Evropska unija mora da pojača pripreme za rizike od klimatskih promena jer toplija planeta ugrožava sve, od poljoprivrede do finansijske stabilnosti, saopštila je 12. marta Evropska komisija.
Komisija je reagovala na oštar izveštaj koji je dan ranije objavila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), u kom se pozivaju zemlje EU da se pripreme za "katastrofalne" rizike od pogoršanja klimatskih promena.
Kako nivo mora raste, šteta od obalnih poplava mogla bi da premaši jedan bilion evra godišnje u Evropi do 2100. godine, saopštila je EEA.
Poređenja radi, ukupan bruto domaći proizvod EU u 2022. godini iznosio je 15,8 biliona evra.
Pošto su izbori za Evropski parlament zakazani za jun, Komisija nije predložila nikakvu bitno novu politiku kao odgovor na izveštaj EEA. Nove klimatske politike izložiće sledeća Evropska komisija, koja će biti formirana nakon izbora.
Komisija je, međutim, saopštila da će napraviti neke promene – na primer, unapređenje standarda poznatih kao Evrokodovi koji usmeravaju strukturalni dizajn zgrada i građevinske radove, kako bi postalo obavezno razmatranje klimatskih rizika u ovoj oblasti.
Pripreme za gore klimatske uslove biće uključene u potrošnju EU, saopštila je Komisija.
EU će takođe proceniti svoju buduću politiku u odnosu na scenario u kojem klimatske promene podižu globalne temperature za skoro 3 stepena Celzijusa do 2100. godine, kao osnovu za procenu rizika po infrastrukturu, poljoprivredu i zdravlje.
Emisije gasova staklene bašte su već podigle globalne temperature na oko 1,2 C u odnosu na predindustrijsko vreme.
EU takođe planira da 2025. godine pokrene satelitsku uslugu upozorenja za hitne slučajeve koja bi mogla da prenosi upozorenja građanima i javnim vlastima kada dođe do poplava ili požara.
Uprkos tome što je priznala da klimatske promene napadaju evropske farmere, poplave u Grčkoj uništile su 15 odsto poljoprivrednog prinosa u zemlji prošle godine. Komisija nije nagovestila bilo kakve predstojeće promene politike koje bi naterale taj sektor da se prilagodi.
