenjima.
"Ali, sa druge strane, mislim da ovo što radi Srbija jasno pokazuje kakva je državna politika. Odluke Fudbalskog saveza Srbije i kluba Crvena zvezda svakako nisu samo vođene sportskim motivima", naveo je.
"U ovoj zemlji se slavi Vladimir Putin svakog dana u medijima koje kontroliše država", dodaje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić jedan je od retkih lidera koji su ruskom predsedniku Vladimiru Putinu čestitali pobedu na izborima, za koje je Zapad ocenio da nisu ni slobodni, ni pošteni.
Putin je osvojio više od 87 odsto glasova na strogo kontrolisanim izborima koji su održani od 15. do 17. marta.
UEFA i FIFA bez komentara
Ni Evropska i svetska fudbalska federacija, UEFA i FIFA, do objave teksta nisu odgovorile na pitanja RSE o prijateljskoj utakmici između reprezentacija Srbije i Rusije usred sankcija, niti o susretu klubova Crvena Zvezda i Zenit.
Krajem januara ove godine, predsednik UEFA Aleksandar Čeferin je u intervjuu za britanski Gardijan (Guardian) izjavio da prijateljska utakmica Srbije i Rusije nije pod jurisdikcijom Evropske fudbalske asocijacije.
"Srbija može da igra protiv koga god želi - protiv vas, protiv mene ili bilo koga drugog. Pravno gledano, mogu da rade šta žele", rekao je Čeferin.
Novinar Danijel Bukumirović je uveren da su Fudbalski savez Srbije i Crvena Zvezda pre izlaska na teren sa ruskim timovima proverili sa UEFA da li mogu da igraju te utakmice bez posledica.
"Pošto je sigurno da im je njihov nastup na međunarodnim takmičenjima ipak bitniji od promocije Rusije i Putina", dodao je.
"Prijateljski narodi i klubovi"
Iz beogradskog kluba Crvena Zvezda je u "znak zahvalnosti" prema navijačima najavljen besplatan ulaz na prijateljski meč sa Zenitom 23. marta.
Čelnici Zvezde su ocenili da je taj duel "sjajna prilika da zvezdaši uživaju u meču dva prijateljska naroda i kluba".
Beogradski klub nije odgovorio na pitanja RSE o utakmicama i saradnji sa Zenitom.
Zenit je šampion ruske Premijer lige – najvišeg državnog takmičenja, dok Crvena Zvezda drži prvo mesto u Superligi, glavnom fudbalskom takmičenju u Srbiji.
Dva kluba sarađuju godinama, a "bratske veze" su nastavljene i nakon evropskih sankcija uvedenih Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Najavljeni meč Crvene Zvezde i Zenita odigraće se na isti dan kada je trinaest godina ranije, 23. marta 2011, sadašnji ruski predsednik Vladimir Putin iz lože na beogradskom stadionu posmatrao utakmicu omladinaca dva kluba.
Navijači Crvene Zvezde su od februara 2022. na stadionu isticali ruske zastave, skandirali "Srbi i Rusi, braća zauvek", a deo međunarodne i domaće javnosti osudio je i isticanje slova "Z" na tribinama - simbola ruskih trupa u Ukrajini.
Crvena Zvezda i Zenit su od početka invazije odigrali tri meča, a prvi prijateljski susret bio je u julu 2022. u ruskom gradu Sočiju.
Zenit je istog meseca registrovao svoje predstavništvo na adresi Crvene Zvezde.
Nije saopšteno više detalja o potezu ruskog kluba, a predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica je za RSE tada izjavio da je Zenit svoje predstavništvo najverovatnije otvorio jer je platni promet klubova u Rusiji blokiran zbog sankcija.
Predstavništvo Zenita u Beogradu je i dalje aktivno i prema podacima privrednog registra ima račune u nekoliko srpskih banaka.
Još jedna poveznica Crvene Zvezde i Zenita je ruski državni naftni gigant Gasprom, koji se takođe suočava sa zapadnim sankcijama.
Sponzorski ugovor sa Crvenom zvezdom od 2010. godine ima Gaspromnjeft, ćerka firma Gasproma.
Ugovor nije raskinut nakon ruske invazije na Ukrajinu, zbog čega su Crvenu Zvezdu osuđivali navijači zapadnih klubova.
Zenit je od 2005. godine u vlasništvu Gasproma, a ta kompanija i sponzoriše klub. Ruski predsednik Vladimir Putin važi za njihovog navijača.
Finansijska podrška Gasproma i kupovina igrača dovele su do uzleta kluba na nacionalnom i međunarodnom nivou, a kritičari Putinovog režima su smatrali da je on uticao na odluku da državna kompanija preuzme klub.
Evropsko protivljenje povratku Rusije u takmičenja
Poslednjih meseci su FIFA i UEFA pokušale da "ublaže" potpunu zabranu za ruske timove u međunarodnim takmičenjima pod njihovim okriljem.
FIFA je u oktobru saopštila da će dozvoliti ruskim omladinskim timovima, uzrasta do 17 godina, da učestvuju na muškim i ženskim turnirima Svetskog prvenstva.
Ponovljena je osuda "ruskog ilegalnog rata u Ukrajini", uz napomenu FIFA da će ruskim timovima biti dozvoljeno da igraju pod imenom "Fudbalski savez Rusije" a ne "Rusija", bez isticanja zastave i nacionalnih simbola na utakmicama.
Slično je pokušala i UEFA, kada je krajem septembra 2023. najavila da će ruske timove uzrasta do 17 godina ponovo primiti u takmičenja.
U saopštenju su istakli da "deca ne bi trebalo da budu kažnjavana za postupke čija je odgovornost isključivo na odraslima".
Međutim, ta odluka je izazvala oštre reakcije članica UEFA.
Kako je izvestila agencija AP, najmanje 12 od ukupno 55 članica evropske federacije najavilo je da će njihovi timovi odbiti da igraju utakmice sa Rusijom.
Dve nedelje kasnije, UEFA je povukla odluku da se omladincima iz Rusije dozvoli učešće u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, uz objašnjenje da "nije pronađeno tehničko rešenje koje bi omogućilo ruskim timovima da igraju".
Fudbalski savez Ukrajine je nakon toga saopštio da je njihov apel evropskim reprezentacijama da bojkotuju Rusiju urodio plodom.
"Ruski fudbal ostaje izolovan, tamo gde i pripada", poručeno je iz ukrajinskog fudbalskog saveza.
U Ruskom fudbalskom savezu su razmišljali da zbog sankcija i bojkota od strane evropskih reprezentacija prebace članstvo iz Evrope u Aziju – odnosno iz UEFA u Azijsku fudbalsku konfederaciju.
Međutim, u decembru 2023. ruski fudbalski zvaničnici su glasali protiv prelaska u azijski savez.
"Jednoglasno smo glasali protiv jer nema garancija od FIFA-e. Odlučili smo da nastavimo kontakte sa UEFA-om, posebno zato postoji napredak", izjavio je zvaničnik Ruskog fudbalskog saveza Mihail Gerškovič, a preneo Rojters.
Ruski nacionalni tim je od invazije na Ukrajinu igrao prijateljske utakmice sa više azijskih reprezentacija - među kojima su Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan, Irak, Iran i domaćin prethodnog Svetskog prvenstva 2022. Katar.
Rusija je zbog sankcija izgubila pravo i da se kandiduje kao domaćin predstojećih međunarodnih prvenstava. Slične mere za ruske klubove i reprezentaciju uvedene su i u drugim sportovima.
Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković
